Plakati i zastave kojima je trebalo slaviti slobodu i pravo na ljubav nisu čestito ni spakovani posle zabrane još jedne Parade ponosa u Beogradu, a policija je već postigla prve rezultate u borbi za opštu bezbednost.

U utorak se načelnik beogradske policije pohvalio da je podneto čak 17 krivičnih prijava „u redovnom postupku zbog ugrožavanja sigurnosti građana“, dok je ukupno identifikovano 39 osoba koje su pretile učesnicima zabranjene Parade.

Javni servis je došao u posed i nešto podrobnijih informacija: od 39 identifikovanih osam je iz Beograda, od kojih je jedna osoba maloletna. Pored Beograđana, na spisku krivičnih prijava nalaze se još deset osoba iz unutrašnjosti.

Svih 39 pretnji je upućivalo preko društvenih mreža, „uglavnom preko Fejsbuka“.

I to je zasad sve. Posle dramatičnih izjava pouzdanih izvora iz tajanstvenog biroa za koordinaciju bezbednosnih službi, o tome kako niko može da garantuje da neće biti mrtvih ukoliko bi se šetnja dozvolila, o vatrenom oružju, sonoj kiselini te, bez sve šale, rojevima pčela i osa spremljenih za napad na učesnike Prajda – javnost je dobila nejasnu statistiku jednog promila uobičajenog govora mržnje na društvenim mrežama.

Kao i prethodnih godina, ni ovog puta se najave organizovanog napada na život građana koji bi učestvovali u Prajdu kao i uništavanja imovine u gradu – ne tretiraju kao terorističke pretnje, iako je upravo takvim najavama država „prisiljena“ da nešto učini. Naprotiv, klimaks straha među građanima podstakli su upravo državni službenici dok se, nakon zabrane, rasplet nudi uz 17 krivičnih prijava i jednu maloletničku opomenu.

Zasad nema ni potvrde da li je beogradska policija uslišila odluku poverenika za infomacije od javnog značaja, donetu početkom prošlog meseca, da u roku od tri dana dostavi kopiju bezbednosne procene sa svim operativnim saznanjima o pretnjama i rizicima koji su doveli do zabrane Prajda pre dve godine.

Tada su još uvek bezimeni i neprocesuirani teroristi najavljivali požare i nerede u različitim delovima grada kako bi odvlačili policijske snage iz Manježa, napade na sedišta stranaka tada vladajuće koalicije (uključujući Dačićev SPS) i sedišta stranih firmi; između ostalog, izvori iz policije tada su danima zabavljali tabloide i pričama o paljenju automobilskih guma u javnim garažama, otmicama gradskih autobusa i slično.

Ovog puta, dužnost da javno izrazi očekivanje da će „bezbednosne službe u kratkom roku izaći sa imenima i argumentima za navode u bezbednosnim analizima“ pripala je ministru regionalnog razvoja i lokalne samouprave, koji je ponovio da je Parada zabranjena „da bi se obezbedili mir i red“.

Ideja da se ukidanjem građanskih sloboda zavodi red nije nova, zapravo stara je koliko i civilizacijski nered; u Srbiji 2013. godine, međutim, ograničavanje slobode žrtvi a ne nasilniku nasleđe je novije istorije čiji su direktni baštinici premijer i njegov zamenik – nekadašnji protežei politike u čijem zanosu stasavaju i sve te osobe što verno nastavljaju putem mržnje i nacionalističke histerije.

Među ovih čak 39, izvučenih iz nepreglednog smeća komentara po informativnim portalima, forumima, fejsbuk grupama, po svemu sudeći nema osoba od ranije poznatih javnosti po neodgovornim i bahatim ispadima kojima podstiču atmosferu progona; od premijera i njegovih procena normalnosti na koje je regaovao čak i sindikat policije, bestidnih patrijarhovih izjava o sramoti upućenih iz crkvenog legla nekažnjivosti, sve do raznoraznih dveri, tehnički zabranjenih obraza i ostalih parapolitičkih formacija.

Umesto da se odgovornost za javno izgovorenu reč traži od najodgovornijih, red se zavodi tamo gde najmanje boli – u bezobalnom, anonimnom onlajn svetu, gde domaći stručnjaci još nisu uspeli da dobace ni do panamskih servisa za zaštitu privatnosti.

Doduše, ovih dana upravo stižu najave da se srpska vojska sprema za još jednu odlučujuću borbu za novu stavku u državnom budžetu – potrebne su joj, naime, specijalne jedinice za „sajber ratovanje“. Vojska je za ovaj projekat sebi već obezbedila slavnu prošlost, pa se oslanja na heroje „elektronskog izviđanja“ u vreme bombardovanja i „hakerske napade na sajtove NATO država“.

Svetla tradicija budućih sajber policajaca Srbije upravo se ispisuje na Fejsbuku.

Peščanik.net, 04.10.2013.

TEMA – PARADA PONOSA +