U procesu u kojem se društvo oslobađa svojih istorijskih stega i prihvata nove grupe građana, nove standarde pravde i nove definicije građanske moralnosti, mnogoljudni društveni pokreti i protesti igraju presudnu ulogu. Ono što je čudno u vezi sa kalifornijskom kampanjom jeste da su masovne akcije došle posle, a ne pre izbora i sudskih odluka. Kao takve one pre izražavaju frustraciju onim što se desilo, nego viziju budućnosti koja bi mogla biti drugačija.

U mesecima koji su prethodili glasanju o Predlogu br. 8, gej pokret je pravio pitom, ako ne i previše blag propagandni napor – uglavnom televizijske reklame koje su uopšteno i neodređeno govorile o značaju nediskriminacije u američkoj tradiciji. Svi se slažu da je ovakav pristup bio greška i da je u poslednjem minutu pao kao žrtva napadačkih oglasa (finsiranih uglavnom od vandržavnih, mormonskih para) koji su tvrdili da će kalifornijska deca u školi biti podučavana poželjnosti gej braka.

Neposredno posle izbora, međutim, širom države su izbile spontane demonstracije, kao plod frustracije kako orkestriranom tišinom tokom kampanje, tako i njenim ishodom. U Los Anđelesu, više od hiljadu zastupnika gej-brakova, protestovalo je ispred mormonskog hrama na bulevaru Santa Monika, a nakon toga su usledila i druga veća okupljanja širom države. Obrazac se ponovio i ovog meseca. Pobornici gej-brakova su sa strepnjom iščekivali odluku suda, i kada je ovaj presudio protiv njih, organizovali su protestni marš nakon što je stvar već bila gotova. Nije potrebno naglašavati da je emocionalni registar u kome su se sve ove aktivnosti odvijale, bio ogorčen i besan – u iznenađujućem neskladu sa samim zahtevom za ozakonjenje gej brakova, koji se tiče prava na ljubav.

Sve je ovo razumljivo, naravno, ali da li je produktivno? Demonstracije, javni protesti i akcije, čine najviše dobra kada prethode otvorenoj politizaciji fundamentalnih društvenih pitanja, posebno pitanja koja se tiču toga kako ljudi sebe definišu i kako organizuju svoje intimne i porodične živote. Istorija društvenih pokreta iz 50ih i 60ih pokazuje mudrost ovakvog pristupa, koji je mobilisao duboku etičku logiku i nenasilnu građansku neposlušnost kako bi jasno pokazao na kojoj strani uistinu leže prisila, nemoral i nasilje. U nedostatku ovakvog pristupa, progresivci i borci za građanska prava otvoreni su za napade savremenih desničara koji su izuzetno vešti u preokretanju situacije i predstavljanju samih sebe kao žrtava, a progresivnih društvenih pokreta kao siledžija.

Trenutno su u Sakramentu u toku ostrašćene demonstracije, u kojima su pobornici i protivnici gej brakova suprotstavljeni u besnom i uvređenom klinču. Postoji li alternativa? Možda nada leži u dolazećoj generaciji, mladim ljudima koji imaju upadljivo tolerantnije stavove prema homoseksualnosti nego njihovi roditelji i koji će možda naći kreativnije načine da izmene termine javne debata.

Kao vesnik stvari koje dolaze, može nam poslužiti izbor osamnaetogodišnjeg Serđa Garsije, gej, Latino učenika, za kraljicu mature u srednjoj školi Ferfaks, u Los Anđelesu. Garsijinu kampanju krasio je savršeni sklad vesele lakoće i ozbiljnosti. Tu, sasvim moguće, leže nagoveštaji jedne buduće gej protestne politike vođene u drugačijem registru i sa više izgleda na uspeh.

Ellen DuBois, Dissent magazine, leto 2009.

Sa engleskog preveo Rastislav Dinić

Peščanik.net, 06.09.2009.

TEMA – PARADA PONOSA +