Juče je Angela Merkel rekla da od sudbine evra zavisi sudbina Evrope i ideja Evropske unije. Ako propadne evro, propala je i EU, rekla je nemačka kancelarka. Evropski lideri su održavali maratonske sastanke pokušavajući da spreče širenje požara koji bukti u Grčkoj, panika je i u Španiji, Porugaliji, Irskoj…
Kod nas to uopšte nije važna tema, osim što nas ministarka finansija teši kako imamo plan da sprečimo prelivanje krize iz Grčke u našu zemlju. Tadić, gnezdeći se u svojoj gluposti, priča o tome kako ima plan do 2020, koji se ovih dana dorađuje do najsitnijih detalja… Propustili smo da shvatimo značaj pada Berlinskog zida; tada su svi krenuli u jednom pravcu, a mi pravo u katastrofu.
Propustili smo najlepše godine Evrope, najlepše godine našega života. Sada se Evropa ljulja, a predsednik sa celom vladom bira da poseti moćni i nadaleko poštovani Azerbejdžan, da se još jednom zahvali njihovom diktatoru na podršci u odbrani teritorijalnog integriteta naše zemlje. Tadićev režim nije u stanju da odbrani ljude od Belog Timoka i Topčiderke, a hoće da odbrani Kosovo.
Situacija bi bila daleko bolja, sa tom bitkom za Kosovo, da smo uspeli da dobijemo Davinićev satelit. Moramo da platimo kaznenih 36 miliona evra Izraelcima. Ta vest nas je pomalo šokirala, ta cifra, ali sam negde, u dnu duše, verovala da je taj satelit možda bio namenjen boljim telekomunikacionim vezama, možda čak i pronalaženju masovnih grobnica po Srbiji, kad ono, satelit smo hteli da kupimo da špijuniramo NATO na Kosovu. Ne znam tačno šta, da li jelovnik američkih vojnika u Bondstilu, ili kretanje njihovih trupa, pa da im postavljamo zasede i postepeno oslobađamo najskuplju srpsku reč. Cena odbrane Kosova iz dana u dan postaje sve više izražena u evrima i dolarima, čija naplata se, naravno, isporučuje svima nama.
Šutanovac kaže da njegovo ministarstvo neće ništa da plati, nego je to dužan neko drugi, a ko – pa Svetozar Marović. On je bio šef savezne vlade u doba kada je Davinić bio ministar vojni SCG. Opet jedan zli Crnogorac. Kao da je on postavio Davinića, a ne Koštunica, tj. Mlađan Dinkić, koji sada ćuti kao zaliven. Slavno tužilaštvo tek sada javlja da će pokrenuti postupak; a šta su čekali četiri godine, da neko digne Izrael u vazduh, pa da nas oslobodi bede.
U međuvremenu, u Hrvatskoj su dvojica bivših amabasadora osuđena na robiju: bivši ambasador u SAD i UN osuđen je na godinu i po dana zatvora, jer je 93.000 evra (što je malo više nego što su Bajatovićeva mesečna primanja) potrošio u privatne svrhe, a drugi, bivši ambasador u Libiji, osuđen je jer je hrvatskim radnicima nabavljao alkohol, čiju upotrebu je Gadafi zabranio, čime je ambasador povredio odredbe Bečke konvencije o diplomatskim odnosima. Ali, Hrvati su nadomak EU i znaju da je EU, posle iskustva sa Rumunijom i Bugarskom, rešila da reforma pravosuđa više nikada ne bude poslednji nego prvi zadatak zemlje koja hoće da uđe u EU. Ovde su, od DS-a do LDP-a, vadili oči svakome ko je rekao da je naša tzv. reforma pravosuđa urađena na hohštaplerski način. A sada se postrojavaju, od ministarke Malović pa nadalje, čekajući delegaciju EU koja ima neka neprijatna pitanja o toj njihovoj reformi.
I dok Tadić i Sonja Liht čekaju odluku Međunarodnog suda pravde o Kosovu, da krenu u konačan napad i obezbede nove razgovore o statusu Kosova, predsednikova savetnica Gordana Matković kaže da u Srbiji 700.000 ljudi gladuje, i dodaje da je predsednik upoznat sa tim podatkom, ali ga brani, jer kaže, on nema izvršnu vlast i to treba da radi vlada koju je, kao što je poznato, Cvetković napravio sam samcijat i uzurpirao svu vlast u zemlji.
U Srbiji su u jednome danu, na najstrašniji način, zbog nekoliko hiljada dinara, u svojim krevetima ubijene tri starice u dubokoj starosti. Jedna od njih je pre toga i silovana. Momci se snalaze kako znaju i umeju. Sada da ih neko dovede pred sud, video bi da su izrasli u ljude koji ne razlikuju dobro i zlo, da su nesposobni za suđenje.
Kada sam čula za ovu masovnu grobnicu u Raškoj, pomislila sam da bismo na nekom imaginarnom suđenju svima nama, svi morali biti oslobođeni i smešteni u neku veliku instituciju, jer više nismo u stanju da razlikujemo dobro od zlog. Naučnici na Jejlu su utvrdili da bebe već od 6 meseci razlikuju dobre i loše lutke i loše udaraju po glavi. Zato su naše bebe, koje su izmilele na ovo prolećno sunce, jedine koje među nama liče na ljudska bića; mi ostali hodamo okolo kao senke.
Muzika u današnjoj emisiji:
Kings of Convenience – Homesick
Sophie Hunger – Le vent nous portera
Emisija Peščanik, 14.05.2010.
Peščanik.net, 14.05.2010.
