Ostavka Marka Karadžića, državnog sekretara u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava ozbiljan je signal demokratskoj javnosti da to nije lični sukob dvojice saradnika, već koncepcijsko neslaganje ljudi u delikatnom resoru izvršne vlasti. Karadžić je ostavku podneo nakon propalog sastanka ministra Svetozara Čiplića sa predstavnicima sandžačkih Bošnjaka. Već u martu ove godine Karadžić je obavestio javnost o neslaganju sa resornim ministrom.
Državni sekretar je uvek je bio prisutniji i aktivniji u javnosti od ministra, pokazujući time da je bavljenje ljudskim pravima način života, a ne profesija.
Zasluge Marka Karadžića u borbi za ljudska prava, kažnjivost zločina, kulturu odgovornosti i solidarnosti su ogromne, ne samo u Srbiji već i u celoj bivšoj Jugoslaviji.
Između ostalog, Karadžić je smatrao da Rezolucija o Srebrenici nema smisla ako srebrenički zločin ne nazove „genocidom“, pozvao javni servis RTS da se izvini svim Jevrejima, građanima Srbije, zbog emitovanja priloga u kome se šire predrasude o toj manjini, tražio ostavku onih koji zabranjuju konferenciju za novinare Gej strejt alijanse, šetao u koloni građana/ki koji su se pobunili/e protiv nasilja, posetio u bolnici nemačkog državljanina koga je ranio beogradski ksenofob…
Karadžić je predstavljao ubedljivo najbolji primer kompetentnog i odgovornog obavljanja javne funkcije, a njegov angažman je budio nadu da Srbija može da ima vlast koja je u službi građana/ki, a ne instrument parcijalnih, moralno pa i legalno spornih interesa. Naglašavamo i izuzetno kvalitetnu saradnju Karadžića sa organizacijama civilnog društva Srbije. Njegovim odlaskom sa ove funkcije demokratska Srbija pretrpela bi izuzetno težak udarac.
Ukoliko Vlada Republike Srbije ravnodušno prihvati ostavku Karadžića, pitamo se nije li Vlada samo deklarativno protiv diskriminacije, amnestije za ratne zločine, javnog slavljenja ratnih zločinaca, propagiranja seksizma, rasizma, homofobije, antisemitizma i neonacizma?
Pozivamo Vladu Republike Srbije i njenog predsednika Mirka Cvetkovića da se jasno opredele prema zbivanjima u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava od čijeg angažmana zavisi položaj ranjivih i marginalnih grupa, a od njihovog položaja demokratska i evropska budućnost naše zemlje.
Žene u crnom – Beograd
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
Komitet pravnika za ljudska prava
Inicijativa mladih za ljudska prava
Beogradski centar za ljudska prava
Mreže Žena u crnom Srbije
Peščanik.net, 01.10.2010.
