Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Posle orošavanja časti i ugleda, ministar policije je dobio još jedan novogodišnji poklon: uredbu koja ga ovlašćuje da po sopstvenom nahođenju i bez ikakvog nadzora formira pomoćnu policiju. Koja bi se od ove druge, nepomoćne (barem prema građanima iz Savamale) razlikovala po tome što bi bila naoružana, ali ne nužno i obučena (bila bi obučena u uniforme, ali ne bi morala da prođe policijsku obuku).

Pomoćna policija sama po sebi (i po ozbiljnom zakonu, a ne po svojevoljnoj uredbi) u uređenom društvu možda i ne bi morala da bude problem. Ali će u našem gotovo sigurno biti. A kad se to desi, koga ćemo onda zvati u pomoć – uredba nije predvidela. Jer se i nije bavila time ko će nama da pomogne već ko će da pomogne vlastima.

No, to i nije ništa čudno. Čudno je jedino da vlast – koja se toliko busa da je nadmoćna i na domaćem i na stranom terenu – stalno formira neke pomoćne organe i organizacije. Te pomoćna novinska agencija (ona zakonom ugašena, nezakonski oživljena) te pomoćni mediji, te pomoćni (a prinudni) upravnici zgrada… Vlast je morala da formira i pomoćne demonstrante koji su se pojavljivali na svakom protestnom skupu, pa pomoćne opozicione liste na lokalnim izborima, pomoćne glasače i pomoćne ponosne građane na otvaranjima deonica autoputeva, pomoćne analitičare, pomoćne tviteraše…

I, kao da nije dovoljno što i parlament i tužilaštvo i sudstvo priskaču u pomoć kad god zatreba, nego svako malo moraju da se raspisuju i pomoćni izbori ne bi li se iz parlamenta izbacilo i ono malo poslanika koji ne potpomažu otvoreno vlast.

Dobro, normalno je da je vlastima potrebna svaka moguća pomoć. I lepo je što vlast ogoljeno pokazuje da joj je pomoć potrebna jer bi u suprotnom izgledalo kao da je vlast uzurpirala državu pa joj ne treba nikakva pomoć u vladanju.

Naravno, još bi bolje i lepše bilo kad bi vlast tu pomoć tražila u dobrim zakonima, nezavisnim institucijama, osnaženim demokratskim procedurama, ali, pošto to tek treba da se stvori, vlast mora da se snalazi sa onim što joj je trenutno na raspolaganju. A na raspolaganju su joj mediji, ljudska prava i slobode, zakoni, parlament, plate, penzije, građevinsko i poljoprivredno zemljište, državne ustanove i kase – maltene sva priroda i celo društvo.

Bude li se nešto opiralo tom raspolaganju – neka vidi kako je lako pobunjena policija zamenjena pomoćnom. A kad nas pomoćni stanari zamene u našim stanovima, videćemo i mi.

Peščanik.net, 09.01.2017.

Srodni link: Saša Đorđević – Budućnost pomoćnih policajaca

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković (Svi tekstovi)