Već i sam start skupštinske rasprave o budžetu za 2014. godinu i o pratećim propisima koji treba da omoguće njegovu realizaciju pokazao je prilično zabrinjavajuću spremnost vladajuće koalicije da sama radi na „odronjavanju budžeta“ još u fazi njegovog usvajanja.
Najživopisniji je slučaj sa izuzimanjem same Narodne skupštine od zabrane zapošljavanja u naredne dve godine, pod izgovorom da izvršna vlast ne sme biti nadređena zakonodavnoj, to jest da se mora očuvati „nezavisnost ove institucije“, kao i „nezavisnost“ regulatornih tela u državi (koja se, takođe, dodatno izuzimaju).
Izgovor koji je naveden, pravno gledajući, potpuno je besmislen, jer se navedena zabrana zapošljavanja uvodi zakonom koji donosi upravo ta „nezavisna“ Narodna skupština, pa bi se eventualno moglo govoriti samo o „nezavisnom samoograničenju“ zakonodavne vlasti – sopstvenim zakonom. Uzgred budi rečeno, opozicija je skrenula pažnju na okolnost da je nova vladajuća koalicija u proteklih godinu i po dana zaposlila u Skupštini čak 98 novih uposlenika. Pri tome, od ukupno 403 uposlenih, čak 78 njih se vode kao radnici u Kabinetu predsednika skupštine, što doista deluje faraonski. Inače, prethodna vladajuća koalicija je usvojila sistematizaciju po kojoj je predviđeno da u „najvišem zakonodavnom organu“ Srbije radi čak 536 zaposlenih, pa bi se moglo reći da ova najnovija koalicija čak nije ni iskoristila sve ono što joj je omogućila ona prethodna. Ali verovatno ima nameru da to učini, čim je torpedovala zakon o zabrani zapošljavanja – koji, inače (kako sam već pisao), po svojoj suštini vuče koren iz kamenog doba birokratskog socijalizma.
Drugi zakon iz seta budžetske štednje, onaj o solidarnom porezu, takođe pokazuje znake „odronjavanja“, još pre nego što je izglasan. Naime sada su predlagači ovog zakona već u Skupštinu uputili amandman na ovaj zakon – po kome se on neće primenjivati „u onim javnim preduzećima koja su u proteklih pet godina poslovala pozitivno i u poslednje tri godine nisu koristila sredstva iz budžeta“ (ma šta to značilo). Grubo rečeno, i u zakon o solidarnom porezu se uvodi „kaučuk norma“, da bi sama Vlada mogla da ga tumači „prema potrebi“, to jest „kako se naredi“, a takvo opredeljenje obesmišljava „psihološko-moralni“ efekat ovog zakona, koji je navodno bio prioritetniji od njegovog očekivanog skromnog ekonomskog efekta (oko 100 miliona evra).
Iz medijskih izveštaja o skupštinskoj debati o budžetskim zakonima se ne vidi da li je pažnju visokog predstavničkog doma u tim propisima privukao deo budžeta u kome se opredeljuje da će Srbija u 2014. godini dati „državne garancije“ za kredite javnih preduzeća i državnih ustanova u ukupnom iznosu od oko 700 miliona evra – što je, dakako, zamašan iznos, toliko zamašan da će svakako privući pažnju i stručnjaka MMF-a (koji su zbog „proboja“ visine državnih garancija i obustavili prethodni aranžman Srbije sa ovom institucijom). Na stranu što je novi ministar finansija najavio da će država obustaviti deljenje garancija šakom i kapom.
Zanimljiv je i spisak „dobitnika“ državnih garancija iduće godine. Tu je, prvo, Agencija za osiguranje bankarskih depozita sa 200 miliona evra, zatim famozni Srbijagas sa 200 miliona dolara, pa JP „Emisiona tehnika i veze“ sa 36 miliona evra, Železara Smederevo sa 30 miliona evra, Namenska (vojna) industrija sa 125 miliona evra, Železnice Srbije sa 51 miliona evra, te EPS – za TENT 45 miliona evra i „za tekuću likvidnost“ 100 miliona dolara.
Na nedavno održanom Budžetskom forumu zamerio sam ministru finansija Lazaru Krstiću što se čak i EPS-u daju budžetske garancije za uzimanje kredita za likvidnost (dakle odobrava se kredit za „premošćavanje“ nelikvidnosti preduzeću koje svaki dan naplaćuje keš flou od miliona građana), a on mi je odgovorio da će ta namena biti amandmanski preformulisana, jer je navodno reč o garanciji za kredit za projektovanje novih kapaciteta. Možda je on tu nešto, u magnovenju, pomešao, sećajući se, možda, da je za projektovanje EPS-u na drugom mestu budžeta odobreno 800.000 evra, što je iznos nešto bliži pameti.
Ne ulazeći dublje u ovaj „skupi kutak“ projekcije budžeta za 2014. godinu, svako se ipak mora priupitati kako smo došli dotle da i jedno od teoretski najprofitabilnijih preduzeća u Srbiji, a takav je navodno EPS, ne može da dobije kredite od banaka bez državne garancije, to jest, postavlja se pitanje zašto mu uopšte trebaju krediti za likvidnost i projektovanje. Ili mi zapravo ništa ne znamo o realnom stanju u finansijama EPS-a, čije će plate, možda, takođe biti izuzete od primene solidarnog poreza, pošto, navodno, ta megakompanija nije koristila sredstva iz budžeta Srbije proteklih pet, odnosno tri godine. Pa na koga će se na kraju odnositi solidarnost, to jest štednja i raznovrsne zabrane s njom u vezi?
Novi magazin, 13.12.2013.
Peščanik.net, 13.12.2013.
