Urednice emisije „Peščanik“ odlučile su da završe saradnju sa medijskom kućom B92 zbog gostovanja obožavalaca lika i dela haškog optuženika Ratka Mladića, Ljiljane Bulatović i Koste Čavoškog, u „Debati“ u ponedeljak, 6. juna. Svetlana Lukić i Svetlana Vuković zahtevale se izvinjenje te kuće zbog dvočasovnog vređanja žrtava i porodica ubijenih, na šta menadžment B92 nije pristao, smatrajući da u toj emisiji nije bilo ništa sporno. Time je 11 godina duga saradnja sa B92 završena, a urednice emisije su najavile da se sele na internet. Šta to tačno znači, da li ćemo imati priliku da slušamo emisije i na internetu ili će ostati samo tekstualna forma, to se još ne zna. Promena „Peščanika“ je već najavljivana pre godinu dana i tada su bile u opciji potpuni prelazak na internet ili kraća emisija na B92. Odabrana je druga verzija.
Problemi koje su urednice „Peščanika“ imale već godinama na B92, zbog promene koncepta te televizije, konačno su dosegle nivo nakon kojeg više nije bilo povratka. Promena vlasništva nekada izuzetno značajne i uticajne B92, tu kuću je gurnula u potpunu komercijalizaciju koja u tranzicionim, demokratski nezrelim društvima, daje priliku svima da kažu šta hoće, bez obzira koliko neki od njih nemaju pravo na javni nastup bez jasnog kritičkog pristupa novinara. Poput Mladena Obradovića iz desničarskog Obraza, koji je gostovao u „Stanju nacije“ ili poslednjeg, već pomenutog gostovanja ljudi koji negiraju jezive zločine koje su počinile srpske snage u BiH. Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Žarko Korać to zove odgovornošću urednika i novinara da daju javni prostor ljudima koji su sebe svesno izbacili iz civilizacije.
„Ljudi mogu sebe izbaciti iz civilizacije i tu je kobni nesporazum šta medij treba da bude. Treba da postoje granice da bi neko u medijima uopšte mogao da vodi polemiku. On, naravno, može da ima drugačije mišljenje i ono može da bude i neprihvatljivo ali to mišljenje mora da bude u granicama osnovnog humaniteta. U slučaju te emisije vi ste pozvali dvoje ljudi i to ekstremnih stavova koji su sebe dobrovoljno izbacili iz humaniteta. Videli smo da se s njima ne može voditi razgovor, oni uostalom imaju puno prilika da svoje stavove iznose gde god hoće. Izvinjenje koje je tražio „Peščanik“, nažalost, pokazuje da počinju da se pojavljuju suštinske razlike u našem društvu o tome šta je demokratsko društvo, šta je pravo na javnu reč i ko je uopšte kvalifikovan u moralnom i ljudskom smislu da učestvuje u nekoj raspravi. Ljudi koji žele da budu u javnosti moraju da pokažu minimum poštovanja ljudskih prava i sloboda, jer ako to ne iskazuju nepotrebno im je davati javni prostor“, pojasnio je Korać.
Odnos i pozicija „Peščanika“ na B92 je, prema njegovom mišljenju, već duže vreme veoma specifična, a poslednji događaji, posebno emisija „Debata“ pokazuju da se ta kuća veoma značajno menja.
„Privatizacija B92, novi vlasnici i potpuna namera da se do kraja komercijalizuje program, koja postaje sve uočljivija, dovela je do toga da se „Peščanik“ našao u mediju koji polako menja svoj sadržaj. Sve više novinara je otišlo, sve manje zaposleno, potpuno je jasno da se samo komercijalni sadržaji forsiraju. Time se, nažalost, i B92 prilagođava opštoj klimi u Srbiji, a to je vrlo rđavo. „Peščanik“ je radikalni kritičar te klime a B92 se ozbiljno približava mejnstrimu te političke klime u Srbiji. „Peščanik“ i B92 su otišli u potpuni politički raskorak i mene ne čudi da su Svetlana Lukić i Svetlana Vuković reagovale na tu inače skandaloznu emisiju. Ja sam je sa velikim čuđenjem gledao, jer se politička polemika o jednoj stvari koja je od sudbinske važnosti za Srbiju, o Srebrenici, genocidu i čitavoj ratnoj politici Srbije svela na dva suprotstavljena mišljenja. Postoje situacije u kojima se ni medijski ni sa stanovišta demokratskih tekovina ta pozicija ne može braniti. To je isto kao da dovedete nekoga iz Kju Kluks Klana i demokratu iz u SAD i onda im ukrstite mišljenja. Ta se mišljenja ne mogu ukrstiti jer čovek koji podržava ideje Kju Klus Klana je sebe izbacio iz civilizovanog društva i tu je po mom mišljenju druga tragedija te emisije, što su Kosta Čavoški koji je inače akademik i profesor prava u penziji i Ljiljana Bulatović, braneći do kraja genocid i težak zločin, sebe izbacili iz civilizovanog sveta i nema zapravo nikakve svrhe s njima voditi razgovor“, konstatovao je Žarko Korać.
