U Blicu od 22. marta 2009, a potom i u brojnim drugim javnim glasilima prenesena je vest da je državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja uputio pismo Ministarstvu pravde, a potom je državni sekretar tog Ministarstva uputio pismo Vrhovnom sudu Srbije, a onda je Vrhovni sud uputio pismo nižim sudovima… Sadržina pisma, prema navodima u medijima kratko glasi: odugovlačite radne sporove koje pokreću radnici radi isplate zarade, prekinite izvršne postupke radi prinudne naplate neisplaćenih zarada.

Nekoliko stručnjaka i sudija složili su se da se ovde radi o nedopuštenom pritisku izvršnih vlasti na sud, sa velikom verovatnoćom da inicijalna ideja potiče od poslodavaca. Očigledno je da je pismo jednog izvršnog organa drugom, prosleđeno Vrhovnom sudu, a potom i nižim sudovima, sa ovakvim zahtevom, pritisak. Ne treba trošiti reči na dokazivanje.

Međutim, jedan od involviranih državnih sekretara reče da je bio samo poštar, tj. da je pismo koje je dobio od drugog državnog sekretara uputio Vrhovnom sudu, koji je izgleda takođe sebe doživeo kao poštara… i tako preko podređenih nižih poštara, sve do opštinskih sudova.

Nije u pitanju pošta: radi se o povredi čl. 6 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, ratifikovanoj 2004, koja je deo unutrašnjeg prava Srbije. Radi se, dakle, o ljudskom pravu na nezavisno, nepristrasno i pravično suđenje, koje vređaju – poštari – u liku državnih sekretara i sudija.

Čl. 6 st. 1 (prva rečenica) Evropske konvencije glasi: Prilikom raspravljanja o građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi, svako ima pravo na pravično i javno suđenje, u razumnom vremenu, od strane nezavisnog i nepristrasnog suda, ustanovljenog zakonom.

Iz prakse Evropskog suda za ljudska prava proističe da se odredbe čl. 6 st. 1 moraju primeniti ne samo na sudski postupak, već i na stadijume koji postupku prethode, kao i one koji mu slede. Otuda je, u građanskim procedurama ovim članom obuhvaćen ne samo osnovni parnični postupak, već i postupak prinudnog izvršenja sudske odluke.

Povodom zahteva da se postupak mora okončati u razumnom roku, Evropski sud za ljudska prava je ustanovio princip da je svrha garantije razumnog roka „zaštita svih strana učesnica u sudskom postupku … od prekomernih odlaganja postupka“. Ova garantija naglašava važnost donošenja sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozili:

– delotvornost i kredibilitet sudskih odluka;

– pravna sigurnost, tj nužnost okončanja nesigurnosti u kojoj se stranka nalazi u pogledu svog pravnog položaja.

Vreme suđenja – za ocenu da li je suđenje okončano u razumnom roku – nije egzaktno određeno. Umesto toga, Evropski sud je formulisao standarde za ocenu. To su: ponašanje stranaka u toku sudskog postupka, složenost spora, ponašanje suda i specifične okolnosti spora, a posebno značaj spora za tužioca.

Navedeni dopis je izričito suprotan praksi Evropskog suda upravo kad su u pitanju specifične okolnosti spora. U svojim brojnim odlukama, Sud je stao na stanovište da posebnu hitnost, među ostalim sporovima, zahtevaju predmeti koji se tiču radnih sporova.

Dakle, ako Srbija bude osuđena za naknadu štete zbog neopravdano dugog trajanja postupka ili prinudnog izvršenja u radnim sporovima, znaju se imena i prezimena poštara od kojih će se država moći regresirati. Javnost treba da ih pamti i da prati da li će regresni zahtevi biti podneseni, sve i ako poštari u međuvremenu budu razrešeni.

Peščanik.net, 23.03.2009.


The following two tabs change content below.
Vesna Rakić Vodinelić, beogradska pravnica, 1975-1998. predaje na državnom pravnom fakultetu u Beogradu, gde kao vanredna profesorka dobija otkaz posle donošenja restriktivnog Zakona o univerzitetu i dolaska Olivera Antića za dekana. Od 1987. članica Svetskog udruženja za procesno pravo. 1998-1999. pravna savetnica Alternativne akademske obrazovne mreže (AAOM). 1999-2001. rukovodi ekspertskom grupom za reformu pravosuđa Crne Gore. Od 2001. direktorka Instituta za uporedno pravo. Od 2002. redovna profesorka Pravnog fakulteta UNION, koji osniva sa nekoliko profesora izbačenih sa državnog fakulteta. Od 2007. članica Komisije Saveta Evrope za borbu protiv rasne diskriminacije i netolerancije. Aktivizam: ljudska prava, nezavisnost pravosuđa. Politički angažman: 1992-2004. Građanski savez Srbije (GSS), 2004-2007. frakcija GSS-a ’11 decembar’, od 2013. bila je predsednica Saveta Nove stranke, a ostavku na taj položaj podnela je u aprilu 2018, zbog neuspeha na beogradskim izborima. Dobitnica nagrade „Osvajanje slobode“ za 2020. godinu.

Latest posts by Vesna Rakić Vodinelić (see all)