Tri kratka komentara na “slučaj Ljajić”:

1. citati iz nedeljnika Evropa:

Siniša priznaje da je kontaktirao sa Slobodanom Miloševićem i da ga je poštovao kao predsednika: “Milošević je ostavio super utisak na mene, bar u ona tri kontakta koliko smo imali. On je bio predsednik moje države i zbog toga sam ga branio, kao što bih i svakog drugog predsednika. Mislim da je Milošević imao jedino moj dres, od svih fudbalera. Vidim da se u Hagu dobro drži, da ih zajebava.”

Mihajlović kaže da se nije stideo druženja sa Željkom Ražnatovićem Arkanom, jer se “ne stidi nijednog svog prijatelja”: “Arkana sam dobro poznavao, družili smo se, bio je moj sportski prijatelj. Ne ulazim u to šta je bilo u ratu, pre i posle. On mi je pomogao, pošto je moja majka Viktorija Hrvatica. Spasao je i jednog mog strica da ga ne ubiju. Kad je ubijen, dao sam mu veliki pomen. O njemu mogu da kažem sve najbolje.”

2. Mnogi Bošnjaci su svedočili u Hagu da su ih Sinišin prijatelj Arkan i pripadnici njegove jedinice tokom rata u Bosni BATINAMA primoravali da nauče da pevaju srpsku himnu.

3. Danas, po našem Ustavu i odredbama o slobodi savesti, živimo u sekularnoj i multietničkoj državi. “Sporazum” koji pominje Siniša Mihajlović po kome bi Bošnjak morao da peva Bože pravde notorno je protivustavan i što je još važnije – sraman.

 
*pseudonim

Peščanik.net, 30.05.2012.

Srodni linkovi: