Fotografije čitalaca, Damir Romanov
Protekle sedmice naše “ekonomske duhove” najviše je iznenadila izjava premijera Aleksandra Vučića na sesiji regionalnog poslovnog kluba Biznis plus u Beogradu (26. marta), da bi već u ovoj godini bilo moguće “postepeno povećati penzije i plate u javnom sektoru”, to jest da će o tome razgovarati sa ljudima iz MMF-a, s obzirom na to da se u prvom kvartalu očekuje deficit budžeta od 27 milijardi dinara, dok je u aranžmanu sa Fondom bilo projektovano da će on iznositi 55 milijardi dinara.
Pri tome, Vučić je naglasio da podaci govore da potrošnja u Srbiji raste, a ne pada “kao što neki lažno pokušavaju da prikažu” i to je, uz bolju naplatu akciza i poreza, protumačio kao znake oporavka privrede u Srbiji, pa je na kraju izneo ključnu ogradu od svega što je do tada rekao, da ćemo “ukoliko budemo uspešni u drugom i trećem kvartalu razgovarati sa MMF-om o povećanju plata i penzija”.
Izjava premijera Vučića može se analizirati i sa političkog i sa privrednog aspekta. Politički gledano, ona upućuje na zaključak da Vučićev kabinet oseća da mu smanjivanje plata i penzija najviše ugrožava visok politički rejting i da taj potez širi opštu mrzovolju prema reformama koje Vlada treba da sprovede. U tom smislu famozna najava o mogućem suspendovanju glavnog alata “programa odricanja” mogla bi se razumeti samo kao “taktički podsticaj” narodu uoči visokih prepreka koje za državu tek nailaze.
Na primer, 31. maja konačno kreće otvaranje “lonca pod pritiskom” u kojem se već duže od decenije krčkaju “preduzeća u restrukturiranju”, što neće proći bez dodatnih političkih turbulencija ukoliko se, po ko zna koji put, ne nađe način za ponovno odlaganje suočavanja sa ovim problemom.
Na kraju, meni se ne čini verovatnim najekstremnija politička teza konstruisana povodom Vučićeve najave “postepenog povećavanja plata i penzija već ove godine”, koja procenjuje da on tako priprema teren i za varijantu “velikog zaokreta unazad”, to jest za mogućnost da iz političkih razloga bude prinuđen da napusti aranžman sa MMF-om, a tobože zbog toga što mu Fond ne dozvoljava da poveća primanja narodu iako je Vlada, navodno, bila uspešna u politici štednje i finansijske konsolidacije.
Uže ekonomski posmatrano, izjava da je budžetski minus od “samo” 27 milijardi dinara u prvom kvartalu – razlog za razmišljanje o povećanju penzija i plata deluje nekako nelogično, bez obzira na to što je projektovan mnogo veći deficit. Na stranu što stručnjaci već upozoravaju da je ovaj “podbačaj deficita” u prva tri meseca posledica sticaja okolnosti, a verovatno najviše rezultat činjenice da je Vlada Srbije zimus “opelješila” sav mogući profit javnih preduzeća iz prošle godine, što bi se kolokvijalno moglo nazvati prebacivanjem nešto para iz jednog u drugi državni džep, onaj za potrošnju, a ne za investicije državne privrede.
Spomenuti pokušaj “umirenja građanstva”, da stvari dobro idu i da se već krajem ove godine može očekivati boljitak u penzijama i platama, te da lična potrošnja početkom ove godine raste, uprkos očekivanjima sumnjivaca i pesimista – pada u trenutku kada su objavljeni iznenađujući zvanični statistički podaci o kretanju neto i bruto plata u januaru i februaru. Naime, kako je saopštio Tanjug (25. marta), pozivajući se na Republički zavod za statistiku – prosečna neto plata isplaćena u periodu januar-februar 2015. godine nominalno je ista kao i u uporednom periodu prošle godine, a realno je manja za 0,4 odsto.
Laički gledano, ispada da je “program odricanja” tako sačinjen da on zapravo groso modo zaposlene u Srbiji i ne tera ni na kakvo odricanje, osim na odricanje od povišica. Verovatno bi neko detaljnije razvrstavanje ovih podataka dalo osnova za preciznije zaključivanje. Na primer, moglo bi se videti da li opštu sliku eventualno popravlja povećanje plata u privatnom sektoru, koje kompenzira umanjenje plata kod dela zaposlenih u javnom sektoru i javnim preduzećima? Što se mene tiče, ja u to ne verujem, s obzirom na opšte stanje na tržištu rada. Postoji, dakako, i druga mogućnost – da je Vlada pritisnula prosvetu i zdravstvo, a pustila dizgine plata u svojoj upravi, policiji i vojsci, u elektroprivredi, agencijama, itd. Nadajmo se da će nas Vlada obavestiti da li je uspela da održi načelo “jednakog odricanja” ili je negde “propustila” da primeti naprasno povećanje plata, još pre njihovog smanjivanja, pa one sada iako “smanjene” u masi izgledaju isto kao i pre godinu dana.
Novi magazin, 03.04.2015.
Peščanik.net, 03.04.2015.
