NIN ekskluzivno objavljuje stenograme dve sednice Vlade Srbije tokom pobune Jedinice za specijalne operacije u novembru 2001. godine. Kako je premijer Srbije Zoran Đinđić gledao na protest “crvenih beretki” i zašto se takvim tumačenjem suprotstavio ostalim članovima svoje vlade. Žarku Koraću mora se priznati da je dosledan. Tvrdio je u novembru 2001. da su “crvene beretke” (Jedinica za specijalne operacije, tada u sastavu Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije) organizovale oružanu pobunu protiv vlasti i države. Istu tvrdnju iznosi i danas. Uprkos doslednosti, ipak, i Koraću i kolegama iz i oko prve srpske demokratske vlade ima se šta zameriti kada govore o događajima koji su tresli Srbiju početkom novembra 2001. godine – pokojnom premijeru Srbije Zoranu Đinđiću oni uporno pripisuju sopstvene reči, iako bi trebalo da se sećaju da su premijerovi stavovi bili uglavnom sasvim suprotni. U njihovu odbranu, fakat je da sećanje ume da bude varljivo, ali, ono što je napisano ostaje…
Sasvim izričito svedočanstvo o događanjima u Đinđićevoj vladi tokom pobune “crvenih beretki” sadržano je u stenogramima 61. i 62. sednice Vlade Srbije (11. i 14. novembar 2001. godine), čije izvode NIN sada ekskluzivno objavljuje.
Ishod pobune “crvenih beretki” – koja je trajala od 9. do 17. novembra a vrhunac doživela 12. novembra blokadom autoputa kod “Sava centra” – bila je smena Gorana Petrovića i Zorana Mijatovića, načelnika i zamenika načelnika Resora državne bezbednosti, i izmeštanje Jedinice za specijalne operacije iz RDB-a u Resor javne bezbednosti, s tim da može da bude upotrebljena samo po nalogu ministra a uz odobrenje Vlade Srbije. Posle smene Petrovića i Mijatovića, na čelo RDB-a dolaze Andreja Savić i Milorad Bracanović, čovek od poverenja Milorada Ulemeka Legije.
Šta je izazvalo pobunu Jedinice za specijalne operacije? Objašnjenje pobunjenika bilo je – obmanuti su prilikom hapšenja haških optuženika, braće Predraga i Nenada Banovića, jer im je rečeno da hvataju opasne kriminalce. Tih novembarskih dana 2001. godine sasvim ozbiljno se razmatrala i mogućnost da u pozadini protesta stoji i nešto drugačija obmana; “proverene informacije” da su svi redom na spisku za Hag, iz čega sledi da je pobuna bila način odbrane od aktiviranja tog (ispostaviće se, nepostojećeg) spiska Karle del Ponte. Tek mnogo kasnije iznete su i teze da su pobunu organizovali Spasojević i Legija, radi osvete zbog hapšenja u Parizu i pritiska da preostali članovi klana izađu iz zatvora, zbog mogućnosti da i Legija bude optužen za Ibarsku magistralu… Najzad, Zoran Mijatović sugeriše da je pobunu izazvalo presecanje kanala kojim su kriminalci iz vrha jedinice švercovali heroin…
Ono što je nesporno, jeste aktivno učešće u protestu Dušana Spasojevića i Ljubiše Buhe Čumeta, koji su se predstavljali kao svojevrsni most između predstavnika vlasti i pobunjenih Legijinih specijalaca. Prisluškivao ih je Goran Petrović, i veoma se dobro zna s kim su tada komunicirali Spasojević i Čume…
Pobuna Legijinih “crvenih beretki” danas je, posle donošenja prvostepene presude za ubistvo premijera Zorana Đinđića, ponovo aktuelna. Uočeno je, naime, da sudski proces, zahvaljujući nedorečenoj optužnici, nije odgovorio na jedno od ključnih pitanja – nije razotkrio političku pozadinu atentata na premijera (uzgred, NIN na taj nedostatak optužnice ukazuje poodavno). Srđa Popović, zastupnik porodice Đinđić, tražio je zato da se istraga proširi i na pobunu JSO-a, što su zatim spremno podržali funkcioneri Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića. Pobuna JSO-a predstavlja se kao uvod u ubistvo premijera Đinđića, a u činjenici da je aktuelni premijer Vojislav Koštunica podržao pobunjene “beretke” otkriven je i dokaz njegove umešanosti u ubistvo Zorana Đinđića.
Za neko drugo razmatranje ostaje (logično) pitanje može li se, uopšte, pobuna JSO-a, u kontekstu pozadine ubistva premijera, posmatrati odvojeno od puštanja Dušana Spasojevića i ostalih “zemunaca” iz zatvora, istrage protiv “Makine grupe” u kojoj Spasojević učestvuje rame uz rame s beogradskom policijom u oktobru 2002, začuđujućeg odlaganja Čumetovog svedočenja protiv “zemunaca”, sporne istrage atentata na Đinđića kod hale “Limes”…
No, kako ćemo videti iz stenograma koje objavljujemo i hronologije pobune “crvenih beretki”, dva dana pre Koštunice sam je Đinđić upotrebio veoma slične formulacije kada je govorio o pobuni (“protestu”) pripadnika JSO-a.
Koštuničina navodna podrška JSO-u nije jedini mit koji razbijaju stenogrami sa sednica vlade. Ispostavljaju se, tako, netačnim tvrdnje Vladimira-Bebe Popovića da država nije imala oružanu formaciju koja bi se suprotstavila JSO-u – Dušan Mihajlović traži od Đinđića da mu izda naređenje da se to učini. Netačno je i da vojska, koja je pod Koštunicom zato što je on savezni predsednik, neće da reaguje – Zoran Đinđić to ne želi jer bi to bilo uvod u vanredno stanje. Nije istina ni da je smena Gorana Petrovića i Zorana Mijatovića nametnuta sa strane – ponovo, premijer se za to zalaže, pokazuju stenogrami. Najzad, nije bio Čedomir Jovanović taj koji je Dušana Mihajlovića sprečio da podnese ostavku, već sam premijer Đinđić.
Ali i ova svojatanja pokojnog premijera i njegovih postupaka, kao i uporno zaklanjanje iza njegovog imena (svaka kritika ljudi iz njegovog okruženja predstavlja se kao atak na samog premijera), takođe ćemo ostaviti za neku drugu diskusiju, o istoriji srpskog političkog beščašća.
