Ministarka prosvete u vladi Angele Merkel dala je ostavku jer ju je fakultet optužio da je u svojoj doktorskoj disertaciji od pre tridesetak godina navodila citate bez znakova navoda. Istu vladu je, zbog iste optužbe, ranije već napustio jedan ministar.

Kakve to veze ima sa nama? Nikakve, naravno. Ne zato što nikome ne bi palo na pamet da proverava školske radove ministara, već zato što, čak i kada bi se javnosti predočilo da je bilo neregularnosti u nečijim obrazovnim postignućima, to ovde, kao što vidimo, nije razlog za ostavku čak ni nižih državnih činovnika, a kamoli ministara. A naročito ne predsednika države.

A i zašto bi bio za ostavku neki akademski blam, pa još i od pre tri decenije, kad takav efekat ovde ne izazove ni aktuelni i mnogo manje akademski blam? Nismo mi Japan pa da ministar podnese ostavku samo zato što je na TV snimku delovalo da je pijan, iako je možda bio, kako je i sam tvrdio, samo pod dejstvom jakih lekova. A naročito nismo Japan u kojem taj isti ministar, smatrajući da je osramoćen, zatim izvrši samoubistvo.

No, glavna razlika između nas i zemalja u kojima ministri podnose ostavke pod pritiskom javnosti nije u tome što kod nas ministri ne podnose ostavke pod pritiskom javnosti, a naročito ne pod pritiskom savesti, nego u tome što u normalnim državama ostavka jednog ministra (ili čak četiri kao u vladi Angele Merkel) ne podrazumeva i pad vlade. Jer, tamo gde su ministri samo državni službenici koji su se zakleli da će delati u najboljem interesu građana i društva, tražiti njihovu ostavku ne mora da se, kao kod nas, tumači kao napad na celu partiju kojoj pripadaju i na celu vladu, pa i celu budućnost države. Tamo gde su ministri samo državni službenici koji su se zakleli da će delati u najboljem interesu građana i društva, njihova ostavka izazove samo kratkotrajan interes u javnosti. Jer je suštinski rezon: ostavka, pa šta? Izblamirali su se, javnost je to osudila i normalno je da su dali ostavku. Na njihovo mesto će doći neko drugi i vlada će opstati. Kod nas je upravo obrnuto. Izblamirali su se, javnost je to osudila, pa šta? Normalno da neće dati ostavku. Ostaće na svom mestu ili će vlada pasti.

Jer mi još nismo uređena država. A kad ćemo – ne znamo.

Peščanik.net, 11.02.2013.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.