Pre nešto više od mesec dana saznali smo da će dijalog između vlasti i opozicije modelirati Skupština Srbije sa Dačićem na čelu. Pored toga, saznali smo i glavni razlog zašto se dijalog uopšte razmatra kao jedna od aktivnosti novog saziva Parlamenta. Dačić je za TV Hepi izjavio: „Vučić je meni rekao da mogu da očekujem da će briselska administracija vršiti pritisak“ i tako otvoreno priznao da dijalog neće biti nikakav čin dobre volje odgovorne vlasti kojoj je stalo do unutrašnjeg legitimiteta, već odgovor na pritiske spolja. Ne bi režimu bio važan ni spoljni legitimitet da nije preduslov za unutrašnje malverzacije, urušavanje institucija i opstanak na vlasti. Režim je svestan ovih činjenica i primoran da se povinuje određenim zahtevima spolja. Oni neće biti preterano veliki. Zapadu je, dok se i sam suočava sa ozbiljnim problemima, dovoljan i puki privid demokratije u Srbiji.
Sve ovo smo već znali, ali sada su i opozicija i vlast otvorile neka konkretna pitanja u vezi sa dijalogom, pa se čini važnim razmotriti okolnosti u kojima se ovaj susret planira.
Pogledajmo izjave predstavnika vlasti i opozicije. Dačić smatra da se centralna pitanja koja se pre početka dijaloga moraju rešiti tiču učesnika i tema razgovora. On tako pokušava da samo uključivanje vanparlamentarne opozicije prikaže kao ustupak vlasti, kojoj je stalo do očuvanja demokratije i koja će stoga uvažiti mišljenje i onih koji nisu direktno izabrani od strane građana. Po istom principu je i Gordana Čomić izabrana za ministarku.
Ovo je primer klasične režimske manipulacije. Dijalog se i nametnuo kao tema upravo zato što opozicije nema u Parlamentu. Da je ima, ne bi bilo razloga da se organizuje bilo kakav razgovor, barem iz perspektive demokratskog privida koji zapad jedino i interesuje. Dakle, pitanje nije i ne može biti da li vanparlamentarnu opoziciju pozvati na razgovor ili ne. Što se tiče tema razgovora i tu je sve prilično jasno. One treba da se odnose na izborne uslove i otvaranje medija sa nacionalnom frekvencijom.
Šta sa druge strane kaže jedan od predstavnika opozicije? Boško Obradović je tražio od Dačića da već sad zakaže konsultacije na kojima će se ustanoviti tačno vreme početka i kraja dijaloga, te kako će se i kada sprovoditi sklopljeni dogovori. Čini se da je ovo važan korak, iako ne dovoljan.
Vlast pokušava da dijalog predstavi kao izlazak u susret opoziciji i čin dobre volje. Stvari, zapravo, stoje potpuno drugačije. Dijalog pruža priliku režimu da zadrži spoljni legitimitet. Drugim rečima, dijalog je režimu možda i važniji nego opoziciji. Ipak, od samog dijaloga režimu više odgovara obećanje dijaloga ili nekakva ideja o budućem dijalogu, jer se na taj način i dalje zadržava legitimitet, a da se pri tom ne menja ništa što bi moglo ugroziti njegov opstanak na vlasti.
Opozicija zato treba da prekine igru koja odgovara režimu. Datum početka dijaloga mora biti fiksiran, ali ne tako što će se od vlasti zahtevati da ga odredi, već tako što će ga odrediti opozicija. Slično je i sa ostalim pitanjima poput roka trajanja i načina na koji će se proveravati da li se dogovori poštuju. Opozicija treba da nametne agendu i zapreti da u suprotnom u dijalogu neće ni učestvovati.
Mada opozicija pokušava da uradi neke od pomenutih stvari, čini se da nije preterano odlučna u tome. Dakle, prvi sledeći korak treba da bude izbor datuma za početak dijaloga, pod pretnjom da se u njemu neće učestvovati ako se ne bude poštovao. Tako bi se iz ruku režima izbilo neprekidno obećanje dijaloga koje mu daje legitimitet.
Da li opozicija ovim rizikuje da uzalud protraći trenutnu posrednu ucenjivačku moć koju je zadobila preko brige zapada za privid demokratije u Srbiji? Ukoliko režim zaista probije zadati rok, to može značiti ili da mu više nije stalo do toga šta misli zapad ili da zapadu više nije stalo čak ni do privida demokratije kod nas. Oba slučaja pokazuju da opozicija zapravo i nije imala nikakvu moć, a ne da je propustila bilo kakvu šansu. To svakako ne bi bile dobre vesti za nju, ali bi barem bile otrežnjujuće. Sa druge strane, ukoliko režim uvaži postavljeni rok, to će biti jasan signal da opozicija zaista ima posrednu ucenjivačku moć i da je mora iskoristiti na pravi način.
Trenutna igra očigledno odgovara režimu. Nije potrebno mnogo da se stvari promene. Za početak, preuzeti inicijativu i ponuditi datum početka dijaloga.
Peščanik.net, 03.12.2020.