Stenogrami 60. i 61. sednice Vlade Srbije tokom pobune Jedinice za specijalne operacije u novembru 2001. godine:
11. novembar 2001. godine
Početak sednice u 18,10 časova Sednicom predsedava dr Zoran Đinđić, predsednik Vlade Republike Srbije
Predsednik Vlade Srbije dr Zoran Đinđić: Otvaram 61. sednicu Vlade Republike Srbije. (…)
Tačka 2. Izveštaj o saradnji sa Haškim tribunalom i problemi koji su iskrsli u vezi sa tim.
Tiče se dvojice građana Bosne i Hercegovine, koji su predati Međunarodnom sudu za krivično gonjenje, jer su bili na listi i optuženi su za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava. Policija je sprovela taj transfer, nakon čega je došlo do određenog nezadovoljstva u jednoj formaciji Službe državne bezbednosti, do određenih protesta.
Zamolio bih Dušana Mihajlovića da on podnese kratak izveštaj o stanju stvari, kako se razvijalo i o trenutnom stanju stvari.
Dušan Mihajlović: Kratak izveštaj je ovo što je premijer rekao. To je suština cele stvari, jer bi sve drugo bilo duže. Mi znamo da je saradnja sa Haškim tribunalom nužan uslov povratka u međunarodnu zajednicu (…)
Međutim, problemi nastaju zbog tih naših podela u okviru vladajuće koalicije i možda nesporazuma i u samoj Vladi, oko te politike u pogledu saradnje sa Haškim tribunalom. Reč je u tumačenju Odluke koju smo mi doneli 28. juna, i koja glasi – Član 1. “(…) Organi Republike Srbije će postupati po proceduri koja je određena Statutom i Pravilnikom o postupku i dokazima toga suda (…)
Kada je reč o Banovićima, ustanovili smo da ovde žive pod lažnim dokumentima, imenima Saše Jovanovića i Bojana Anđelića, i uz saglasnost premijera i moju saglasnost, ministarstvo ih je pronašlo, identifikovalo, uhapsilo i, po ovoj proceduri regulisanoj odluci, predalo nadležnim organima Haškog tribunala.
Posle toga kada sam bio na putu u inostranstvu, a premijer u Americi, stigao je faks od komandanata Jedinice za specijalne operacije, majora Duška Maričića, poslat iz Centra „Radoslav Kostić” u Kuli, negde u popodnevnim časovima u kome su rekli da je JSO juče uradila jedan sraman čin za koji nije znala, uprkos našim upozorenjima i vašim obećanjima da nećemo hapsiti Srbe sa haške poternice. To obećanje nikada nikome nisam dao.
S obzirom da je to juče urađeno i na prevaru izvršeno sramno hapšenje dvojice Srba, koji su odmah isporučeni Hagu, jedinica odbija dalju poslušnost i povlači se u Centar (…) Na konferenciji za štampu, održanoj iste večeri, navodni major Batić saopštio je već što je poznato, ali bih samo podsetio i ovde podvukao jednu rečenicu koja je vrlo bitna za članove ove Vlade, gde kaže – pripadnici ove jedinice neće da budu lovci na kao zveri progonjene Srbe bez ikakvog osnova u zakonu. Pitamo se da li su Srbi predodređeni na izdaju baš na ove svete srpske praznike Vidovdan, a zna se ko je isporučen na Vidovdan Haškom tribunalu i Mitrovdan, zaključuju Crvene beretke.
Načelnik Resora državne bezbednosti je reagovao i pozvao jedinicu da se vrati redovnim zadacima (…)
Tu je isto zanimljivo da taj major Batić koji se pojavio nije major Batić nego stariji narednik Vladimir Potić, raniji podoficir Vojske Jugoslavije, koji se krajem 1998. godine iz Gardijske brigade, Vojna pošta ta i ta, prešao na rad u MUP Republike Srbije itd. Da ne govorim oko toga. Juče je bila od 13 do 15 časova blokada međunarodnog autoputa Novi Sad – Subotica na nadvožnjaku kod Vrbasa, a taj izlazak specijalaca pod punom ratnom opremom izazvao je reakciju funkcionera lokalne samouprave u opštinama Vrbas i Srbobran.
Inače, u ovoj jedinici ukupno ima 419 zaposlenih, ali od toga negde su samo 70 tzv. borci, znači pripadnici antiterorističke grupe, njih 17 i pripadnici specijalnog tima, njih 58, a ostalo je praktično podrška(…) Većina tih pripadnika se odazvala pozivu (…) Važna je vest da helikopterska jedinica Resora državne bezbednosti, koja inače učestvuje u akcijama ove jedinice i raspolaže savremenim helikopterskim sredstvima, da se nalazi na svojoj lokaciji i da ne učestvuje u ovom protestu Jedinice za specijalne operacije.
Resor državne bezbednosti funkcioniše normalno i protest Jedinice za specijalne operacije nema podršku u drugim delovima Resora (…)
Redovna je situacija potpuno i u Resoru javne bezbednosti (…) Nisu uspeli pokušaji komandanta ove jedinice da uz pomoć raznih posrednica obezbedi javnu podršku generala Lukića i Resora javne bezbednosti, a posebno generala Gorana Radosavljevića, pomoćnika načelnika Resora i komandanta žandarmerije (…) Mislimo da je cela stvar izvedena na taj način što je neko (…) praktično izmanipulisao pripadnike ove jedinice sa nekim informacijama u vezi posete gospođe Karle del Ponte i njenim zahtevima (…) i da im je proturio tezu da su svi oni na spisku, da su optuženi za Haški tribunal i da ćemo ih mi sve zajedno, kao kompletnu jedinicu isporučiti Haškom tribunalu, tako da je to osnovni nesporazum, a uz obećanje da ih određene patriotske snage, da ih sada ne navodim i njihove kolege u raznim uniformama, sada omogućiti tu zaštitu i sprečiti da ih neko izruči Hagu. U tom smislu im je obećana neka podrška i ta manipulacija je bila razlog ove pobune (…)
Mislim da posle (…) objašnjenja da nisu na haškim optužnicama i da Vlada neće nijednog pripadnika Vojske i policije isporučiti Haškom tribunalu, da se stvaraju uslovi da se vrati sve u redovno stanje (…)
U tom smislu predlažem da se Vlada jasno izjasni o saradnji sa Haškim tribunalom i o ovom činu i mislim da bi to bilo dovoljno da premijer uvede red u ovom Ministarstvu, a da posle toga preduzmemo druge potrebne mere i aktivnosti.
