Vladimir GligorovNapomena izdavača

Vladimir Gligorov je ovu knjigu napisao na engleskom, pre 20 godina, na severu Evrope, pretpostavljamo dosta usamljen u starom univerzitetskom gradu Upsala, u Švedskoj. Te davne 1994. knjige su se još uvek slovoslagale, a ratovi devedesetih su bili u punom jeku: ratu u Bosni se nije video kraj, a rat na Kosovu je još uvek pripadao dalekoj budućnosti. Kao jedna od prvih studija o raspadu Jugoslavije, knjiga Zašto se zemlje raspadaju – Slučaj Jugoslavija je imala ogroman uticaj na zapadne autore koji su se bavili ovom temom. Pred vama je prvo elektronsko izdanje ove knjige na engleskom i njen prvi prevod na naš jezik.

 

PREUZMITE KNJIGU: Vladimir Gligorov, Zašto se zemlje raspadaju – Slučaj Jugoslavija / Why do countries break up – The case of Yugoslavia

 

 

Svetlana SlapšakIz Uvoda

Knjigu sam pisala za svog tadašnjeg štićenika i mlađeg prijatelja: prvo poglavlje je napisano oktobra 1981, kada sam mu odnela prvo poglavlje romana u žanru koji je voleo (a tada ga nije bilo mnogo) za rođendan. Nastavili smo svakog petka, ja sam pisala, on davao smernice i primedbe. Eksperiment je za mene, tada još uvek mladu naučnicu, bio zabavan i koristan – izučavala sam žanr, i ovaj – pustolovno-ljubavni roman – bio je jedinstven primer kontinuiteta: bez prestanka je živeo od prvog veka naše ere pa sve do danas. Nekih šesnaest godina docnije napisala sam i objavila i studiju o ovome žanru. Knjiga je bila gotova maja 1982, porasla je do kupusare od skoro 700 strana. Da podsetim, to je bilo doba kada se kucalo u mašinu. Prijatelji su savetovali da damo roman u štampu. Saglasila sam se, s tim da knjiga bude objavljena pod pseudonimom: izabrala sam F.A. Suli, jer je zvučalo francuski, a pročitano kao jedna reč znači “pasulj” na grčkom (prosto k’o pasulj), pa još u muškom rodu. Knjiga je uistinu izašla dve godine docnije u dva dela, u uglednoj biblioteci dečije književnosti Plava ptica.

PREUZMITE KNJIGU: Svetlana Slapšak, Leon i Leonina


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija