Vlada Srbije oličena u Aleksandru Vučiću toliko je u prethodnih pet godina bila efikasna u obaranju na kolena ljudi, medija, organizacija, organa i institucija – da je često bilo teško razlikovati svesno od nesvesnog trabunjanja kako bi se umililo vođi. Odnosno, šta je bio deo udruženog štetočinskog delovanja kako bi se ispunile želje vladara, a šta uništavanje državnih organa u uverenju da su to potezi koji bi mu se dopali.
Kroz tu prizmu se može posmatrati i novi izveštaj Transparentnosti Srbija o subvencijama investitorima i kontroli državne pomoći, posebno njegov deo koji se odnosi na funkcionisanje Komisije za kontrolu državne pomoći. To je onaj organ, osmišljen još 2009. godine kao hibrid između radnog tela Vlade i nezavisnog organa, na čijoj je operativnoj nezavisnosti godinama insistirala Evropska komisija. Vlada Srbije je još pre četiri godine jasno demonstrirala kako vidi nezavisnost državnih organa, kada je u Akcionom planu za sprovođenje preporuka EU, na tu preporuku odgovorila da „Komisija (za kontrolu državne pomoći) ima sopstveni pečat, memorandum i internet prezentaciju“. Pošto je Brisel precizirao da se operativna nezavisnost manifestuje kroz ex post kontrolu i korišćenje odredbe o povraćaju nezakonite državne pomoći, zamrla su ova zabavna tumačenja, ali i svaka naznaka bilo kakve nezavisnosti.
Komisija za kontrolu državne pomoći je efikasno ne-primećivala slučajeve dodele subvencija (Yura, Geox, NCR, Džonson). Donela je rešenje o dozvoljenosti državne pomoći na osnovu memoranduma o razumevanju umesto ugovora. I konačno, shvatila je da je najbezbednije isključiti se iz svog posla. Tako je, na primer, donela rešenje da je subvencija firmi za proizvodnju mesa i mesnih proizvoda Mitros Fleischwaren van njihove nadležnosti, jer „se radi o proizvodnji poljoprivrednih proizvoda“. Zakon, istina, već u članu 1. propisuje da se njegove odredbe „ne odnose na poljoprivredne proizvode i proizvode ribarstva“. Kako je, međutim, KKDP protumačila da su kobasice i mesne konzerve poljoprivredni proizvod, nismo saznali, jer rešenje u vezi sa Mitrosom nije objavljeno na njenom sajtu. Za razliku od sličnog izuzimanja u vezi sa traktorima pre nepune četiri godine, kada je Komisija analizirala Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, definicije šta je traktor, a šta motokultivator, kao i kada je analizirala Zakon o poljoprivredi i definiciju šta je poljoprivredna proizvodnja, pa zaključila da traktor služi prvenstveno za izvođenje poljoprivrednih ili šumskih radova te da Uredba o podsticanju proizvodnje i prodaje traktora u Srbiji pruža podršku poljoprivrednim gazdinstvima za primarnu poljoprivrednu proizvodnju.
Ovoga puta o odluci u vezi sa Mitrosom saznali smo preko dopisivanja Transparentnosti Srbija sa Komisijom. Transparentnost je tražila rešenja o investitorima i subvencijama koji su bili promovisani u medijima, a koje nije bilo moguće pronaći na sajtu KKDP. Transparentnost Srbija u samom Ugovoru o subvenciji Gerlingeru (tačnije firmi Mitros Flesichwaren) nije pronašla ništa sumnjivo, ali je zato konstatovala čudno ponašanje Komisije. Navela je, naime, da joj je Ministarstvo privrede još u martu 2015. dostavilo ugovor sa Mitrosom, a da joj je Komisija 16. marta 2017, sedam dana nakon što joj je Transparentnost zatražila rešenje, odgovorila da nije nadležna da odlučuje o toj državnoj pomoći. Jer je, elem, reč o „proizvodnji poljoprivrednih proizvoda“. Iako se ne uklapa u definiciju poljoprivrednog proizvoda iz Zakona o poljoprivredi. Ali, što manje posla za Komisiju, to manje izgleda da se upusti u nešto osetljivo. A šta ćete osetljivije od subvencija investitorima, uzdanice preizbornih kampanja od 2012. i Fijata, pa do danas.
Stoga se Komisija, da bi se trajno obezbedila, u februaru 2017. godine jednim udarcem rešila svih tih neprijatnih ugovora, procenata i limita.
Reč je o rešenju kojim je KKDP utvrdila da je Vladina Uredba o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija usklađena sa Uredbom o pravilima za dodelu državne pomoći i da se nacrti ugovora ubuduće ne moraju dostavljati KKDP na odlučivanje. To u praksi znači da Komisija od februara više ne razmatra ugovore koje Vlada Srbije zaključuje sa investitorima.
Direktna posledica ove odluke je manja transparentnost. Odluke Komisije pružale su do sada mogućnost da javnost sazna da su pojedini ugovori uopšte zaključeni te da zainteresovani građani ili novinari od Ministarstva privrede (ili od Komisije) zatraže te ugovore kako bi se uverili ne samo kakve subvencije su date investitorima, već i kakve je eventualne druge obaveze prihvatila Republika Srbija. S obzirom na to da Vlada Srbije zaključkom ovlašćuje Ministarstvo da sklopi ugovor sa investitorom, a ne postoji obaveza objavljivanja zaključaka Vlade, javnost će samo iz eventualnih izjava i saopštenja ministara moći da sazna da je neki ugovor zaključen. Druga mogućnost biće „nasumično“ i periodično upućivanje zahteva za dostavljanje svih ugovora zaključenih u nekom prethodnom periodu kako bi se saznalo da li su takvi ugovori uopšte zaključeni.