Momčilo Perišić: Više puta smo govorili da preti latentna opasnost da neočišćeni redovi policije, Vojske, kao i ostaci u drugim strukturama mogu u datom momentu da se međusobno povežu i dokaz da je to tako je ovo, a to je zbog uticaja pre svega ličnog straha na njihovu egzistenciju. Tu moramo da ih razuverimo, ako su normalni. Ako nisu normalni, onda ih treba eliminisati iz tih redova.
Drugo, uticaj iz Vojske Jugoslavije, jer i u Vojsci vlada takav stav i mišljenje.
Treće, uticaj Savezne države, koji je opozicija u smislu ovoga što mi radimo i koja dovodi u korelaciju mnoge stvari, čak i planirano radi (…), sve je to u korelaciji napad na Vladu Republike Srbije.
Žarko Korać: Moram otvoreno da kažem da je za mene u čitavoj priči najneprijatnije iznenađenje saopštenje DSS-a koja je faktički podržala stavove ljudi, ona je u političkom smislu, DSS, rekla faktički da su ti ljudi u pravu, što je stvarno zapanjujuće jer čak i da je to faktički i politički tačno, ti ljudi su sa oružjem stali na međunarodni put sa oklopnim transporterima i oni su podržali oružanu pobunu protiv ove Vlade.
Izvinite, ali tih deset ljudi sa oružjem, mada je to pomalo prošlo nezapaženo od strane međunarodne javnosti, ali to je oružana pobuna protiv jedne vlade i za mene je za neke koji se pozivaju na legalizam to stvarno zapanjujuće (…)
Predsednik Vlade: (…) Dve su mogućnosti, da kažemo – moramo da izručimo sve koji su na haškoj listi, jer u suprotnom će interes Srbije biti ugrožen, što ne bi bila istina, jer ne traži sud u Hagu da mi sada izručimo sve, ili će nam u suprotnom dati negativnu ocenu. Druga mogućnost je da od slučaja do slučaja, kad ocenimo da je negde došlo do crvenog polja i da mora nešto da se uradi, da je zver gladna i da je treba malo nahraniti, onda procenimo da tu nešto mora da se desi (…)
Znači, da ta naša odluka načelno ostane (…) Mi i dalje čekamo da Savezna vlada donese taj zakon, a do tada, u skladu sa pritiskom koji se na našu zemlju vrši, u skladu sa dinamikom naše saradnje sa Hagom, od slučaja do slučaja ćemo procenjivati šta je u nacionalnom interesu.
Konkretno, tri tačke (…)
Prva, Vlada Republike Srbije zaključila je da organi Republike Srbije (…) postupaju u skladu sa odlukom Vlade Republike Srbije od 28. juna 2001. godine (…)
Druga tačka – Vlada Republike Srbije zaključila je da je u slučaju hapšenja Nenada Banovića i Predraga Banovića Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije postupilo u skladu sa odlukom.
Treća tačka – Vlada je prihvatila Izveštaj Ministarstva unutrašnjih poslova u vezi sa ispoljenim nezadovoljstvom jedinica MUP-a smeštenih u Kuli, bez daljih kvalifikovanja. Znači, prihvatili smo Informaciju bez nekog posebnog zaključka.
Momčilo Perišić: (…) Ponavljam, zaista ovo što se desilo u Kuli, to nije garantovano samostalni akt. To je akt koji je išao u korelaciji vojna bezbednost i to, da ne pričam šta sve još i kakva je zabrinutost sa političkim odlukama.
Dragan Domazet: Ostalo je nešto upražnjeno pa postavljam pitanje šta je sa tom pobunom. Verovatno javnost očekuje reakciju Vlade, jer oni su bacili rukavicu i kažu – mi se ne slažemo. Mi ostajemo pri tome.
Očekujem da mi donesemo neku odluku u vezi sa tim. U ova tri zaključka to ne vidim.
Predsednik Vlade: Ministarstvo unutrašnjih poslova će u skladu sa svojim nadležnostima doneti kao i kod rudara, u ovoj zemlji su svi kršili zakone u izražavanju svojih protesta. I rudari, i sindikati i u svakom od tih slučajeva smo rekli – hajde da vidimo da nadležno ministarstvo nađe neko rešenje koje neće dolivati ulje na vatru. Imamo dovoljno vremena sutra, ako se stvar zaoštri, da reagujemo oštrije (…)
U ovom trenutku treba da spuštamo loptu. Ne treba da pravimo paniku. Znači, ovo saopštenje treba da znači podršku ministarstvu i u principu ovo je emitovanje poruke da je sve u redu i da je sve pod kontrolom.
Nebojša Čović: (…) Nisam za dolivanje ulja na vatru. Sam predsednik Vlade je to predložio. Smatram da treba što se tiče tehnologije, da li on ili ministar, da odu gore i porazgovaraju sa tim ljudima i da završe sve to. S obzirom da se iza toga krije nešto mnogo gore, mnogo veće. Ne treba dozvoliti da se taj požar širi.
(…)
Tačka 2.
Vlada je, jednoglasno, prihvatila Izveštaj Ministarstva unutrašnjih poslova u vezi odbijanja poslušnosti jednog dela jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova smeštene u Kuli i naložila Ministarstvu unutrašnjih poslova da preduzme sve mere u skladu sa zakonom i svojim ovlašćenjima.
Vlada je takođe zaključila da je Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije u slučaju hapšenja braće Banović postupalo na osnovu i u skladu sa odlukom Vlade Republike Srbije od 28. juna 2001. godine, o neposrednoj primeni Statuta i Pravilnika Haškog suda.
Sednica je završena u 19,25 časova. Generalni sekretar Maja Vasić Predsednik dr Zoran Đinđić
14. novembar 2001. godine
Početak sednice u 13,30 časova Predsedava dr Zoran Đinđić, predsednik Vlade
Predsednik Vlade: Otvaram 62. sednicu Vlade Republike Srbije.
