Ništa novo ni na zapadu ni na istoku nekada svemoćnog DS-a. Istina, bura unutarstranačkih strasti kanda se malo smirila, ali daleko je to od mirnog i udubnog mora. Izgleda da sam ja svojevremeno precenio famoznu demokratskostranačku „unutrašnju organizaciju“.
Jer da nisam, stranka bi opoziciono delovala makar sa trećinom kapaciteta. A imala bi, bogme, zašto. To što je Jego ex Sijatelstvo, sa izvesnim zakašnjenjem, s visine oplajpičio Poslastičerevića, nije uticalo ni na popečiteljevu poslastičarnicu, kamoli na popečiteljstvo.
I tako dođosmo na temu ove kolumne. Kako, na Crven Ban, očekujemo da srpske partije, među njima i DS, konsoliduju, uljude i upristoje državu, ako već nisu u stanju da zavedu red unutar samih sebe. Haos u strankama – haos u državi, ne znam kako vama, meni ta formula zvuči razumno, štaviše ka vladičina. Ipak, ovde postoje dve partije koje, da kažem, raspolažu zavidnim stepenom discipline organizovanosti.
DSS, na primer. Ali ta se sekta održava na površini političkog mora govana (čijem je narastanju i te kako doprinela) zahvaljujući nekoj vrsti mistike, to jest sabornosti u tupoumnosti i lopovluku. Oni su, dakle, u stanju da se održe na okupu, da neprestano lupetaju na nacionalnoj bazi, da ponešto maznu, ali čim izađu iz granica svog Tamnog vilajeta, postaju „snage haosa i bezumlja“.
Drugi primer je SPS. Tvrd vam stojim da se Dačić nije domogao premijerstva i popečiteljstva zahvaljujući populizmu, jer da je tako, ne bi imao nikakve šanse u takmičenju sa Tadićem, ekstremnim populistom. Jok, more. Tajna Dačićevog uspeha je u stranačkoj disciplini nasleđenoj od komunista i samo površno maskiranoj demokratskim lakom. To su ljudi posebnog kova. Tamo naređenje zaista znači izvršenje. Tamo nema levih i desnih skretanja. Ili su zanemariva. Ko zasere, taj može da se seli kod Vučele, mislim u „Pečat“. Ili da napusti politiku. Trećeg nema.
Mene iz nekih razloga (valjda misle da sam dobro obavešten izvor) stalno zapitkuju šta li mislim ko li će biti novi demokratski partisibaškan. Takvima odgovaram da me u toj stvari savršeno boli Crven Ban. A i vas bi trebalo da boli. Jer, ako li se DS ne trgne iz letargije, ne lati se knjige, ne prouči kakav je to svet u kome postojimo, šta u tom svetu sanjamo, a šta nam se događa, od demokratskostranačkih personalnih promena (za nas) neće biti nikakve vajde. A kakve su šanse da se to zaista i dogodi, procenite sami.
Danas, 27.09.2012.
Peščanik.net, 28.09.2012.
