Hvala gospodinu Lakićeviću na delu teksta u kojem se osvrnuo na saopštenje BIRODI-a i time me podstakao da pretresem jedno od mogućih čitanja BIRODI inicijative, ali ništa manje i da povučem nužnu granicu između dželata i žrtvi.
Cilj BIRODI inicijative bio je da unapredi integritet i transparentnost poslovanja Rio Tinta u Srbiji, i to u tri segmenta. Prvi je davanje donacija i sponzorstava Rio Tinta u Srbiji, drugi je etičko poslovanje Rio Tinta u Srbiji, a treći je integritet projekta Jadar.
Iza poziva Rio Tintu da objavi spisak donacija i sponzorstava stajala je ideja da se očuva integritet donator(stv)a, jer je Rio Tinto samim davanjem donacija, zar ne, postao donator. Ozbiljni donatori na svom sajtu imaju spisak donacija, uz prateće informacije o projektu koji su podržali. Tako radi zloglasni NED. Najposle, EU ima pregled donacija Srbiji sa jasnim iznosima podrške i temama projekta.
Uostalom, spisak ima i Rio Tinto, koji je na svojoj internet prezentaciji objavio spisak donacija navodeći ukupni iznos od 2019.
Gde je problem? Nema informacija o evaluaciji projekata, kao i njihovim postignućima. Integritet donatora počiva na procedurama i rezultatima donatorske podrške. To znači da donator ima strategiju podrške, a koja je nastala utvrđivanjem razvojnih prioriteta zajednice. Donator organizuje konkurs za donacije i ima jasne kriterijume evaluacije predloga projekata, a ne rukovodi se diskrecionim odlučivanjem o podršci projektu. Najzad, postoji odbor stručnjaka koji evaluira predloge projekata, ali i ostvarene rezultate na njegovom kraju.
Ništa od ovoga nije tema medija koji se bave donatorima organizacija civilnog društva, i to onih koje su stigmatizirane kao „strani plaćenici“. Jedina tema su bili novčani iznosi, a sve je začinjeno neistinama i notornim teorijama zavere. Stavljanjem bilo kakvog znaka jednakosti između BIRODI inicijative i onoga što radi vlast i njeni medijski perjanici, jednače se dželati i žrtve.
Poziv na transparentnost i integritet donatora predstavlja vapaj za sprečavanje moguće (zlo)upotrebe donatorske podrške, kao i pokušaj da se predupredi „šminkanje“ imidža kompanije-donatora putem „društveno odgovornog poslovanja“. Navedeno neretko zna da bude ruganje ozbiljnom donatorstvu, jer se, umesto podrške projektima koji se bave stvarnim problemima, podržavaju irelevantni projekti ili oni koji odgovaraju onima koji su bitni i bliski vlasti.
Peščanik.net, 14.09.2024.
Srodni link: Mijat Lakićević – Spiskom na spisak
LITIJUM