Za ovu sednicu predlažem sledeći dnevni red sa jednom jedinom tačkom:
INFORMACIJA O PROBLEMU FUNKCIONISANJA RESORA DRŽAVNE BEZBEDNOSTI
Pre nego što predložim neke mere koje su najavljene u pozivu za ovu sednicu, da vam izložim činjenice i informacije koje su meni na raspolaganju, ili da vam opišem događaje u kojima sam ja delimično učestvovao od nedelje, kada smo imali prethodnu sednicu Vlade i kada smo doneli odluku da se problemi Resora državne bezbednosti rešavaju u skladu sa zakonom i u skladu sa nadležnostima, a sada da razmotrimo šta se u međuvremenu dešavalo i gde se danas nalazimo i šta, po mom mišljenju, treba Vlada da uradi da bi završila ovu krizu koja postaje sve neprijatnija (…)
Ja sam nakon našeg sastanka Vlade otišao u Kulu, razlog za to bio je što sam pre toga održao sastanak sa predstavnicima drugih resora u Ministarstvu unutrašnjih poslova i prikupio saznanja u razgovoru sa njima, da Služba nije u stanju da unutrašnjim resursima reši čitav problem (…) Dobio sam uveravanja da Služba nije u stanju da to uradi, i da taj problem mora da se reši na nekom drugom nivou, što znači da ja moram da odem u Kulu, za šta sam imao poziv (…)
Razgovarao sam sa njima tri sata. Ja sam im i dao jedan predlog, ostavio im vremena da razmisle o tome i očigledno je bilo da to nisu prihvatili, jer sam u toku noći, odnosno u 03.00 sata dobio informaciju da su oni krenuli sa borbenim kolima i vozilima ka Beogradu, ali sam u međuvremenu, iz njihovih redova dobio i informaciju da će to biti miran protest i da se ne radi o pokušaju nikakvog državnog udara ili oružane pobune.
Nakon toga je onda Dušan Mihajlović, na njihov poziv, otišao u Kulu i razgovarao sa njima i juče ste mogli videti u medijima da je njihov zahtev ostao nepromenjen (…)
Ja sam u međuvremenu prikupio određene informacije i u razgovoru sa njima i u razgovoru sa drugim ljudima – šta je zapravo prethodilo tom izlivu njihovog nezadovoljstva.
Po mom mišljenju, nekoliko profesionalnih propusta je učinjeno prilikom sprovođenja postupka hapšenja braće Banović. Kao prvo, u tom postupku bez ikakve potrebe učestvovali su pripadnici Specijalnih jedinica, (…) mada takvi vidovi intervencije su, po definiciji, zadatak Javne bezbednosti i inspektora Javne bezbednosti.
Kao drugo, potpuno je bila neprimerena organizacija čitave te operacije, u kojoj je učestvovalo 15 ljudi, za hapšenje dvojice civila.
Kao treće, to je sve urađeno usred dana, na pijaci, u prisustvu velikog broja građana.
Četvrto, pripadnici specijalnih jedinica (…) obavešteni su da se radi o dvojici opasnih kriminalaca koji će verovatno koristiti oružje (…)
Peto, kada su se oni vratili u tu svoju jedinicu, u medijima su saznali da se radi o dvojici optuženih za Hag a ne o dvojici kriminalaca, kako im je to rečeno prilikom intervencije. Onda su se oni javili načelniku Državne bezbednosti i tražili od njega da dođe hitno u Kulu i da im objasni o čemu se tu radi (…)
Međutim, nije bilo spremnosti da bilo ko dođe iz rukovodstva Ministarstva, u nekoliko navrata su u toku dana oni pozivali da neko dođe, ali niko nije došao (…) To podseća na pranje ruku od odgovornosti.
Znači, niti je Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo zvaničnu informaciju da ono stoji iza toga, da postoji nalog koji je dat, Ministarstvo pravde je posredstvom ministra dalo informaciju da ono nije obavešteno o tome, i da ne zna o čemu se radi. I tako je nastao čitav taj problem.
Da li iza toga stoji neka druga pozadina i da li je tokom tih protesta stvorena neka druga pozadina, to je neko sasvim drugo pitanje. Sigurno da ne postoji i da je to nezadovoljstvo imalo nekoliko faza i da se kroz te faze karakter tih protesta menjao, ali mi imamo posla sa propustima u Službi koji su ozbiljne prirode. (…)
Dodatni problem je u tome što su specijalne jedinice u nadležnosti Resora državne bezbednosti (…) i što u Resoru državne bezbednosti ne postoje adekvatne informacije i projekcije događaja, niti kontrola događaja i jedna služba koja treba da zna u zemlji šta se događa dosta loše izgleda ako ne zna šta se događa u njenim vlastitim redovima (…) I to je za mene zabrinjavajući dokaz neprofesionalizma koji se tu očitava.
Zahtev ovih demonstranata, ili štrajkača, ili protestanata, ili kako god hoćete da ih nazovemo, jeste smena ministra unutrašnjih poslova, prekid privođenja i isporučivanja novih sa liste za Hag, dok se ne donese zakon o tome. To je praktično taj zahtev koji su oni formulisali onog dana kada su krenuli u te svoje proteste, i koji je ostao nepromenjen do juče, i ministar je obavešten o tome da su ti zahtevi nepromenjeni. I na jučerašnjem sastanku ministar je predložio nešto što sam i ja predložio, a šta oni nisu prihvatili, a to je da se formira jedna radna grupa, jedna komisija koja bi ispitala sve navode jedne i druge strane, utvrdila odgovornost i na osnovu činjenica onda utvrdila i mere koje treba preduzeti (…)
Oni nisu pristali na to, u razgovoru sa mnom su rekli da smatraju – ako prestanu sa protestima, onda zbog strukture same organizacije, oni koji imaju komandno više mesto lako će, posle izvesnog vremena, da se osvete onima ispod sebe i da tu onda nema nikakve pomoći i da praktično, za njih, samo nastavak protesta, do ispunjenja njihovih ciljeva, znači i neku garanciju za njihovo ostajanje u Službi i posle toga.
To je bio razlog koji smo i mi imali u vidu (…)
Ministar Mihajlović je dao predlog o osnivanju jedne nezavisne komisije koja bi ispitala sve te događaje (…) pri čemu je moj stav bio da oni nemaju nadležnosti da se bave tumačenjem Ustava i zakona i da ne možemo ni da razgovaramo po pitanju Haga. Oni su onda rekli da nemaju ništa protiv saradnje sa Haškim sudom (…) ali imaju protiv toga da ne znaju o čemu se radi i da onda posle toga budu odgovorni za nešto za šta nisu pristali (…)
I ostali su pri svom zahtevu – da ministar podnese ostavku i da se time ovaj problem reši.
Ja imam dva predloga, i posle toga ću da otvorim raspravu.
