Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Nije tačno da kod nas ne postoji podela vlasti. Evo, predsednik Srbije je zadužio režimske televizije i Instagram, predsednica skupštine Tviter (manje poznat kao X) i skupštinske konferencije za medije. Što bi rekla ona reklama za Lidl – on ne zaklapa, ona preklapa svaku reč parlamentarne opozicije. Sa treće strane, premijer Srbije je zadužen da u kratkoj formi štancuje rodoljubive pismene sastave izmaštanoj učiteljici, dok od Fejsbuka zahteva da ukloni samo onaj jedan koji nije on sam sročio – uradak veštačke inteligencije mu je povredio lik i delo, ali njegovi lik i delo ne vređaju našu inteligenciju.

Kad ste me već povukli za jezik, da vam kažem i ovo. Nije problem u premijerovom rodoljubivom naboju koji se opetuje u ispraznim rečima. Problem je što se ne razume u štivo. Kad, na primer, Desanka Maksimović napiše „Srbija je velika tajna“, ona ne misli na državnu tajnu, niti na poslovnu, niti na vojnu. I svakako nije mislila da vlast treba pod tim izgovorom da krije svoje javne nabavke, ugovore sa Etihadom ili Rio Tintom, birački spisak, pa čak i izveštaj o ispravnosti vode za piće. Naprotiv, mislila je, a to je i rekla, da je Srbija velika tajna, ali – za neprijatelje Srbije. Oni su ti koji ne znaju i trebalo bi da se plaše onoga šta noć kuva, šta zora rađa, a naročito da li „ti seljački poslovni krici što se s brda na brdo čuju zaveru možda kuju“. Otprilike kao sadašnja vlast što se plaši.

Jer neprijatelj može biti i domaći okupator. Zato se valjda i odustalo od proglašenja okupacije na Kosovu. Ne znamo šta je o toj teritoriji tačno dogovoreno (jer „Srbija je velika tajna“ a Kosovo je Srbija?), ali možemo da uporedimo recimo regularnost lokalnih izbora tamo i ovde, odnos tamošnje i ovdašnje vlasti prema (političkim) manjinama, slobodama i pravima, pa da se pitamo da li bi onda i ovde trebalo proglasiti okupaciju?

Jedino se razlikujemo po širini društvene debate. Posmatrajući režimske medije (jer normalan čovek to ne može da gleda i čita već samo da posmatra), reklo bi se da ovde sve vrca od rasprave na zadate teme. Samo što je vlast ta koja zadaje teme (dok nepoželjne teme guši i blokira) i što većina može da čuje samo šta o toj temi kaže vlast. A onda se razbukti debata o tome šta su, nasuprot navodnom većinskom mišljenju, rekli, napisali, pomislili (ili im se podmetne da su rekli, napisali, pomislili) neobožavaoci vlasti. Pa se prenose odjeci i reagovanja obožavalaca vlasti, a vlast se prigodno zgrozi onim što su joj preneli da je opozicija izgovorila, napisala, pomislila i onda predsednik Srbije krene po televizijama, predsednica skupštine mu popunjava neiskorišćene TV termine i društvene mreže, premijer melanholično odbrusi nešto rodoljubivo i eto nas opet na početku. Na reklami za Lidl. I život ide dalje. Ili ne ide, kako za koga.

Peščanik.net, 16.09.2024.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.