Get attacked by them
You’ll never heal
They’ll rob your conscience
Your sanity they’ll steal
They’ll beat your brains
Untill they spill
That’s the fascist favorite meal

Suicidal Tendencies: Fascist Pig, 1983.

 
U poslednjih dvadesetak godina primetio sam više eklatantnih slučajeva narušavanja javnog reda i mira, uključujući i nekoliko ratova, jedan ozvaničeni genocid, kampanje etničkog čišćenja čak i do šestocifrenog broja učesnika, opsade gradova, spaljivanja sela i tako dalje. Ima indicija da su ova masivna narušavanja javnog reda & mira na razne dosta aprijatne načine uznemirila prilično ogroman broj radnih ljudi i građana – osim, dakako, onih koje su upokojila zauvek. Međutim, nekako se tako desilo da za dotična ogrešenja o pozitivne zakone niko nije odgovarao – štaviše: inspiratori, organizatori i sprovoditelji bejahu pohvaljivani i nagrađivani – sve dok ona zla sila zvana “međunarodna zajednica» nije pritisla svom snagom, pa još i osnovala (kakav-takav) sud u Hagu, koji je ipak stigao da ponekog i optuži i ponekog i osudi, u čemu ga je i ono nekoliko domaćih (“zapadnobalkanskih») pravosuđa moralo slediti, ma koliko kilavo.

Čemu nas ovo uči? Recimo, tome da je remećenje mira – kao stanja suprotnog ratu – tek lakši oblik mačjeg kašlja u poređenju sa “remećenjem javnog reda i mira», za koje se ima promptno odgovarati pred sudom, pa makar i prekršajnim. Pred kojim se imate pojaviti neodložno i bezodvlačno, inače ćete mu biti silom privedeni. Ovo važi za bilo koga od vas – eto, na primer, ako se zovete Srbljanović Biljana, podaci poznati Tamo Gde Treba – ali ne važi ako se zovete, štajaznam, Mladić Ratko: tada možete mirno da šetate okolo, preporučljivo u vunenim čarapama, da ne čuje zlo. Kako je to moguće? Lako: da li ste ikada čuli da je Mladić R. negde “remetio javni red i mir»? Naravno da niste, nije to nekakav izgrednik i huligan, nego ugledan postariji građanin, ozbiljna i odgovorna Očinska Figura koja je, doduše, tu i tamo znala nekoga drugog da ostavi bez oca putem izrazito žustrog požurivanja prirodnih bioloških zakona, ali bože moj, niko nije savršen. Dakle, možda je Ratko M. pomalo i “remetio mir» – onako kako se to već radi kad imaš haubice kojima možeš da raspametiš po nahođenju – ali s “javnim redom» i istim takvim mirom stajao je vazda sasvim dobro. Lepo vaspitan čovek, taj Mladić; zato se s njegovim privođenjem nikada nije mnogo hitalo i brzalo – da se ne ženira čovek, ako baš neće, ako ima drugačije planove za stare dane.

S Biljanom Srbljanović stvari stoje sasvim drugačije. Ova osoba, koja tvrdi da piše nekakve drame (proverite to, kolega), odranije je poznata organima prevencije i gonjenja kao konfliktna ličnost sklona javnim izgredima. Reaktuelizovani pančevački slučaj sa promocije Peščanika tu je samo vrhunac jednog trenda. U redu, činjenica je da je B. S. bila uredno najavljena, da ne rečemo prijavljena, kao učesnica narečene tribine; fakat je da je tom prilikom obilno koristila svoje pravo na javnu reč, ali da je to isto pravo pokušala da uskrati drugima, i to samo zato što su ovi pokušali da ga uskrate njoj, i to protivno želji ogromne većine prisutnih, koji su došli da slušuju nju, najavljenu, a ne njih, nenajavljene i tužno nevoljene. Tako je njihov pokušaj nasilnog prekidanja tribine osujećen, što nije sporno; sporno je što Biljana S. nije pasivno trpela nasilje nad svojim pravima, nego je siledžijama pokazala zube. A možda i još nešto – recimo, prst. Možda baš srednji. A možda im je još nešto i rekla: recimo, da su klipani. Ili, da su fašisti. Ili da se ponašaju kao barabe. Ili sve to zajedno. Što je, pak, ozbiljan slučaj “remećenja javnog reda i mira», jer gde bismo došli da svakom klipanu, barabi i fašisti kažeš da je klipan, baraba i fašista, i to samo zato što je blagoizvoleo malo se proiživljavati na tebi i na tvojim elementarnim pravima? Pa, valjda i on ima neko pravo na malo životne radosti?!

Svaku šalu na stranu, ako postoji ikakav krimen Biljane Srbljanović, onda je to samo to što ih nije stigla počastiti još nekim pripadajućim im odrednicama. A ako je to što je rekla u ovoj zemlji i u gore opisanom kontekstu protivzakonito, želim da se zna da se dolepotpisani u potpunosti slaže sa neobično preciznim i tačnim ocenama građanke Srbljanović i da ih supotpisuje od slova do slova, ujedno se nudeći da dopuni spisak s nekoliko svojih ideja. Pa, ako smo se zarad toga štagod zadužili pred Zakonom i poretkom, daj da se plati.

 
Teofil Pančić

br. l. k. M 255479, SUP BG

Peščani sprud, 22.05.2009.


The following two tabs change content below.
Rođen u Skoplju 1965. Novinar, kolumnista, kritičar, urednik kulture u nedeljniku Vreme iz Beograda. Komentator Radija Slobodna Evropa. Objavio 21 knjigu eseja, kolumni, kritika, priča. Pisao za sve relevantnije medije u regionu, između ostalih za Feral Tribune, Peščanik, Našu borbu, Autonomiju, BH Dane, ljubljanski Dnevnik, Globus, Jutarnji list. Živi u Novom Sadu.