Uprkos mnoštvu važnih i zanimljivih događaja s kojima smo se ovih dana suočavali, jedna, u osnovi trivijalna vest, ona o povećanju plate guvernerke Narodne banke Srbije (NBS), privukla je posebnu pažnju medija i izazvala brojne reakcije u javnosti.
Ukratko, guvernerka je nedavno dobila povišicu plate, njena mesečna plata sada iznosi nešto više od 750.000 dinara, što je u odnosu na platu koju je primala do tada uvećanje od nešto preko 100.000 dinara. I, naravno, nije nelogično da u zemlji u kojoj velika većina zaposlenih prima mesečnu platu znatno manju od tog povećanja, vest privuče pažnju i izazove reakcije. Ali u srećnijim, uređenim državama informacije ove vrste retko, skoro nikada ne privlače veliku pažnju. Prosto, plate državnih funkcionera utvrđene su zakonom i poznate su javnosti. Isto to važi i za kriterijume po kojima se te plate usklađuju pa se povećanja doživljavaju kao logična i automatska primena zakona, samim tim ne naročito interesantna.
Istina, kod nas, za razliku od drugih visokih funkcionera koji vode ili predstavljaju tzv. nezavisne institucije (Zaštitnik građana, Poverenik, DRI…), čije plate su utvrđene zakonom a konkretizuje ih svojim rešenjima Administrativni odbor Narodne skupštine, to nije slučaj sa guvernerom i funkcionerima NBS-a. Plate guvernera, članova Izvršnog odbora i članova Saveta guvernera se ne utvrđuju zakonom nego Statutom NBS-a koji donosi Savet guvernera na predlog Izvršnog odbora. Što praktično znači da sami sebi određuju plate, što je, kad su u pitanju organi vlasti, blago rečeno neobično i diskutabilno. Isto kao i utvrđivanje „prosečne plate“ kao osnovice (koja se u slučaju guvernera množi sa faktorom 5,5), ali ne prosečne plate u zemlji, već one mnogo veće, u banci. Međutim, o tim stvarima imalo je smisla razgovarati u vreme donošenja Zakona o NBS-u ili povodom njegovih eventualnih izmena. A kad je povećanje plata (makar i u iznosu šokantnom za prosečnog građanina) samo automatska posledica primene važećih propisa, takav razgovor nema baš mnogo smisla i to objektivno nije vredno neke posebne pažnje.
A pogotovo nije dobro da zbog toga pažnji javnosti promaknu neke druge činjenice iz rada NBS-a koje tu pažnju neuporedivo više zaslužuju. A upravo to se dogodilo. Praktično istovremeno sa vešću o famoznoj povišici koju su preneli i komentarisali gotovo svi mediji, mnogo manje njih (a nijedan od „mejnstrim“ medija) podelilo je čak i za naše prilike gotovo neverovatnu vest da je od pet članova Saveta guvernera NBS-a četvorici odavno istekao mandat, nekima pre više od godine, dvojica od njih su čak i umrli! Samo jedan član Saveta je još u mandatu koji mu ističe kroz par meseci!
Radi slabije upućenih nije suvišno podsetiti – Savet guvernera NBS-a je, pored guvernera i Izvršnog odbora, treći Zakonom o NBS-u utvrđeni organ banke. Prema Zakonu o NBS-u Savet vrši niz veoma važnih poslova i u skladu sa tim raspolaže odgovarajućim važnim ovlašćenjima. Savet donosi najvažniji opšti akt banke – Statut NBS-a, utvrđuje režim kursa dinara, donosi strategiju upravljanja deviznim rezervama, donosi finansijski plan NBS-a, usvaja godišnje finansijske izveštaje, ocenjuje da li su računovodstvene politike i procedure koje su usvojene u NBS-u odgovarajuće.
U skladu sa takvom ulogom Saveta, zakonom je utvrđena obaveza guvernera i Izvršnog odbora da mu najmanje jednom u tri meseca dostavljaju izveštaje o sprovođenju monetarne politike, o nadzoru nad finansijskim institucijama i davanju i oduzimanju dozvola i o aktivnostima i aktima preduzetim i donetim u oblasti kontrole i restrukturiranja banaka.
Sednice Saveta održavaju se uz prisustvo najmanje tri člana, dakle većine od pet članova koje (na mandat od pet godina, s pravom ponovnog izbora) bira Narodna Skupština Srbije na predlog svog Odbora za finansije. I odluke se donese većinom glasova od ukupnog broja članova, dakle opet tri.
Po Zakonu o NBS-u sednice Saveta se održavaju po potrebi, ali sednica se mora držati najmanje jednom u dva meseca, zakon je tu izričit. Jasno je, međutim, da se sednice ovog važnog organa NBS-a već dugo, više meseci, ne održavaju. Savet guvernera (iako su na internet strani banke istaknuti podaci o kompletnom sastavu) zapravo ne postoji.
Istina je da aktuelna vlast već dugo, kršeći kad god joj je to „zgodno“ i Ustav i zakone i držeći godinama na odgovornim, rukovodećim mestima u preduzećima i ministarstvima stotine ljudi u nezakonitom v.d. statusu, nastoji da nas navikne na stanje u kom državne strukture ne funkcionišu po zakonima već kao nekakav, diletantski uspostavljen, provizorijum. Čini se da je uverena da u tom nastojanju uspeva, pa se sve manje trudi da održava makar i samo privid poštovanja reda i zakona. Pa čak i u takvim okolnostima, činjenica da se u NBS-u ne samo mesecima krši Zakon o NBS-u, nego da banka uopšte nema organ čija je uloga nezamenljiva u stvarima kao što su utvrđivanje režima kursa domaće valute ili strategije upravljanja deviznim rezervama, a da to „nadležne“ uopšte ne brine jeste frapantna.
Peščanik.net, 16.09.2024.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)
- Kardinalovi napredni đaci - 08/10/2024
- Najmanje duplo - 01/10/2024
- Politikantske igre sa zakonom - 23/09/2024
