Džudit Batler i politika
Uvodno poglavlje monografije: Ovom knjigom želim da pokažem zbog čega bi misao Džudit Batler morala pripadati istoriji filozofije, čak i ako su stvarnosti koje ona zastupa manjinske ili rubne.
Kafkalend na Berkliju
Dok sam radila na tekstu o Kafki i pravu, saznala sam da sam na spisku 160 profesora i studenata koji je uprava univerziteta dostavila Trampovoj administraciji za istragu „antisemitskih incidenata“.
Akademske slobode u doba destrukcije
Zabrana javnog istupanja profesora univerziteta je novi oblik cenzure koji često dovodi do otpuštanja s posla. Zašto je zakazala ustavna zaštita tog prava, tako važnog za američku demokratiju?
Odbrana humanistike
Univerzitet doprinosi javnom dobru i tako što razvija moć rasuđivanja koja nam pomaže da odlučimo da li ćemo se s nečim složiti i na kojim osnovama možemo osporiti politiku i legitimitet vlasti.
Humanistika i demokratija
Promena, nepristajanje i revolucija su nemogući bez zajedničke imaginacije. A demokratija zahteva upravo to: jedan oblik kolektivnog okupljanja u nemogućem vremenu i prostoru.
Trampov sadizam
Jačanje autoritarne moći delimično zavisi od spremnosti ljudi da joj se povinuju. Tramp prkosi našem osećaju stida i pravnim ograničenjima da bi nam pokazao na šta je sve spreman.
Plivanje je moja religija
Progresivna levica je puna raskola i sektaštva. Moramo biti širokogrudi i prihvatiti razlike. Naše međusobne razlike su ipak manje od onih između nas i autoritarizma i fašističkih režima.
Nevolje sa romanom
Sažetak predavanja na Stenfordu: Za Lukača je idealna forma romana muževna težnja koju nalazimo u realizmu, za razliku od ženske pasivnosti koju on nalazi u delima Franca Kafke i ostalih modernista.
Nevolje sa romanom
U svom predavanju, Džudit Batler je rekla da je za Lukača idealna forma romana muževna težnja realizma, za razliku od ženske pasivnosti koju nalazimo u delima Franca Kafke i modernista.
Još jednom o teoriji roda
Za potrebe ovog prikaza, pročitala sam knjigu Džudit Batler Ko se boji roda još. To možda zvuči kao banalan iskaz, ali me već izdvaja od gotovo svih koji imaju stav o ovoj američkoj filozofkinji.
Kritike ne može biti
Alarmantna je kriza akademskih sloboda s kojom se trenutno suočavamo. Ipak, još ima vremena za odbranu prava svih studenata da iznesu svoje gledište o ratu u Gazi bez straha od odmazde.
Važnost palestinskih života
Sve dok Palestina ne bude slobodna i ljudi u Palestini ne budu u stanju da žive kao građani ili politički akteri u svetu čijem stvaranju doprinose – i dalje ćemo gledati nasilje.
Kontekst oplakivanja
Šta ako naša moralnost i naša politika ne prestaju činom osude? Šta ako bismo, pored osude bezobzirnih zločina, poželeli izgradnju budućnosti u kojoj je nasilju ove vrste došao kraj?
Ja im naprosto pripadam
Hana Arent se ponekad zalaže za naciju, ali ne misli na političku zajednicu izgrađenu na podaničkoj vernosti. Prevladavanje narcizma i nacionalizma stvara osnov za pravednu politiku.
O pandemiji
Intervju o novoj knjizi – Svi smo postali filozofi i razmišljali o tome šta i zašto radimo to što radimo i kako to utiče na druge i na nas. Postali smo svesni naše međuzavisnosti na jedan novi način.
Životi vredni žaljenja
Bez mogućnosti tugovanja za životom nema života. Postoji nešto što živi a nije život. To su životi koji neće biti proživljeni, koji će ostati bez svedočanstva o sebi, neožaljeni kada budu bili izgubljeni.
Privatna prava i društveni pokreti
Intervju o pravu na abortus, trans pravima i napadima na sekularno obrazovanje: U toku je restauracija poretka za koji smo mislili da je razgrađen progresivnim zakonodavstvom i obrazovanjem.
O poreklu napada na rod
Antirodni pokret nije samo reakcionaran, već fašistički trend koji podržava autoritarnu vladavinu. Tipično za fašističke pokrete, oni racionalnost podređuju nacionalističkim ciljevima.
31 godina „Nevolje s rodom“
U toku je Nedelja Ponosa u Beogradu – Desnica pokrete za seksualne slobode svodi na bavljenje identitetom, mada se ti pokreti pre svega bave redefinisanjem značenja pravde, jednakosti i slobode.
Pandemija, spas planete i individualnost
Pandemija je pojačala nejednakosti, ali raste globalni osećaj da smo u obavezi jedni prema drugima i prema planeti, zasnovan na novom osećanju smrtnosti i međuzavisnosti.
Zašto Tramp ne može da prizna poraz
Njegova nesposobnost da prizna izborni poraz povezana je s njegovom nesposobnošću da prizna i ožali umrle u pandemiji. Da je priznao poraz bio bi gubitnik, a on to nikako ne sme biti.
Trampov šou – da li je ovo kraj?
Kada traži da se prekine brojanje glasova (kao što je tražio prekid testiranja na kovid), on želi da spreči realnost da se materijalizuje kako bi očuvao kontrolu nad onim što se opaža kao istinito ili lažno.
Radikalna jednakost životâ
Autorka govori o novoj knjizi „Snaga nenasilja“: Divno je biti miroljubiv, ali to nije osnova nenasilja. Gnev zbog nepravde oko nas je opravdan. Pod ovim režimom sam svakog dana besna zbog nečega.
Ne, to nije antisemitizam
Ako se kritika Izraela tumači kao antisemitski postupak, dužnost svih nas bila bi da promenimo uslove recepcije na takav način da javnost počne da razlikuje kritiku Izraela od mržnje prema Jevrejima.
Genijalnost ili samoubistvo
Donald Tramp je rekao da može da ubije čoveka nasred Pete avenije i da ipak pobedi na izborima. Imunitet od zakona je postao definicija moći i zato bi gubitak tog imuniteta bio njegova propast.
