Pred Međunarodnim sudom pravde počela je rasprava o Kosovu, Azerbejdžan je za nas, Austrija protiv, Jeremić je u transu, lupa recke. Šahovska partija, kako je nazvao svoju borbu za Kosovo, biće završena matom u Hagu. Nema veze što su sa table utekli i kralj i kraljica, i topovi i lovci, velemejsator će sam sa pionima da igra partiju koja je odavno rešena. Našu spasilačku ekspediciju pred Međunarodnim sudom predvodi, šta je logičnije nego, istoričar, i to Dušan Bataković. Moto ovog velemajstora istorije je – Srbija bez Kosova preživeti neće.

Ne znam zašto smo morali da se trošimo i šaljemo na suđenje i Jeremića i Batakovića, mogli smo da pošaljemo samo jednog Kostu Čavoškog, tako bismo dobili dva profila u jednom liku, pravnika, ali i Srbina koji bi se do poslednje kapi znoja borio protiv toga da Arnauti, kako on zove Albance, dobiju Kosovo. Ujedno bi u pauzi rasprave mogao da skokne do svog Radovana i ostalih haških optuženika, među kojima je skoro kompletno političko, vojno i policijsko rukovodstvo Srbije, kojima se sudi za zločine počinjene upravo nad tim Arnautima kojima se sada osporava pravo na samostalnu državu. A ta dva suda, Haški i Međunarodni sud pravde su ipak povezani, ne samo geografski.

Džabe priča da će, kada sve strane iznesu svoje argumente, sud dati samo savetodavno mišljenje, odnosno da ništa neće presuditi, džabe priča da i kada bi, kojim čudom, sudije eksplicitno rekle da je čin proglašenja nezavisnosti Kosova bio protivan međunarodnom pravu, to ne bi značilo da bi  zemlje koje su priznale Kosovo pokajnički poništile svoju odluku. Tridesetak država će pred sudom iznositi svoje mišljenje, biće tu sudija, istoričara, političara, pravnika, sve ce to biti zanimljivo, naročito studentima međunarodnog prava, koji će pisati seminarske radove, pisaće možda i doktorske disertacije, ali šta će tu biti dobit za kosovske Srbe i za Srbiju.

Hag će biti Batakovićev Termopilski klanac, kada se sve završi on će krečom na zidu Suda, pod okriljem noći ispisati grafit: Putniče, idi i reci Srbiji da sam pao braneće njene zakone – i otići na novo ambasadorsko mesto da liže ljute rane i piše udžbenike istorije u kojima će i dalje kukati kako Srbija bez Kosova preživeti neće. A hoće, preživeće, jer Srbija hoće da živi ili makar da se koprca. Nismo ni prvi ni poslednji kojima se država smanjivala, carstva su se rušila, države su se drobile, ali su preživele. Neke.

U XVII veku na Apeninskom poluostrvu postoje gradovi državice čije se granice stalno menjaju. U to doba je jedan teoretičar, mislim da se zvao Gabe, napisao kako ljudi relativno lako mogu da žive u državi, iako ne znaju kako im se zove vladar, iako ne znaju gde su im granice, ali da veoma teško mogu da žive u njoj ukoliko ne znaju recimo, kako da naslede ili prodaju imovinu, ko će im obezbediti kakvu-takvu izvesnost u svakodnevnom životu, kome će pripasti deca ako se razvedu, da li mogu da naslede imovinu od strine koja živi u drugoj državi. Dakle, bez obzira u kakvo stanje zapadne država, mora da postoji, kako on kaže, “nešto države”.

Proteklih dana su nam predsednik, ministri, revizori i ostali državni činovnici zavrtali mozak, nagradno pitanje glasi – šta je tačno:

Optužbe Državne revizorske komisije ili odbrana optuženih ministarstava?

Ministarka NIP-a, izvesna Verica Kalanović ili ministar Mrkonjić?

Ko je u pravu NIS ili Gasprom?

UO NIS-a je morao da usvoji izveštaj revizora koji je, po drugi put, ustanovio da su vlasti lagale, i Ruse i sve nas, da je NIS prošle godine ostvario dobit od 2,3 milijarde dinara. Jok, poslovali su sa gubitkom od osam milijardi. I šta je bilo – ništa. Danica Draskovic, iz nepoznatih razloga članica UO NIS-a, kaže da se Rusi nisu ljutili i da je atmosfera na sednici bila opuštena, a Dušan Petrović, bivši ministar pravde nam je objasnio da nismo lagali i potkradali, nego da je ta razlika od tričavih 10-ak milijardi dinara nastala “ustaljenom knjigovodstvenom praksom NIS-a”. Moja ustaljena knjigovodstvena praksa kaže da sam mlada, lepa, pametna i bogata, ali mi za divno čudo niko ne veruje, kaže mi i da imam ogromnu platu, ali mi u banci nisu poverovali i nisu hteli da mi daju kredit.

