Odluka Žalbenog veća Haškog tribunala, od 19. 07. 2011., kojom se novinarki Florence Hartmann potvrđuje presuda zbog objavljivanja sadržaja dve poverljive odluke tog Suda predstavlja negaciju dva imperativa tranzicione pravde, da se znaju činjenice o neposrednoj prošlosti i spreči ponavljanje ratnih zločina.
Kao što je poznato, novinarki Florence Hartmann, nekadašnjoj glasnogovornici Tužilaštva Haškoga tribunala, potvrđena je presuda za nepoštovanje suda jer je u članku “Sakriveni ključni dokumenti o genocidu” objavljenom u januaru 2008., u publikaciji Bosanskog instituta i knjizi „Mir i kazna“ objavila „sadržaj, navodni efekat i poverljivu prirodu dveju odluka Žalbenog veća“ u predmetu protiv Slobodana Miloševića. Naime, ona je u članku i knjizi spomenula odluke Žalbenog veća kojima je usvojen zahtev Srbije da se određeni delovi transkripata sednica Vrhovnog saveta odbrane SR Jugoslavije zatamne pre nego što se transkripti prezentuju u dokaznom postupku protiv Miloševića.
U međuvremenu u martu 2011., Tribunal je uklonio oznaku poverljivosti nad spornim dokumentima. Žalbeno veće, međutim, nije uvažilo ovaj argument odbrane, navodeći da ova naknadna odluka Haškog tribunala ne umanjuje odgovornost F. Hartmann i da jedino Veće Tribunala ima isključivu nadležnost u raspolaganju poverljivim detaljima u dva spomenuta dokumenta. Ovo mišljenje Žalbenog veća zanemaruje interes žrtava i društva i značaj koji ovi dokumenti imaju za otkrivanje činjenica o sukobima na prostoru nekadašnje SFRJ.
Fond za humanitarno pravo (Srbija) i Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava, upozoravaju da je presudom F. Hartmannovoj pokrenut mehanizam koji države, sklone primeni nasilja u ostvarenju svojih političkih interesa, mogu neometano koristiti za prikrivanje dokaza koji im mogu štetiti u još uvek aktuelnim postupcima pred Haškim tribunalom, Međunarodnim sudom pravde i domaćim, krivičnim i civilnim sudovima. Osim toga ukazujemo na činjenicu da presuda i sudski postupak protiv F. Hartmann nisu bili u skladu sa standardima zaštite slobode izražavanja ustanovljenih u praksi Evropskog suda za ljudska prava.
Obeshrabrujuća je i činjenica da je Žalbeno veće odbacio i argument da je ovakvom presudom ugrožena sloboda izražavanja F. Hartmann, navodeći da je u ovom slučaju ograničavanje tih sloboda neophodno kako bi se zaštitio javni poredak i sprečilo objavljivanje poverljivih informacija.
Fond za humanitarno pravo (Srbija) i Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava, pozivaju organizacije za ljudska prava iz post-jugoslovenskih zemalja, da se pridruže i podrže sadržaj ove izjave i time izraze privrženost pravu na znanje i slobodu izražavanja.
Za Fond za humanitarno pravo – Nataša Kandić
Za Hrvatski helsinški odbor – Ivan Zvonimir Čičak
Fond za humanitarno pravo, 26.07.2011.
Peščanik.net, 27.07.2011.
