Džudit Batler je 29. januara održala godišnje predavanje u okviru programa Ijan Vot (Ian Watt), u organizaciji Centra za proučavanje romana. Kao profesorka uporedne književnosti na Univerzitetu Kalifornije, u Berkliju, svoje istraživanje uglavnom je usmerila na kritičku teoriju, rod, seksualnost i njihova ukrštanja. Iako se njena najpoznatija knjiga Nevolje s rodom bavi rodnom performativnošću, ovo predavanje je bilo posvećeno književnim pitanjima u strogom smislu.
Veče je počelo uvodima profesora Ektora Ojosa, direktora Centra za proučavanje romana, i Sei Osundeko, studentkinje doktorskih studija, koja je istakla da se delo Džudit Batler opire „dubokom pesimizmu“ našeg doba.
Predavanje Džudit Batler odlikovalo se velikim obimom i složenošću i bilo je, u jednakoj meri, biografsko, teorijsko i političko. Prethodilo mu je čitanje jednog odlomka iz Današnjeg značaja kritičkog realizma, knjige marksističkog filozofa i književnog kritičara Đerđa Lukača. U tom odlomku Lukač tvrdi da se književni modernizam, tradicija kojoj pripadaju pisci poput Kafke, pokazao kao neadekvatan. On kaže da taj pravac „izvitoperuje ljudsku prirodu“ služeći se strogo formalnim i subjektivnim, neistorijskim terminima. Drugima rečima, modernizam ne uspeva da prenese stvarne društvene i istorijske uslove koji izazivaju patnju likova modernističkih dela. Predavanje je pratilo taj odlomak, ali se onda razgranalo i posvetilo tenziji između romaneskne forme i stvarnosti (ili iskustva pojedinca) koju roman nastoji da opiše.
Batler je rekla da je forma romana disonantna i objasnila da roman, po Lukačevom mišljenju, zahvata spoljašnji svet, ali uvek nedovoljno. Roman pokušava da prikaže život u njegovoj potpunosti, ali može da obuhvati samo jedan konačan segment života, jer je „poražen onim što nastoji da prikaže“. Drugim rečima, romani stalno pokušavaju da opišu stvarnost, a ona je prevelika za formu koja se usredsređuje na nekoliko likova i njihove perspektive.
Lukač smatra da je nastojanje romana da opiše svet dobro i politički produktivno za napredovanje socijalizma, te da zato realizam (koji opisuje objektivnu stvarnost) treba pretpostaviti modernizmu (koji se bavi subjektivnim iskustvom eksperimentišući s formom).
Batler je primetila da se upravo tu vidi da je Lukačeva koncepcija snažno rodno obojena. On koristi reč „muževnost“ da bi opisao roman koji smatra idealnim: to bi bio roman čiji je realizam ambiciozan i čiji se likovi suočavaju sa stvarnošću i bore protiv svojih istorijskih konteksta. Batler je definisala muževnost kao „neprestano nastojanje i stalno podbacivanje“ – nastojanje koje podrazumeva da će pojedinac doživeti neuspeh. Za „ženske“ romane je pak karakterističan „neuspeh da ka nečem teže ili potpuno odsustvo težnje“. Drugim rečima, za Lukača je idealna forma romana upravo muževna težnja koja se nalazi u realizmu, za razliku od ženske pasivnosti koju nalazi u delima Franca Kafke i modernista.
Batler očigledno poštuje dobar deo Lukačevog rada, ali dovodi u pitanje njegovo uzdizanje realizma. Reklo bi se da ona, na osnovnom nivou, ne veruje u postojanje statičke forme kojoj roman mora da teži, već smatra da plodonosne forme izviru iz promenljive istorije koja ih stvara.
Preispitujući Lukačevo tvrđenje, Batler je ubedljivo branila Kafku. Mada su Kafkina dela istorijski nespecifična, rekla je, možda je upravo taj anti-kontekst ono što u njima može biti korisno. Ne podrazumeva se da u romanu kakav je Proces patnje likova proističu iz neke stalne, egzistencijalne, prirodne činjenice. Umesto toga, on postavlja pitanje da li je ta patnja zaista prirodna i neistorijska. Rečima Džudit Batler: „Niko ne klima glavom s odobravanjem kad završi čitanje Procesa.“
U daljem toku predavanja Batler se dotakla Lukačevog političkog stava i njegovog složenog odnosa s marksizmom. Lukač je podržavao tada kontroverzan stav da komunistička partija treba da sklopi savez sa socijaldemokratama i „građanskim socijalistima“. Reklo bi se da se Batler s tim složila kad je dodala: „Ako bi se sada vodila borba protiv fašizma, nju bi po svoj prilici vodile neočekivane alijanse.“
Po završetku predavanja Batler je odgovorila na nekoliko pitanja iz publike – između ostalog, kako Kafkina dela, posebno pripovetka „Preobražaj“, mogu da se tumače iz perspektive marginalizovanih i da li veštačka inteligencija može da piše romane. Na drugo pitanje odgovorila je: „Može, ali ne dobre“.
Dyllan Han, The Stanford Daily, 29.01.2025.
Prevela Slavica Miletić
Peščanik.net, 04.02.2025.
