Pred Višim sudom u Beogradu 16. septembra počeo je postupak za rehabilitaciju Dragoljuba Draže Mihailovića kojeg je Vojni sud 1946. proglasio krivim i osudio na smrt za veleizdaju i ratne zločine. Podnosioci zahteva su unuk Draže Mihailovića, Srpska liberalna stranka i udruženja političkih zatvorenika i pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini. Njihov advokat navodi da je Mihailović bio osuđen pre suđenja i da nije imao pravo na odbranu.

Zakon o rehabilitaciji usvojen je 2006. godine i njime se uređuje rehabilitacija lica koja su bez sudske ili administrativne odluke, ili takvom odlukom iz političkih ili ideoloških razloga, lišeni života, slobode ili nekih drugih prava.

Dubravka Stojanović, u emisiji Peščanik (13.05.2005): Ne znam koliko je našoj javnosti poznato da je posle borbi u septembru 1944. Draža Mihailović i najveći deo četničkog pokreta napustio Srbiju. Partizanske jedinice koje su ušle u Srbiju pobedile su združene odrede četnika, nedićevaca i ljotićevaca, koji su od avgusta napravili jedan zajednički front u očekivanju dolaska partizanskih jedinica.

Izgleda da je potrebno da ponovimo da je kroz banjički logor prošlo 24.000 ljudi, a kroz Sajmište oko 36.000 ljudi. Ljotićevske jedinice su najvećim delom učestvovale u hapšenju i dovođenju ljudi u te logore i pokret Draže Mihailovića je od leta 1944. sa njima stvorio zajednički front. Prema tome, situacija na terenu 1945. je bila partizanska pobeda, bez obzira šta ko misli o kasnijem komunističkom režimu.

Podsetiću vas na Čerčila, starog britanskog konzervativca, koji je rekao da u tom trenutku mora da ide u savez sa Staljinom protiv Hitlera, jer je to izbor. A u tom istom trenutku četnici i Draža Mihailović donose odluku da idu sa Nemcima protiv komunista. Jasno je da su to dve sasvim različite odluke i dve različite opcije.

Kada se govori o četničkom pokretu mora da se pravi razlika između onoga što je bilo u Srbiji i onoga što je četnički pokret bio na teritorijama Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Zločini koji su vršeni nad civilima druge vere i drugih naroda u Hrvatskoj i u Bosni jeste nešto što je zapamćeni deo II svetskog rata i nikakvim pokušajima rehabilitacije od strane Srbije i državnom podrškom toj rehabilitaciji se ta slika i te istorijske činjenice vezane za istoriju rata u Bosni i u Hrvatskoj ne mogu promeniti.

Gledala sam sve moguće televizije ovih dana, recimo francuske, gde ako gledate samo njih stičete utisak da je baš Francuska sama i jedina pobedila u II svetskom ratu, a sličan utisak ste mogli da imate i ako gledate druge svetske televizije. Prema tome, svi koji su imali ustanak u trajanju od dva dana, koji su se zahvaljujući pomoći saveznika, kao Francuska, našli na strani pobednika, svi su napravili svoju ulogu u tom II svetskom ratu. Svi smatraju da je strašno važno što je pobeđen fašizam, svi u tome vide temelj novog sveta, nove Evrope, to ulazi u Ustav nove Evrope – antifašizam kao jedan od temelja nove Evrope. Dakle, svi su kroz proizvodnju tradicije i stvaranje tradicije napravili svoju ulogu, osim nas koji smo svoju realnu ulogu potpuno poništili i to je to samoubilačko ponašanje o kome ja dosta često govorim.

Svetlana Lukić: Delimičnu zabunu kod nekih ljudi stvara i činjenica da su Amerikanci odlučili da Draža Mihajlović bude posthumno odlikovan.

Dubravka Stojanović: Tu se opet ne govori o tome kako su se stvari odvijale. Dakle, on je taj orden dobio od Trumana 1948. godine, pre Rezolucije Informbiroa. Treba imati u vidu šta je ’47, ’46, ’48. godina, dakle, to je trenutak kada je svet bio na ivici novog blokovskog rata i kada je američki predsednik smatrao da treba uraditi sve što ruši sovjetski poredak uspostavljen u zemljama istočne Evrope uključujući i orden Draži Mihailoviću, koji je naravno imao svoje zasluge i za američke pilote, kod koga jesu bile i američke i britanske misije i tako dalje, to nije sporno, ali je pitanje u kom političkom trenutku on dobija taj orden. On ga dobija u trenutku kada se sa američke strane podržava sve što je protiv Sovjetskog Saveza i sovjetske nove okupacije istočne Evrope.

Peščanik.net, 17.09.2010.

Srodni link:

Aleksandar Sekulović – Rehabilitacija Draže Mihailovića