Četvrti opštinski sud u Beogradu je 5. februara 2009. godine doneo prvostepenu presudu kojom se Nataša Kandić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo osuđuje za klevetu Tomislava Nikolića.
Nataša Kandić, koja se godinama profesionalno bavi istraživanjem ratnih zločina i suočavanjem sa prošlošću, iznela je saznanja do kojih je došla u nameri da se otvore pitanja odgovornosti za zločin u Antinu i uloge dobrovoljaca Srpske radikalne stranke u njihovom izvršenju. Zbog toga je u najmanju ruku čudna odluka suda kojom se presudi utvrđuje namera Nataše Kandić da omalovaži Nikolića, što je uslov za izricanje presude za klevetu.
Krivični zakonik predviđa da se „…neće kazniti učinilac ako je izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike, … u odbrani nekog prava ili zaštite opravdanih interesa, … ako se iz načina izražavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije učinio u nameri omalovažavanja, … ili ako dokaže da je imao osnovanog razloga da poveruje u istinitost onoga što je iznosio ili pronosio.“
U konkretnom slučaju, sud je upoznat i sa izvorom saznanja, a pored toga je i opštepoznato da je Tomislav Nikolić bio dobrovoljac stranke Vojislava Šešelja kome se trenutno sudi pred Haškim tribunalom za ratne zločine.
Iako nepravosnažna, ova osuda imaće dalekosežne posledice na buduće aktivnosti nevladinih organizacija koje se bave ljudskim pravima, a pre svega nekažnjivošću i suočavanjem sa prošlošću. Ovakvim stavom suda negira se pravo svih da otvaraju pitanja prošlosti, izvršenih ratnih zločina i učesnika u njima. Pitamo se: šta bi se dogodilo da je Simon Vizental bio osuđivan za klevetu u vreme njegovog traganja za ratnim zločincima počinjenim u II svetskom ratu?
Podsećamo da ni Slobodan Milošević nije pravosnažno osuđen za ratne zločine i da je, doslednim poštovanjem prezumpcije nevinosti, on umro nevin. Samim tim, svako ko postavi pitanja učešća Miloševića u ratnim zločinima, posle ovakve presude, može da očekuje pravne konsekvence.
Donošenje ove nepravosnažne presude ne sme nas obeshrabriti u borbi protiv zaborava i daljem istraživanju odgovornih za ratne zločine i insistiranju na kažnjavanju tih najgnusnijih dela protiv čovečnosti.
Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
Inicijativa mladih za ljudska prava
Žene u crnom
Saopštenju se pridružuju :
Koalicija za sekularnu državu: Centar za mir i razvoj demokratije, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava, Queeria, list Republika, Socijaldemokratska unija, Urban in, Škart.
Mreža Žena u crnom iz Srbije (Boljevac, Bor, Dimitrovgrad, Kikinda, Kraljevo, Kruševac, Leskovac, Niš, Novi Sad, Novi Bečej, Novi Pazar, Pančevo, Pirot, Velika Plana, Vlasotince, Vranje, Vrbas, Zaječar).
Peščanik.net, 05.02.2009.