On je podsetio da su Svetlana Lukić i Svetlana Vuković platile dosta visoku cenu nepristajanja na ono što je bilo i što je i danas dominantan način političkog mišljenja u Srbiji, dodajući da je u toj zemlji malo medijskih autorskih projekata koji su tako jasni kao što je „Peščanik“.
„Sa stanovništa njihove potpune doslednosti i u tome da slede svoj put, niko nema prava da im drži lekcije, one su po mom mišljenju činile čast radeći u medijskoj kući B92 i lično mislim da bi bila velika tragedija za B92 kada zaista ne bi uputio to izvinjenje i zadržao tu emisiju, jer oni tom emisijom pokazuju da im je još stalo u ovo komercijalno doba, da sačuvaju ipak neke ideje zbog kojih je B92 bio tako važan u procesu demokratizacije Srbije devedesetih godina. Jedna je ironija da B92 nastao potpuno isto kao „Peščanik“, kao jedan autorski poduhvat grupe veoma mladih ljudi ali razlika je u tome što je „Peščanik“ ostao potpuno isti a B92 je zaželeo da bude veći, onda došao u tešku situaciju i privatizovao se na veoma mutan način, želeo je da postane komercijalna televizija. Ako želite otvoreno da vam kažem, nije se promenio „Peščanik“ nego B92“, zaključio je Korać.
Jedan od sagovornika u poslednjoj emisiji „Peščanika“ emitovanoj na Radiju B92, novinar nedeljnika „Vreme“ Miloš Vasić, za e-Novine kaže da se ne treba predavati i da, obzirom da je u toku upropašćavanje novinarstva u Srbiji, internet postaje jedino slobodno mesto na kojem se mogu naći dobri tekstovi i tragovi dobrog novinarstva.
„U Srbiji se događa ono što ja prorokujem u svojim kolumnama već godinama, da finansijski ulazak sa parama multinacionalnih medijskih korporacija upropaštava novinarstvo, odnosno da je na najboljem putu da ga upropasti. Multinacionalne medijske korporacije ne zanima ni istraživačko a ni novinarstvo kao takvo, njih zanima samo proizvodnja sadržaja preko kojih će bolje prodavati reklame. Ja razumem da je „Peščanik“ nekom bio dosadan, da je i B92 njihovom menadžmentu već više dosta i tog „Peščanika“ kao što im je dosta i informativnog programa koji se, kao što vidimo smanjuje, polako ali sistematski. Ja se ne bih predavao, kao što sam shvatio da se ni one neće predavati. Jedino otvoreno područje i jedino mesto gde pravo autentično novinarstvo može da se iskaže će postati samo internet. Što uopšte nije za bacanje. Internet je trenutno jedna haotična stvar. Tu svaka budala može da lupeta šta mu padne na pamet, međutim, mislim da će se i tu napraviti nekakvo taloženje i da će na dnu ostati taj anonimni ološ, ali da ćemo mi, nekakvi ljudi koji radimo savesno, temeljito i pošteno i imamo šta da kažemo i umemo da kažemo, da ćemo imati gde to da kažemo. Internet je jedina budućnost slobode štampe u Srbiji“, kaže Miloš Vasić.
Komentarišući spornu emisiju „Debata B92“ Vasić podseća da je među novinarima u Srbiji vlada tzv postmoderni način razmišljanja.
„Tu svi imaju podjednaka prava, svaki stav je podjednako vredan, i onda dobijete budaletine tipa Koste Čavoškog i Ljilje Bulatović koju mi pamtimo iz njenih najboljih vremena, ’90 – ’91 godina, kada je bila Miloševićev medijski ljudožder i sad se ona nama pojavljuje potpuno ravnopravno. To je pitanje urednika i voditelja. Davno sam raspisao konkurs da ću onog televizijjskog voditelja koji u emisiji izbaci gosta jer je bezobrazan, bahat, osporava opšte poznate stvari, voditi na večeru mesec dana. Još se nije pojavio takav. Kad to budem video onda ću verovati u nekakvu normalnu televiziju“, kazao je Vasić.
„Peščanik“ više nije deo medijske kuće B92. Cena koju su Svetlana Lukić i Svetlana Vuković platile za nepristajanje na preovlađujući način ponašanja medija u Srbiji, a to je pravljenje potpunog džumbusa u kojem se ne razaznaju krivci i žrtve, što, verovatno, i jeste krajnja intencija, visoka je. Međutim, na ovaj način, „Peščanik“ je ostao dosledan sebi, kao i svih ovih godina, još uvek je „ostrvo“ građana Srbije koji ne pristaju na laži i manipulacije i vrlo su svesni u kakvoj zemlji žive. Odlazak sa B92 pokazatelj je ozbiljnih promena na gore u politici te medijske kuće i problema koje je zbog toga imao „Peščanik“, a ako „Peščanik“ ima problem onda je to, kako direktor Media centra Sarajevo, Boro Kontić kaže, „tužna situacija za takvo društvo i za takve medije“.
E-novine, 11.06.2011.
Peščanik.net, 12.06.2011.