Ako je suditi po optimizmu kojim je nadležni ministar zračio kroz medije nakon informativnog razgovora na koji ga je u četvrtak priveo skupštinski Odbor za kulturu – bitka za spas nije čestito ni počela, a kultura je u Srbiji već odbranjena.
Uprkos teškoj finansijskoj situaciji, obećao je Bratislav Petković, ministarstvo će „pomoći” i Nišvilu, i Paliću, i Oktobarskom salonu, i drugima koji su prošle sedmice ostali zatečeni rezultatima konkursa za savremeno stvaralaštvo.
Ispostavilo se da su za loše rezultate krive komisije koje su odlučivale o projektima prijavljenim na konkurs održan pre šest meseci, ali se imena članova i dalje drže u tajnosti kao, uostalom, i kriterijumi po kojima se vršio izbor. Imidž maskiranih spasitelja koji u pravom trenutku priskaču u pomoć ljudima u nevolji daleko je bolji od uloge činovnika raspoređenih na javni zadatak da sprovedu praktičnu zamisao budžetskog finansiranja programa u kulturi od opšteg interesa.
Dok čekaju na zahvalnost nevoljnika, ministrovi ljudi objasnili su i da u kulturi „ima raznih ukusa” a o ukusima se ne da raspravljati pa bi pitanja o centralnim institucijama koje već više od godinu dana tavore u vd. statusu, vrećama para za amaterske vizije prevođenja Milanskog edikta u srpski nacionalistički kod ili sistemske promocije patriotske „umetnosti” – bila krajnje neukusna.
U međuvremenu, oglasio se i nacionalni savet za kulturu, savetodavno telo koje „obezbeđuje stalnu stručnu podršku u očuvanju, razvoju i širenju kulture”, osuđujući crnu listu antisrpskih filmova koju je još pre dva meseca sastavio vd genseka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, firme koju aktuelno ministarstvo kulture upravo vraća iz mrtvih ne pitajući za cenu.
Sticajem okolnosti, juče je raspisan i konkurs za otkup knjiga koji javne biblioteke i privatni izdavači gladno iščekuju već mesecima. Komisija u nepoznatom sastavu unapred zna da će biti kriva za rezultate kojima će „uvek neko biti nezadovoljan” jer je i odluka šta će se od književne produkcije finansirati iz državnog budžeta, uostalom, tek stvar ukusa a ne presek trenutnih političkih interesa u kreiranju sebi udobnog ambijenta.
Adekvatan prilog unutrašnjoj dekoraciji srpske kulture bez sumnje bi bio treći tom autobiografske sage Mirjane Marković, „Prognana i neizgubljena”, upravo objavljen u izdanju kompanije za štampanje knjiga i distribuciju kubanskih cigara Hadži Dragana Antića.
Pripremila Milica Jovanović
Peščanik.net, 14.06.2013.
Srodni link: