Približiva se žetva „hlebnih žita“, a u našim medijima vladaju svakojake druge teme, kao da Srbija nije i dalje u znatnoj meri „zemlja seljaka“ i kao da iz prošlogodišnjeg roda nije izvezeno rekordnih 1.142.000 tona. O tome koliki će biti rod i kakva se može očekivati cena ovogodišnje pšenice – gotovo ni reči u našoj štampi, a ćute i državne i specijalizovane naučne institucije (valjda ih niko ništa i ne pita).
Nova ministarka poljoprivrede još se, verovatno, tek snalazi na novom poslu, ali je verovatno već svesna toga da njeno ministarstvo ima toliko skučen agrarni budžet da joj je bolje da se i ne meša u tržišne tokove, jer i nema s čim, mada seljaci traže da država ovog leta otkupi bar 100.000 tona ovogodišnjeg roda (i tako pogura cenu naviše). Uostalom, Srbija godišnje „pojede“ oko milion tona pšenice, a toliko će sigurno biti za domaće tržište, čak i ako rod omane za 20 odsto, zbog rđe, naglo razmnoženih miševa i poplava. Jer, jesenas je pšenicom zasejano 568.000 hektara, tek 12.000 hektara manje nego u jesen 2012. godine.
Valjda se zato sada iz Ministarstva poljoprivrede javnosti prvo nudi „redakcija“ najnovije desetogodišnje strategije razvoja poljoprivrede, koja je, navodno, već upućena u Skupštinu Srbije. Međutim, videli smo na primeru nekoliko „seljačkih strategija“ poslednjih decenija (koje stalno piše istih nekoliko stručnjaka) – da se od njih hleb ne mesi. Istina, sada se kao „zakon u pripremi“ najavljuje nacrt zakona o predžetvenom finansiranju, koji će se verovatno pojaviti, ako se pojavi, posle žetve. U datim prilikama bilo bi dobro kada bi Ministarstvo poljoprivrede bar prihvatilo da premira makar pšenicu najboljeg kvaliteta, što traži poslovno udruženje „Žitovojvodina“ iz Novog Sada, tvrdeći da takve pšenice ima malo, pa za premije nije potrebno odvojiti veće pare.
U većini drugih zemalja, pa i u onima u kojima poljoprivreda ima daleko manji značaj u stvaranju društvenog proizvoda, procene roda pšenice u tekućoj sezoni daju obično najuglednije specijalizovane institucije, a sadržaj takve procene predstavlja tajnu od nacionalnog značaja, sve dok se ne obnaroduje po vekovima utvrđenoj proceduri, svim igračima na tržištu žita i brašna, a i najširoj javnosti. Jer takve procene u znatnoj meri utiču na cenu pšenice, a naročito opredeljuju kretanja te cene na robnim berzama – pa onaj ko pre drugih sazna kakav se očekuje rod ove sezone, pa i kakav kvalitet tog roda će se ostvariti, može na robnim berzama zaraditi ogromne pare ili bar izbeći neki veliki gubitak. Kod nas su, izgleda, važnije procene o ponašanju Ministarstva poljoprivrede (to jest procene o odnosu političkih snaga unutar vlade), zatim procene interesa velikih otkupljivača i njihovog „rejtinga“ kod poslovnih banaka, a, dakako, osmatraju se i prilike na svetskom tržištu.
Seljaci, naravno, sada kukaju kako je proizvodnja ovoga puta bila skupa i da je podsticaj za biljnu proizvodnju od 6.000 dinara po hektaru upola manji nego ranije – pa pokušavaju da dobiju 20 dinara po kilogramu novog roda, a smatraju da pšenicu ne treba „predavati“ ispod cene od 18 dinara za kilogram. Na drugoj strani, oni koji se spremaju za otkup ovogodišnjeg roda pšenice u Srbiji naglašeno šire glas da je cena pšenice poslednjih sedmica u kontinuiranom padu, to jest da svi ubrzano rasprodaju prelazne zalihe, nadajući se da će tendencija opadanja cene žitarica na svetskom tržištu nastaviti. Malo ko i dalje spominje ono što je do juče isticano, da se može očekivati manja ponuda pšenice iz Ukrajine, zbog tamošnje političke krize.
Uostalom, i cena pšenice na berzi u Budimpešti, koja se u Srbiji najčešće gleda, jer je ona postala referentna za naš region, u blagom je padu, pa se sada za avgust ugovaraju isporuke pšenice novog roda za oko 160 evra po toni – što bi značilo oko 18 dinara za kilogram. Kod nas se još proletos pšenica iz ovogodišnjeg roda kupovala „na zeleno“ za oko 16,5 dinara po kilogramu, čak i u vreme kada se pšenica iz prošlogodišnjeg roda na Novosadskoj produktnoj berzi prodavala za oko 24,5 dinara po kilogramu. Na istom, novosadskom tržištu, proteklih sedmica cena prošlogodišnje pšenice opala je do pre nekoliko dana na oko 20,5 dinara za kilogram.
U cene koje spominjemo nije uračunat PDV, što je važno za vojvođanske proizvođače, kod kojih legalna „tržišnost“ preskače 80 odsto roda, ali je daleko manje važno za proizvođače iz centralne Srbije, gde spomenuta evidentirana legalna trgovina žitom ne zahvata više od 15 odsto godišnjeg roda (toliko tek stigne do silosa gde se količine pšenice mogu kontrolisati). Naime, kako se procenjuje među stručnjacima za trgovinu žitom i brašnom, preko 80 odsto prometa žitom i brašnom u centralnoj Srbija odvija se u sivoj zoni – otuda eksplozija broja pekara i mlinova u tom delu države. Možda i zbog toga imamo relativno mali izvoz brašna – prošle godine oko 170.000 tona. Lakše je, naravno, sporazumeti se sa inspekcijama, nego sa uvoznicima iz drugih zemalja, a narod mora i nešto jesti, pa kad nema mesa, dobar je i burek.
Novi magazin, 27.06.2014.
Peščanik.net, 27.06.2014.