Jedan ima organizacioni karakter, a drugi personalni karakter.
Organizacioni karakter ima predlog da se JSO iz Resora državne bezbednosti prebaci u Resor javne bezbednosti (…) Ne postoje službe u svetu koje su istovremeno i obaveštajne i kontraobaveštajne službe, a imaju oružane formacije (…)
Državna bezbednost, koja je nadležna za njih, ona je nakačena na njih kao neka vrsta šešira, koji je samo formalno tu kao neka vrsta komande, a zapravo nema nikakav uticaj, kao što vidimo iz poslednjih događaja.
Ako ste primetili u poslednjih pet dana, jedini koji se tu nisu angažovali su bili ljudi iz Državne bezbednosti. Znači, tu sam se angažovao ja, angažovao se ministar, ali jedini koji se nisu pojavili ni na ulici, ni u Kuli, bili su njihovi pretpostavljeni, a to znači načelnik Državne bezbednosti i njegov zamenik.
Predlažemo, dakle, da se te JSO prebace u Javnu bezbednost, da se pridodaju inače postojećim Jedinicama za specijalne namene (…) i da se u sledećem koraku transformišu, da postanu deo jedinstvene strukture javne bezbednosti, da dođu pod komandu Javne bezbednosti i da postepeno izgube taj specijalni karakter (…)
To je jedan predlog koji otvara mogućnost da se, u skladu sa tom novom hijerarhijom odgovornosti, dalje postupa u slučaju da odbiju naređenje ili u slučaju da se ponašaju na način koji nije primeren opisu njihovog posla.
Drugi problem (…) jesu propusti koji su činjeni prilikom obavljanja ove operacije i koji govore o lošem stanju koje postoji u Državnoj bezbednosti (…)
Kolege su u tako lošim međusobnim odnosim da to praktično otežava funkcionisanje te službe. Jedan od razloga što Služba ne može da se suprotstavi toj pobuni koja se tamo desila je što u samoj Službi ne postoji solidarnost jer jedni druge vide kao potencijalnu opasnost u smislu svedočenja za Hag.
Stvorena je jedna psihoza koja je potpuno suprotna onoj politici koju Vlada vodi, a koja se sastoji u tome da se kaže, ta saradnja je limitirana, postoji određeni broj ljudi, mi smo napravili dogovor, što je istina i to nije jedna beskrajna lista od 500 ili 1000 ljudi, nego je to jedna vrlo ograničena lista, javna, do toga da čak i tužilac i portparol Haškog suda izjavljuje da oni nisu na listi za Hag (…)
Moj predlog je da na ovoj sednici Vlade donesemo odluku o suspenziji načelnika i zamenika Državne bezbednosti i formiranju komisije koja će ispitati sve ovo o čemu sam ja govorio i u slučaju da se to pokaže kao tačno, koja će ih smeniti (…)
Moja pretpostavka je da će ovi u Kuli odbiti, jer oni traže ostavku ministra i pretpostavljam da će izjaviti da nisu zadovoljni odlukom Vlade, ali o tom-potom (…)
Ako ne budu stali iza odluka koje donese Vlada, znači da imamo širi problem i onda ćemo na sledećoj sednici Vlade da razgovaramo o tom širem problemu, ako do njega dođe.
Što se tiče ostavke ministra – ja je ne prihvatam. Mislim da to nije tema za razgovor.
Dušan Mihajlović: Sve si rekao. Jedino što nije dobro ovo o tom-potom. Mi moramo da znamo šta je naš odgovor na sve situacije (…)
Ovo je priča za malu decu da oni nisu znali. Pročitajte Saopštenje i tamo stoji (…) ocena da je to izdajnički čin i da je ova vlada samim tim ista takva.
Što se tiče druge situacije, radi se o oružanoj pobuni jedinice koja ima tu ratnu prošlost (…)
Prvi zahtev svih u međunarodnoj zajednici za normalizaciju odnosa sa Ministarstvom unutrašnjih poslova je bio da se rasformira ta jedinica. Ja sam taj zahtev odbio, ne zbog njihovih zasluga za 5. oktobar (…) nego zato da ne bi imali 200 profesionalno obučenih ljudi za taj posao kao pojačanje i logistiku podzemnu u ono vreme kada nismo imali formiranu kriminalističku policiju i drugo.
Ali, mi se svakako moramo suočiti sa tim i moramo znati kao Vlada šta hoćemo.
Ako to znamo, ja mogu da prihvatim ovo da i dalje trpim ove udare koje trpim od hapšenja Miloševića do danas, bez odgovarajućih reakcija i razumevanja ne samo u javnosti nego i državnog vrha. Pročitajte intervju komandanta Jedinice u „Svedoku” i videćete sa kim je on partner. On je partner sa Pavkovićem i sa Pavkovićem je dogovorio ovo (…)
Ako hoćemo da se suočimo sa svim tim odgovorno i hrabro kao Vlada i da budemo spremni da sprečimo oružanu kontrarevoluciju, ja sam spreman da ostanem ministar.
Ako je to o tom-potom, videćemo, pa kada oni dođu ovde pred nas, onda ćemo usvojiti ostavku ministru, sa žaljenjem, da bi smirili situaciju – nemojte me dovoditi u to, nema razloga (…)
Radi se o političkoj bitki za to hoćemo li sarađivati sa Hagom i hoćemo li biti pravna država u kojoj organizovana mafija neće vladati ovom zemljom, u kojoj neće postojati jedinice koje mogu da imaju sponzore, da budu nezavisno od države i jače od države.
Prema tome, hoćemo li tu braću po oružju i krvi da razoružamo i privedemo zakonu ili nećemo (…) Taj resor Državne bezbednosti, njegov načelnik, njegov načelnik nije mogao da smiri, to ministar nije mogao da smiri, i ja sam po komandnoj odgovornosti, objektivne odgovornosti odgovoran za to i dužan da dam ostavku da bi se to prevazišlo, da neko drugi prihvati tu bitku da nosi (…)
Ja sam spreman da ovaj problem rešimo mojom ostavkom (…)
I poslednje, u međuvremenu, gospodin Mijatović je posle kolegijuma, odnosno na kolegijumu koji smo imali noćas, podneo ostavku, on je dao otkaz, zato što on neće svoju profesionalnu i ličnu čast da dovodi u pitanje (…) Danas je praktično poslao pismo i objavio i Goran Petrović tako da u suštini i on je dao ostavku (…)
Moram da vam kažem da imam informacije da do predsednika Koštunice kao i u javnost došle su informacije o tome da na prošloj sednici Vlade Vlada nije bila informisana, odnosno jedinstvena i da pojedini članovi vlade su imali drugačije mišljenje i da su bili protiv tog stava o oceni Vlade o hapšenju Banovića itd. I mislim da je prošlo vreme za bilo kakve dvostruke igre i ponašanja. Mi moramo da se opredelimo ili ćemo biti za tu saradnju sa Hagom ili ćemo poštovati tu odluku ili da idemo dobrovoljno u zatvor pošto je SPS podneo krivičnu prijavu.
