Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Ne stigosmo dolično ni da ožalimo najnovije nedobijanje Kosova, kamoli da toj tužnoj vesti dajemo četr’es’ dana, a predsednik države je već prestao da bude ucveljen, počeo da se opet busa u grudi i, umesto da proglasi nacionalnu žalost kao što je delovalo da će učiniti, organizovao paradu ponosa na vojsku i policiju. Ponos na paravojske i parapolicije što osnovane što u osnivanju nije pokazao. Ali ni zatomio.

Vlast kojoj je po sopstvenom priznanju trebalo više od deset godina da sazna za posledice pada Berlinskog zida, sada je obznanila da joj je isto toliko trebalo i da sazna za posledice osamostaljenja Kosova. Za nemogućnost „razgraničenja“ sa njim saznala je još kasnije ali joj to i dalje nije jasno. Odnosno – nije joj jasno zašto joj baš to jedno razgraničenje nije omogućeno. Tim pre što su joj sva prethodna razgraničenja tako olakotno dopuštana.

Kad je vlast počela da se razgraničava sa zakonima ove zemlje, nije bilo nikoga ko bi joj u toj čuvenoj imaginarnoj međunarodnoj zajednici rekao da takvo razgraničenje nije prihvatljivo. A pošto vlast nije doživela kritike ni kad se razgraničila sa izbornim uslovima i rezultatima izbora, sva ostala razgraničenja su tekla kao po loju. Pa je vlast razgraničila sebe od ostatka društva, svoje od nesvojih, Beograd na vodi od zakona Srbije pa zatim i od Srbije i od Beograđana, poštenje od politike, sebe od posledica, birače od neispunjenih obećanja, medije od finansija, finansije od slobode, gradove od drvoreda, obale od poplava, putovanja od železnica i puteva, penzionere od penzija a radnike od zarada, navijače od fudbala, kriminalce od progona policije… Život od nasušnih potreba.

A kad se uskoro formiraju i ove samozvane „zaštitne narodne straže“ koje vlast priželjkuje a „desnica“ najavljuje – razgraničiće nas i od nas samih i od poslednjih mrva iole demokratskog ustrojstva.

Da, dok je nama nametala da se bavimo razgraničenjem sa Kosovom, vlast je razgraničila sve ostalo u državi. I sad od nas očekuje da lamentiramo nad jednim razgraničenjem koje joj nije uspelo umesto da dižemo revoluciju zbog svih razgraničenja koja su joj pošla za rukom.

Ne, ne treba nama etničko razgraničenje ni sa Kosovom ni sa bilo kojom drugom teritorijom. Nama treba etičko razgraničenje. Trajno i neprobojno, baš kakvo vlast priželjkuje na južnim granicama. Razgraničenje od besnila i besmisla. Razgraničenje od ovakve vlasti.

Peščanik.net, 13.05.2019.

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković (Svi tekstovi)