Iskusni pravnici upozorili su Borisa Džonsona da se ne meša u nezavisnost pravosuđa, dok raste zabrinutost zbog planova nove vlade da preispita britanski nepisani ustav.
Istaknute članove Gornjeg doma takođe brine to što u okviru predstojeće revizije premijer planira da smanji njihova ovlašćenja, dok opozicija već razmatra kako da se odupre eventualnom pokušaju kabineta da preotme vlast.
Uznemirenje među pravnicima izazvala je najava obznanjena u Kraljičinom govoru da će nova vlada uspostaviti komisiju za ustav, demokratiju i prava, a koja će preispitati „kako naša demokratija funkcioniše“. Ovi postupci se posmatraju u svetlu septembarske istorijske odluke vrhovnog suda da Džonsonovu suspenziju parlamenta proglasi nezakonitom.
Sajmon Dejvis, predsednik Advokatske komore Engleske i Velsa, upozorio je one koji pripremaju nacrt delokruga nove komisije da vode računa o „osetljivoj ravnoteži koja čini temelj našeg nepisanog ustava“.
„Nezavisna pravna profesija i vlada odgovorna građanima jesu osnovni elementi države utemeljene na vladavini prava“, rekao je Dejvis. „Moramo očuvati i zaštititi ove principe po svaku cenu. Naš pravosudni sistem i naše sudije postoje zato da bi se zakoni koje donosi parlament mogli primenjivati. U zreloj demokratiji, od presudnog je značaja održati nezavisnost tog procesa.“
„Na te stubove se oslanjaju i prosperitet države i njen međunarodni položaj. Mada je suština vladinog plana i dalje nejasna, važno je da se Advokatska komora odmah izjasni za očuvanje nezavisnosti našeg pravosuđa tokom te revizije.“
Lordovi i viši državni službenici strahuju da nova vlada planira da iskoristi ustavnu reformu kao pritisak protiv potencijalnih kritičara. Oni sumnjaju da je reforma osmišljena da bi obeshrabrila odlaganje predloga za brexit i unutrašnju politiku. Takođe se pretpostavlja da Džonsonov tim razmatra krupne promene u strukturi vlade, te da pojedine resore očekuje mogućnost da budu podeljeni ili potpuno ugašeni.
Izvori iz vlade navode da se ne razmatra ideja imenovanja na mesta u vrhovnom sudu po uzoru na SAD. Međutim, Džonson je ranije upozorio da će „neki oblik odgovornosti“ možda biti potreban ako se sudije mešaju u političke odluke, dok je državni tužilac Džefri Koks izneo predlog da parlament preispituje imenovanja u pravosuđu.
Očekuje se da će vladina revizija, o kojoj će više detalja biti poznato u novoj godini, obuhvatiti i proveru odnosa parlamenta i vlade, nakon rovovske bitke koja se između njih vodila u vreme Džonsonove manjinske vlade. Takođe se očekuje preispitivanje takozvanih „prerogativa vlasti“ – onih ovlašćenja koje vlada može da primeni bez odobrenja parlamenta. Zasad se njihova primena može osporiti na sudu, što je i dovelo do presude protiv Džonsonove suspenzije parlamenta.
Pojedini lordovi već očekuju da će vlada nastojati da ojača prevlast Donjeg doma, te da ograniči vreme tokom kog lordovi mogu da zadrže zakonski predlog na razmatranju.
Pretpostavlja se da je Dominik Kamings, viši premijerov savetnik, frustriran dužinom vremena potrebnom da bi neki predlog bio usvojen. Takođe, Džonsonov tim je zabrinut zbog rokova potrebnih za početak realizacije infrastrukturnih projekata jer novi torijevski glasači iz manjih mesta možda neće verovati da ih vlada sluša.
Kako Džonson sada ima ubedljivu većinu u Donjem domu, Gornji dom će verovatno postati jedan od najznačajnijih mesta za kontrolu njegovih planova. Opozicione partije u Gornjem domu već su organizovale sastanak interpartijske grupe posle Božića kako bi koordinisali aktivnosti. Grupa će diskutovati o tome koje bitke će voditi sa vladom.
„U ovom trenutku, torijevci su puni samopouzdanja“, kaže jedan od viših aktera upoznatih sa procesom. „Svaka izmena u Gornjem domu će naprosto biti sprečena. Neće to biti borba prsa u prsa od početka i moraćemo da nađemo svoj put, ali Gornji dom nije baš tako za Borisa kao što je to sad slučaj sa Donjim domom. Već smo počeli da osmišljavamo amandmane i zabrinuti smo da sledi preotimanje vlasti.“
Verovatno će doći do značajnih promena u vladi, jer je Kamings nameren da rešava ono što smatra slabostima koji ometaju državnu službu. Nagađa se o uspostavljanju novog resora za imigraciju, gašenju resora za pravosuđe i međunarodni razvoj, te uvođenju veće spoljašnje ekspertize u vladu. Već je najavljeno gašenje resora za izlazak iz EU. Takođe, u februaru se očekuje čistka u kabinetu, mada o tome još nije doneta odluka. Džejkob Ris-Mog, lider većine u Donjem domu, viđen je kao potencijalna meta.
Kamings jedva čeka da na vladu primeni neke od principa koje je postavio Džordž Miler, raketni inženjer koji se smatra zaslužnim što je Nasa osposobljena za uspešne ekspedicije na Mesec. „Štednja vremena štedi novac“, napisao je Kamings jednom prilikom na svom blogu. „Miler je bio fokusiran na brzinu i uštedu vremena. Vajthol sada radi po suprotnim principima: njihov standardni modus je usporeno kretanje, dok se oni koji zagovaraju brzinu optužuju za nepromišljenost. Stalno su mi [u ministarstvu prosvete, gde je radio kao savetnik u vreme Majkla Gava] govorili da ‘nije moguće’ uraditi nešto u roku koji sam zahtevao – često kraćem i od polovine roka koji su viši zvaničnici planirali – pa ipak smo često uspevali i gotovo da nema primera neuspeha zbog nerazumnosti mojih vremenskih zahteva.“
Michael Savage, The Guardian, 21.12.2019.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 23.12.2019.