Da se vratim na NIS. I šta će biti sada kada smo priznali manjak, ništa, Gasprom nas toliko voli da ne može ni da se naljuti na nas, a kamoli da zatraži nešto za uzvrat. A I građani nemaju razloga za brigu, kaže Dušan Petrović, pošto će, kaže, siguran sam u to već u 2010. NIS postići ozbiljan dobitak. A kako, majke ti? Možda je Dušan Silni Petrović siguran u dobitak NIS-a, jer ce taj monopolista  manjak od osam milijardi uzeti od nas, kupaca benzina, tako da drzava to neće ni osetiti. 

Sportska disciplina otvaranje deonice Koridora 10 se nastavlja, za poslednjih 12 godina sedam puta su političari otvarali pojedine deonice puta Beograd – Horgoš, pa je došao red i na Mrkonjića. On nam je pre neki dan podario još 20 km asfalta, ali nam je radost zbog tog civilizacijskog dostignuća na kratko pokvarila ministarka za NIP, izvesna gospođa Verica Kalanović, koja se veštije krije od javnosti nego Bin Laden. Ona je rekla je da je to naskuplja deonica autoputa u Evropi, da je bilo finansijskih malverzacija tokom izgradnje zaobilaznice i da očekuje da nadležni organi ispitaju slučaj. Ministar Mrkonjić je na to rekao da su to gluposti koje on nema vremena da komentariše, na šta je sutradan ministarka NIP-a rekla da nije baš tako mislila, iznela sam, kaže, grubu kvalifikaciju. Ili je bilo zloupotreba ili nije, zavisi.

Izveštaj Državne revizorske institucije govori da su minsitarstva pri trošenju novca pravila ogromne propuste, zaključivali ugovore sa privatnim firmama mimo zakonskih procedura, da se milioni ostavljaju po kafanama, da ministarstvo trgovine, tj. Milosavljević za tri miliona kupuje fotografije.Ministarstvo prosvete je potrošilo šest miliona po restoranima, šta su jeli i pili, da li su tu uračunate i konobarice za poneti.

Ministarstva uzvraćaju udarac, jedno od najproblematičnijih po izveštaju Revizorske institucije, ministarstvo rada, saopštava da kod njih nije bilo zloupotreba i tačka.

Jedna od 10 zapovesti sa zavetne ploče, koje je bog saopštio narodu posluživši se Mojsijem, glasi NE KRADI. To je uneto, na drugačiji način, i u ovozemaljske zakone. Zavetna ploča i njenih 10 zapovesti su sadržaj i cena savezništva između boga i ljudi, a zakonske zapovesti su sadržaj i cena savezništva građana i njihove države. Kao što nema lakih, čivijaških pogodbi sa apsolutnim zapovestima, tako nema ni lakih pogodbi sa zakonima ovozemaljskim. Ali ako mi i dalje verujemo da postoji srednji put između ubijanja i neubijanja, i ako su to prihvatili naši državnici, onda naravno da postoji i srednji put između krađe i ne-krađe, lažnog i ne-lažnog svedočenja. Zakoni, kao i zapovesti, nisu umereni i ne možemo ih podešavati prema našim dnevnim potrebama. Bog sa svoje osmatračnice sve vidi, ali ko je na državnoj osmatračnici. Čovek koji sam krši i ustav i zakone, ustav – jer je promenio sistem iz parlamentarnog u predsednički, a da sa Andrićevog venca nije ni mrdnuo, a zakone – jer pije na fudbalskoj utakmici. I sve je priznao, i da je pio, i da nije znao da mu zakon to zabranjuje, ali on će da plati za svoj greh, a ako treba ići će i u zatvor. Ja savetujem zatvor, neka ga pošalju tamo, ako ni zbog čega drugog, a ono jer su njegova glupost i njegova vrednoća opasni po okolinu. I ministarka sporta koja nije znala da je šampanjac alkohol treba da ide u zatvor, jer se pravi glupljom nego što jeste i time zloupotrebljava svoj položaj

Važenje svakog ugovora se zasniva na pretpostavci da će se njegovih klauzula pridržavati obe strane. U našem ugovoru sa državom, obe strane na svakom ćošku pokušavaju da izigraju svoje obaveze, oni lažu i kradu nas, mi lažemo i krademo njih, oni nas preziru, mi njih mrzimo, krug je zatvoren i nema naznaka da cemo ga prekinuti. Na kraju, ako pokušate da se izmaknete i uteknete iz tog zverinjaka, dođete na zastrašujuću pomisao da su vam potrebne svetačke osobine da biste ostali pristojno ljudsko biće. Dođete, u krajnjoj liniji, do zaključka do koga je došao onaj rabin u koncentracionom logoru kome su prilazili Jevreji i pitali ga: Dobro, zašto se Bog ne pridržava Saveza, zašto nas je izdao. A rabin im je odgovarao: Da li će On kršiti svoju reč i kako će je tumačiti, to je Njegova stvar, ali Božiji propusti ne opravdavaju naše.

Od savesti, kao ni od boga, ne možeš se sakriti iza drugog čoveka, ma kako široka leđa imao.

Muzika u današnoj emisiji:

Lily Allen – Fuck You Very Much

Darko Rundek – Ruke

 
Emisija Peščanik, 04.12.2009.

Peščanik.net, 04.12.2009.

Leave a Reply