Predsednik Vlade: (…) Mi imamo jedan problem a to je da imamo jedan deo državnog aparata koji je u protestu, da onaj deo koji je u administraciji za to zadužen nije u stanju to da reši. Znači, ta priča da ih razoružamo, to je priča za malu decu…
Dušan Mihajlović: Znači, nije tačno, ako Vlada naredi da razoruža tu jedinicu i da je rasformira ja ću sprovesti tu odluku.
Predsednik Vlade: (…) U slučaju da jedinica ne prihvati ovu odluku, ja ću predložiti da se ta jedinica rasformira i da dobiju otkaz svi oni koji su zaposleni u toj jedinici. I pozvaću ostale delove javne bezbednosti da sprovedu svoj zadatak a to znači da je taj zadatak o rasformiranju te jedinice (…)
Ja vas molim da ne širimo priču na razne političke elemente jer onda ovde imamo klasičan problem nefunkcionisanja službe. Da li su povodi ovi ili oni, to ne opravdava situaciju da mi za taj problem saznajemo tek kada on dolazi u fazu kada ga je jako teško razrešiti. Službe su dužne da imaju uvid u svoje funkcionisanje i da na vreme signaliziraju određene teškoće koje mogu nastati. Ako informaciju dobijemo tek kada je kasno i kada požar izbije, onda mislim da je tu problem u funkcionisanju i da ga mi moramo rešavati pitanjima lične odgovornosti (…)
Znači, ja predlažem da mi donesemo ovu odluku bez obzira na to da li su dotični podneli u međuvremenu ostavke ili nisu.
Momčilo Perišić: (…) Ovo je samo posledica ili fragment nečega što je zacrtano da se desi baš u ovo vreme sa željom da se u nekom narednom periodu ostvari nešto više (…) Ostavljamo onome ko vuče konce da upravo preko te jedinice, sa napomenom samo mala pauza biće, evo ja podržavam kao mala pauza ali da svi svesno ovde shvatimo samo malo nivelisanje problema za određeno vreme onoga ko upravlja krizom, da znamo šta će uraditi posle (…)
Žarko Korać: Samo još jedan komentar da napravim. Ipak je nezavisno od svega, ostaje činjenica da taj rad oko izručenja Miloševića i otkopavanja tih grobnica i čak hapšenja su upravo uradila ta dva čoveka i njihova služba.
To je jedan rat koji dugo traje protiv dvojice ljudi (…) Ne mogu izbeći jednu političku konotaciju – da suspenzuješ jednog, a da sada suspenzuješ drugog. Faktički, jedan težak politički poraz ove vlade i Ministarstva unutrašnjih poslova i faktičko priznanje za optužbe koje idu protiv nas, da radimo često ilegalno, da radimo mimo zakona, jer su sada prvi put dobili i jedan argument (…)
Mene ovaj drugi deo priče prilično zabrinjava – da se suspenzijom ovih ljudi šalje jedna poruka da smo mi, u stvari, u defanzivi i da mi ne možemo tako lako izaći iz jedne krize, da mi pravimo izvesne ustupke da bismo dobili na vremenu (…)
Predsednik Vlade: Ako si pitao mene, mogu reći da je činjenica da je rukovodstvo jedne službe apsolutno izgubilo kontrolu nad tom službom, i da to iziskuje odgovornost. Znači, sve drugo i da izostavimo, ako šef Državne bezbednosti tokom pet dana protesta jednog dela te službe ne nađe za shodno da ode u tu Službu, a ako oni stoje na mestu deset sati a on tamo ne ode, onda on nije više njihov šef. Za mene on više nije šef te službe (…)
Dakle, sve drugo i da izostavimo, znači mi moramo da pokažemo da se za greške u upravljanju sistemom snose posledice.
Što se mene tiče, to je više signal naše snage, nego izraz naše slabosti. Signal naše slabosti je što je došlo do toga pre pet ili šest dana. Mislim da će naša slabost biti ako oni pobede, ali ovo je čišćenje sistema (…) Ne možemo mi da pozivamo uvek vladu da rešava iskrsle probleme u pojedinim resorima, da pozivamo predsednika vlade kada treba da rešimo pitanje štrajka. Ili štrajk rudara, štrajk policajaca, da predsednik vlade rešava štrajk.
Žarko Korać: Samo da postavim jedno pitanje: kakve su političke konsekvence toga?
Predsednik Vlade: Naša saradnja sa Hagom se nastavlja, to pitanje nije u nadležnosti bilo kakvih policijskih formacija, jedino je rešenje da oni usvoje našu odluku, da slede mere koje sam naveo.
Vladan Batić: Mislim da suspenzija nije dobra (…) i pitanje je koliko su svi tu bili odgovorni i koliko je to bilo dozvoljeno. Svi su bili službe za sebe, nominalno državne, ali oni koji upravljaju državnom nisu imali nikakve faktičke nadležnosti nad njima. I to se znalo (…)
Slažem se sa Žarkom, da je poruka loša, jer će to njima dati krila da i dalje traže ostavku Dušana Mihajlovića i mislim da Vlada tu treba da pokaže odlučnost. Ako mi ne možemo da stanemo na put jednoj grupi od stotinak, 200 ili približno tom broju ljudi, koji ne poštuju Boga, ni narod, koji imaju neke svoje zakone, ne znam kako se onda može vršiti vlast. Onda je ispoljena nemoć u vršenju vlasti.