U ovom kontekstu treba se prisetiti da je u prvoj verziji Zakona o ulaganjima bilo predviđeno izuzimanje informacija o ulaganjima od posebnog značaja iz regularnih mehanizama slobodnog pristupa informacijama, odnosno onemogućavanje, i to kroz dve verzije nacrta, da se podnese žalba Povereniku zbog uskraćivanja informacija (pri čemu nije bilo precizirano šta se sve pod informacijama o ulaganjima smatra). Tek nakon velikog pritiska javnosti uneta je odredba da se na te informacije primenjuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (odredba bez posebnog značaja, jer bi se i bez nje ovaj zakon u svakom slučaju primenjivao).
Što se tiče ove odluke Komisije, na putu ka oslobađanju od neprijatne i politički osetljive obaveze, njoj nije smetala ni nedoslednost u odlučivanju. Naime, Komisija je u februaru 2016. godine razmatrala nacrt Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija (koju je Vlada potom usvojila u martu 2016). Ta uredba je eksplicitno predviđala da se ugovori o dodeli podsticaja za ulaganja od posebnog značaja dostavljaju KKDP na razmatranje. Reč je o podsticajima koji se dodeljuju bez javnog konkursa. (Takva eksplicitna odredba nije postojala za druge ugovore, ali Zakon o ulaganjima, kao viši pravni akt propisuje postupanje u skladu sa zakonom koji reguliše kontrolu državne pomoći, a ovaj zakon i njegov podzakonski akt predviđaju obavezno dostavljanje.)
U obrazloženju tada donete odluke Komisije (da se dozvoljava državna pomoć koja se dodeljuje na osnovu ove uredbe), Komisija je utvrdila da ugovor o dodeli sredstava podsticaja za ulaganja od posebnog značaja predstavlja individualnu pomoć i da će Komisija o ovim ugovorima odlučivati nakon dobijene prijave. Nije, međutim, u rešenje unela bilo kakvu posebnu napomenu da nije potrebno da joj se dostavljaju na odlučivanje drugi ugovori, zaključeni nakon raspisanog javnog poziva, a u skladu sa Uredbom. Uredba je, naime, eksplicitno propisivala da se ugovori o dodeli podsticaja za ulaganja od posebnog značaja dostavljaju Komisiji.
Komisija je u odluci utvrdila da je uredba šema državne pomoći (propis koji predstavlja osnov za dodelu državne pomoći korisnicima koji nisu unapred određeni, poznati), ali da je dodela podsticaja za ulaganja od posebnog značaja individualna državna pomoć i da postoji obaveza prethodnog prijavljivanja pre dodele individualnom korisniku.
Godinu dana kasnije, razmatrajući novu Uredbu, Komisija donosi rešenje kojim utvrđuje da pojedinačne državne pomoći nije potrebno posebno prijavljivati Komisiji na odlučivanje o dozvoljenosti.
U obrazloženju nema pomena činjenice da i nova uredba propisuje dodelu subvencija, odnosno zaključenje ugovora sa unapred poznatim korisnicima (koji se ne biraju na javnom konkursu), što je individualna državna pomoć. Uredba nije posebno tretirala ove ugovore (kao što je bio slučaj u verziji iz marta 2016), propisujući da se dostavljaju KKDP, već je propisala (član 24. stav 2. Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija) da Ministarstvo privrede „dostavlja odluku Saveta i tekst Nacrta ugovora o dodeli sredstava podsticaja Komisiji za kontrolu državne pomoći radi utvrđivanja dozvoljenosti dodele sredstava, a pre dostavljanja Vladi radi davanja prethodne saglasnosti na Nacrt tog ugovora“.
Komisija je, međutim, ukazala da, s obzirom na to da je donela rešenje kojim dozvoljava dodelu državne pomoći na osnovu šeme državne pomoći, svaka državna pomoć koja se dodeljuje na osnovu te šeme i koja ispunjava sve uslove predviđene šemom predstavlja dozvoljenu državnu pomoć i da stoga nije potrebno nijednu pojedinačnu pomoć prijavljivati Komisiji.
Tako će Vlada, odnosno Ministarstvo privrede, zajedno sa Savetom za ekonomski razvoj i Razvojnom agencijom, birati kome će bez konkursa dodeliti subvenciju, odnosno državnu pomoć, a potom će sama kontrolisati da li je ugovor koji zaključuje u skladu sa pravilima o kontroli državne pomoći. I neće postojati obaveza da se bilo koji dokument (pre objavljivanja godišnjeg izveštaja o radu Saveta) objavi.
A nema sumnje da će se politika subvencija nastaviti. Samo što ćemo umesto dokumenata čitati izjave političara, poput ove: „Premijer Srbije Aleksandar Vučić saopštio je danas da se u ovom trenutku vode pregovori sa 49 značajnih investitora i da će, ako se oni uspešno završe, to značiti novih 27.000 do 28.000 radnih mesta u Srbiji“. Uz jednu razliku: sada će nam takve vesti saopštavati predsednik države.
Autor je novinar iz Beograda i saradnik Transparentnosti Srbija.
Peščanik.net, 13.06.2017.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Zlatko Minić (see all)
- Batler, buking i nadležni organi - 23/10/2024
- Obustavite saobraćaj - 04/10/2024
- Doktor Vučić, ekspert optimizacije - 23/09/2024