U Rusiji su nedavno sprovedeni delimični lokalni izbori, između ostalog i u Moskvi. Posle izbora, predsednik Centralne izborne komisije V. Čurov je izjavio: “Naše izborne komisije dobro organizuju izbore, aktivnost birača je velika, a politička konkurencija sasvim realna.” Rezulalt te konkurencije je sledeći: svuda je pobednik vladajuća Jedinstvena Rusija. Od 35 poslanika nove moskovske dume njih 32 su “jedinstveni”, po partijskoj liniji potčinjeni gradonačelniku prestonice Lužkovu. Karakteristično je da u gradskoj moskovskoj skupštini više neće biti predstavnika Jabloka, partije koja nije preskočila barijeru od sedam procenata.
Drugo mesto svuda zauzima Komunistička partija. Od ostalih partija, u lokalne skupštine su ušli još samo LDPR (Žirinovskog), i Pravedna Rusija u Tulskoj oblasti. Predsednik saveznog parlamenta i istovremeno predsednik Najvišeg saveta partije, B. Grizlov je dirnut rezultatima izbora: “Rezultati svedoče o jedinstvu naroda i aktualne vlasti.” Što se tiče tog “jedinstva naroda i vlasti”, koje tako dobro pamte birači starije generacije, predstavnici opozicije i politički analitičari su bili skeptičniji. U Moskvi je na biralište, prema zvaničnim podacima, izašlo 35% birača. Opozicija tvrdi da ih je, nažalost, bilo mnogo manje. “Očekivali smo prevaru, ali ona je na ovim izborima bila totalna”, izjavio je lider Jabloka S. Mitrohin. “Skoro u svakoj izbornoj jedinici je bilo ubacivanja dodatnih glasačkih listića u biračke kutije.” Prema njegovim rečima, u jednoj moskovskoj izbornoj jedinici članovi izborne komisije su za posmatrača iz Jabloka pomislili da je predstavnik prefekture, pa su ga obavestili da je u kutije ubačeno 200 listića za Jedinstvenu Rusiju. Sledi žalba tužilaštvu.
O ozbiljnim narušavanjima izbornog procesa govore i komunisti. Kažu da je na nekim mestima korišćena tehnika “karusel”, kada jedne te iste “proverene” birače voze na razna izborna mesta. Prema rečima V. Raškina, sekretara CK KPRF, bilo je izbornih jedinica gde su “sami članovi izbornih komisija ubacivali listiće, dok je posmatrače koji su pokušali da se tome suprotstave sa lica mesta sklanjala policija.”
S. Mironov, portparol Saveta Federacije kaže da je “teško govoriti o narušavanju izbornih pravila, jer se ovde radilo o apsolutnom bezakonju: otvarali su kutije, vadili listiće, trpali u vreće i odvezili ih u nepoznatom pravcu ne dozvolivši nikome da prisustvuje prebrojavanju.”
Prema izjavi asocijacije Glas, još pre samih izbora je bilo dovoljno nepravilnosti u izbornom postupku. Lokalne izborne komisije su koristile svaki izgovor kako bi odbile registraciju ili izbrisale već registrovane kandidate, ukoliko su ovi bili “realna konkurencija na izborima”. Razlog brisanja kandidata je mogao da bude taj što u izbornoj dokumentaciji nije bilo fotokopija praznih stranica lične karte kandidata, ili što su prilikom navođenja njegove adrese bile propuštene skraćenice “d.” /dom/ i “kv.” /kvartira – stan/, nego su navedeni samo brojevi. A. Buzin, jedan od vodećih ruskih specijalista za izbore smatra da neke velike potrebe za falsifikovanjem nije ni bilo. “Vladajuća partija i bez toga bi postigla neophodan rezultat. Lokalni činovnici su ipak više voleli da se osiguraju, i učinili su to preko svake mere.”
Aleksandar Kolesničenko, 42, Moskva, 2009.
Peščanik.net, 25.10.2009.