Dalje, ovaj potez prebacivanja te jedinice u Službu javne bezbednosti je loš. Taj sektor Državne bezbednosti u kojoj je bilo najviše promena personalne prirode, bio je lojalan Republičkoj vladi. Ja mislim da Sektor javne bezbednosti to nije (…)
Dušan Mihajlović: Mislim da je predlog da se ova jedinica prebaci, sada, u ovoj situaciji, u Resor javne bezbednosti, dobar. Možda bi to moglo da bude i posebna organizaciona jedinica u okviru Ministarstva, podređena samo ministru, i to kao antiteroristička jedinica, koja će se upotrebljavati samo kada Vlada odluči (…)
Dragan Veselinov: Zorane, ja Te pozivam da udariš „pesnicom o sto”. Ovde se ne radi o tehničkim greškama policije ili oko hapšenja, jer kod hapšenja nema estetike. Možda ima nekih unutrašnjih grešaka, ali to ne može da bude povod da ova jedinica ovako nastupi.
Ovo je, sa političkom pozadinom, oružana pobuna protiv Vlade. Nije u pitanju nesposobnost samo sektora državne bezbednosti da izađe i da razgovara sa njima, ne bi ni njega slušali da je otišao. Oni nisu slušali svoga ministra i nisu Tebe slušali, koga su morali da poslušaju. To što su pred Tobom odbili da učine ono što si od njih tražio, to je pobuna protiv cele Vlade.
Tebe su tajno snimali i delili snimke u javnosti. To znači da imamo problem sa jednom jedinicom koja se otrgla od svake kontrole.
Oni su sa oružjem izašli na ulice (…)
Ja sam za to da se oni smesta rasformiraju odlukom Vlade, da ih rasformiramo (…) ali ovu jedinicu treba raspustiti danas.
Vladan Batić: Potpuno sam saglasan.
Jožef Kasa: Nemam osnovnu informaciju i ja je od vas tražim.
Da li mi imamo snage da ih razoružamo? Ako imamo, ja se zalažem za to da se Jedinica rasformira i nema dalje priče.
Predsednik Vlade: Nemoj da tražiš iskren odgovor.
Jožef Kasa: Ako nemamo snage za to, onda to treba da priznamo i tako povlačimo poteze. Ali, ako imamo snagu, onda krenuti odmah i oštro.
Predsednik Vlade: Pre nego što sam u nedelju otišao kod njih, ja sam to pitanje postavio i na osnovu odgovora koji sam dobio od relevantnih ljudi, otišao sam u Kulu. Inače, ne bih nikada otišao da razgovaram sa jednom jedinicom, od 35.000 ljudi da sada 100 ili 200 ljudi ucenjuje i da traži da dođe predsednik Vlade.
Verujte mojoj proceni, ovo je jedan međupotez koji nama omogućava reorganizaciju, koja je neophodna, da rešavamo stvari. To je kao sa „Crvenom zastavom”.
Dragan Veselinov: Ako oni to odbiju, kako ćeš sutra da reaguješ, da ih razoružaš?
Predsednik Vlade: Ako oni to odbiju, to će izazvati konsolidaciju ovog drugog dela, koji sada nije konsolidovan, a delimično nije konsolidovan zato što svako sebe vidi na listi za Hag.
Kada sam pojedinačno pozivao ljude koji treba da intervenišu i pitao – izvini, zašto ti nećeš da intervenišeš, on bi odgovarao – što bih ja intervenisao kada ću sutra i ja da idem u Hag. Tada sam shvatio razmeru te psihoze koja se širi.
Mi na jednoj strani javnost pokušavamo da ubedimo kako je Hag ipak jedna limitirana priča, a iz samih struktura vlasti se širi druga poruka, da je Hag jedan bič Božiji koji će da kazni sve one ko je s kim bio u sukobu u poslednjih deset godina i ko se kome zamerio, za njega se sprema dosije da ide u Hag.
Mislim da je to jedan od razloga zbog koga mi na Tvoje pitanje sada ne možemo da damo spreman odgovor.
Marija Rašeta-Vukosavljević: Oni su Legiji ranije polagali račune.
Predsednik Vlade: On je njihov komandant (…)
Smeštanjem u jednu hijerarhiju, gde postoje razne vrste komande, oni gube tu svoju samostalnost i mogućnost da se vrši uticaj na njih je mnogo veći, jer postoji čitav niz stepena komande.
Kada odbiju naređenje nekog višeg stepena komande, postoji interna odgovornost, a ovako, odbijanje naredbe znači revoluciju (…)
Za mene je to tipično javno preduzeće. Ništa nije bolje stanje u Elektroprivredi Srbije, ništa nije bolje stanje u železnici, ni u jednom javnom preduzeću, s tim što oni imaju specifično sredstvo za rad, ali za mene je struja još gori problem nego „crvene beretke”.
Žarko Korać: Ova dva čoveka su nam bila politički lojalna, odradila su ogroman posao.
Predsednik Vlade: Znači, da kažemo da će Službom, dok traje to ispitivanje, rukovoditi Kolegijum Ministarstva unutrašnjih poslova.
Žarko Korać: Znam, Zorane, ali to je presuda pre presude.
Predsednik Vlade: Nije suspendovan nego je podneo ostavku.
Žarko Korać: Čemu onda komisija?
Predsednik Vlade: Da ispita šta se dogodilo i da ispita odgovornost (…)
Kada govorimo o alternativama, treba da zamislimo tu alternativu koja je najmanje povoljna za nas, a to je da sutra oni zauzmu Aerodrom, kao što su zakrčili Autoput, da dođe naređenje da neko ide tamo i da ih izbaci sa Aerodroma i da to naređenje niko ne izvrši. Posle toga da se mi obratimo Vojsci, jer ne možemo međunarodni aerodrom da držimo pod blokadom i da to znači uvođenje vanrednog stanja i da to znači kraj. To je vrlo verovatna opcija (…)
Postoje međusobni sukobi, međusobno nepoverenje i naprosto jedan deo toga moramo da raščistimo, da bismo imali čistu situaciju. Ako oni sutra odbiju naređenje i ako se neko sa njima solidariše, onda imamo jasnu situaciju (…)
Mislim da treba Dragan Veselinov da bude predsednik te Komisije i da ona ima još dva člana. Dajte predlog ko bi bio to?
Žarko Korać: Da bude neko ko je neutralan, recimo Dragan Milovanović (…)
Ja mislim da ti Batiću Vladane treba da budeš u toj Komisiji.
Predsednik Vlade: Dobro, pa ko može ovde da dva-tri dana bude u Beogradu i da se posveti tome? (…)
Dobro, znači Dragan Milovanović, još dva člana nam trebaju. Dobro, mislim da nije loše da ministar za pravdu bude predsednik Komisije, Dragan Milovanović bude jedan član.
Žarko Korać: Samo kaži da je izabrana Komisija u sastavu od tri člana. Nije važno ko je predsednik, neka se dogovore međusobno.
Evo, Dragan Milovanović, Dragan Veselinov i Vladan Batić čine Komisiju. Ne kaže se ko je predsednik. Oni će se dogovoriti.
U roku od 14 dana podneo bi se izveštaj Vladi (…)
Vladan Batić: A šta je sa ostavkom?
Predsednik Vlade: To su personalni problemi. Ovim smo završili sednicu.
I
Vlada je prihvatila Informaciju o problemima u funkcionisanju Resora državne bezbednosti.
Vlada je, sa dva uzdržana glasa, zaključila da, ubuduće, Jedinica za specijalne operacije organizaciono bude u sastavu Resora javne bezbednosti.
S tim u vezi zadužuje se Ministarstvo unutrašnjih poslova da za narednu sednicu Vlade pripremi odgovarajući tekst predloga za izmenu i dopunu Pravilnika o organizaciji Ministarstva unutrašnjih poslova i Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
II
Vlada je, jednoglasno, donela Zaključak o obrazovanju Komisije za ispitivanje okolnosti vezanih za hapšenje braće Banović i protesta pripadnika Jedinice za specijalne operacije povodom tog slučaja.
– dr Vladan Batić, ministar pravde i lokalne samouprave,
– dr Dragan Veselinov, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i
– Dragan Milovanović, ministar za rad i zapošljavanje.
Vlada je zaključila da Komisija iz tačke 1. pripremi i podnese Vladi, u roku od 14 dana, Izveštaj u vezi sa navedenim događajima, sa predlogom zaključka.
III
Vlada je takođe konstatovala ostavku načelnika Resora državne bezbednosti Gorana Petrovića.
Sednica je završena u 14,35 časova. Generalni sekretar Maja Vasić Predsednik dr Zoran Đinđić
HRONOLOGIJA POBUNE „CRVENIH BERETKI”
ČETVRTAK, 8. NOVEMBAR 2001. Braća Predrag i Nenad Banović uhapšeni su tokom prepodneva na pijaci u Obrenovcu. Zoran Đinđić, tada u poseti SAD, dobija pohvale Stejt departmenta zbog poboljšanja saradnje Srbije sa Haškim tribunalom.
PETAK, 9. NOVEMBAR 2001. Pripadnici Jedinice za specijalne operacije povlače se u svoj centralu Kuli i započinju protest. Traže smenu ministra policije Dušana Mihajlovića i donošenje zakona kojim bi se regulisala saradnja s Haškim tribunalom.
SUBOTA, 10. NOVEMBAR 2001. „Crvene beretke” na sat vremena blokiraju autoput Beograd-Subotica, u blizini Vrbasa. Vladan Batić, ministar pravde, govori da ne zna ništa o akciji hapšenja braće Banović; Dušan Mihajlović i Goran Petrović pozivaju se na odluku Vlade Srbije o direktnoj primeni Statuta tribunala, i tvrde da su „crvene beretke” izmanipulisane „vestima” da se svi nalaze na spisku haških optuženika. DSS za pobunu krivi Vladu Srbije zato što zakonski nije regulisana saradnja s Tribunalom.
NEDELjA, 11. NOVEMBAR 2001. Premijer Zoran Đinđić vraća se iz SAD i poziva „beretke” da obustave protest ili će dobiti otkaze. U Kuli mirno. Vlada Srbije drži 61. sednicu, posle čega Zoran Đinđić odlazi u bazu JSO.
PONEDELjAK, 12. NOVEMBAR 2001. Od 6 sati ujutru do 3 popodne JSO blokira deo autoputa, u Beogradu naspram „Sava centra”. Kulminacija pobune. VELjA ILIĆ podgoričkom „Danu” izjavljuje da je protest JSO opravdan. ZORAN ŠAMI, DSS: „Politička stranka ne treba da se meša ni u čije proteste, najmanje u proteste specijalnih jedinica policije. (…) Političke stranke treba da se krajnje uzdržavaju, pogotovo po ovako osetljivim pitanjima. Naprosto, nijedna politička stranka, pa ni DSS, ni u čije proteste ne treba da se meša, ni ako su sindikalni, ni radnički, pa ni u ovom slučaju specijalnih jedinica policije”
UTORAK, 13. NOVEMBAR 2001. Dušan Mihajlović i Čedomir Jovanović odlaze u bazu JSO u Kuli. Posle toga, Mihajlović javno nudi svoju ostavku.
SREDA, 14. NOVEMBAR 2001. 62. sednica Vlade Srbije. Zoran Đinđić odbija Mihajlovićevu ostavku, o pobuni JSO na sednici Vlade kaže: „Za mene je to tipično javno preduzeće. Ništa nije bolje stanje u Elektroprivredi Srbije, ništa nije bolje stanje u železnici, ni u jednom ravnom preduzeću, s tim što oni imaju specifično sredstvo za rad, ali za mene je struja još gori problem nego „crvene beretke”. Vlada Srbije prebacuje JSO u Resor javne bezbednosti i konstatuje ostavku načelnika RDB-a Gorana Petrovića.
ČETVRTAK, 15. NOVEMBAR 2001. Andreja Savić postaje v.d. načelnika RDB-a. Za njegovog će zamenika biti postavljen Milorad Bracanović. Vojislav Koštunica izjavljuje: „Radi se o ljudima koji nisu ugrozili bezbednost države, osim kad je reč o funkcionisanju saobraćaja. Njihov posao je takav da nemaju druge uniforme – oni su se pojavili u onom što je njihova radna i svakodnevna uniforma. Da su se stvari rešavale ranije ovog problema ne bi bilo.”
SUBOTA, 17. NOVEMBAR 2001. Pobuna Jedinice za specijalne operacije zvanično okončana. Kulu posećuju Andreja Savić i Sreten Lukić, načelnici resora državne i javne bezbednosti. MUP saopštava da protest nije doveo u pitanje bezbednost zemlje, te da neće biti pokretana odgovornost učesnika protesta. „Učesnici protesta i MUP se zahvaljuju Vladi Srbije, a posebno premijeru Zoranu Đinđiću na razumevanju i preduzetim merama na prevazilaženju nastalih problema bez težih posledica,” navedeno je u saopštenju MUP-a.
Nikola Vrzić, NIN broj 2949, 05.07.2007.
Peščanik.net, 19.04.2011.
