Реаговање на текст

Поштоване уреднице Пешчаника,

Као директор Републичког завода за статистику (РЗС), осећам обавезу да одговорим на текст аутора Саше Илића под називом „Вучићев Oracle, канцеларија за статистику“, објављен 20. октобра 2017. године на веб сајту Пешчаника, где аутор РЗС назива „мистичним средиштем Вучићевог режима“, а за податке које РЗС објављује каже да „они који се у бројке мало боље разумеју добро знају да ту ништа није тачно“.

Овај текст нема за циљ само да одговори на поједине инсинуације о поузданости статистичких података, већ да документује где је српска статистика данас виђена очима међународних организација и европске статистике – Евростата.

Републички завод за статистику је, иако независтан у просецу производње и објављивања података, непрекидно под лупом међународних институција – Евростата, Међународног монетарног фонда, Светске банке, Међународне организације рада, Уницефа итд).

На бази мерљивих показатеља успеха, дефинисаних од стране поменутих међународних институција, РЗС је у претходном периоду остварио велики напредак у процесу хармонизације са Европском унијом. Тај напредак је препознат и у свим извештајима Европске комисије и Евростата:

• У извештају са скрининга за Поглавље 18, представници Европске комисије су констатовали да постоји висок степен усклађености правног оквира Републике Србије са правним тековинама Европске уније у области статистике и предложили отварање приступних преговора са Србијом у вези са Поглављем 18 без икаквих додатних услова.
• У годишњим извештајима Европске комисије о напретку Србије за период од 2012. до 2016. године, Поглавље 18, које се односи на статистику је најбоље оцењено од свих поглавља. Констатовано је да је напредак направљен у већини области, а опсег статистике се стално повећава.
• На састанку Одбора за стабилизацију и придруживање у априлу године, Европска комисија је указала да је Србија на високом нивоу припремљености у области статистике и подржала даљи рад на хармонизацији пословних статистика и националних рачуна са европских стандардима.
• Евростат је приликом оцењивања статистичког система Србије (Light Peer Review) препознао изузетан напредак у развоју Републичког завода за статистику у вези са институционалним аспектима који су анализирани, као и у вези са доступношћу статистичких информација. Крајем новембра се очекује нови циклус оцењивања статистичког система Србије (Peer review) за који се РЗС интензивно припремао у претходном периоду.
• Према закључцима и оцени Евростатовог центра за изврсност (Eurostat centers of excellence for data warehouse) РЗС је добио највише оцене за софтверска решења па је тако постао партнер у оквиру HLG-MOS (High level group for modernization of official statistics – UNECE). У РЗС-у је последњих година, сопственим снагама развијен јединствени ИСТ софтвер за интеграцију података и метаподатака.
• Поменутом напретку је допринео велики број успешно спроводених пројеката финансираних од стране разних донатора, превасходно Европске комисије кроз претприприступне фондове, а РЗС је неретко узиман за позитиван пример у региону у области управљања ЕУ пројектима.

Иако углед који РЗС ужива у домаћој стручној и политичкој јавности овог пута не бих коментарисао, због негативног контекста у који господин Илић ставља статистику, не могу а да не похвалим све чешће препознавање важности званичне статистике од стране водећих политичара у Србији, као и њихов избор да се при доношењу одлука ослањају на најактуелније, најпоузданије и најобухватније статистичке показатеље које РЗС обезбеђује.

Није неуобичајено, нити је карактеристично само за Србију, да се званични статистички подаци користе и у сврху политичке пропаганде. Задатак званичне статистике је да у таквим ситуацијама задржи стручност, објективност и транспарентност, и да истовремено брани свој интегритет демантовањем неистина изнетих на њен рачун у јавности, што често није нимало лак задатак.

Тако на пример, када господин Илић изражава сумњу у статистичке податке о просечној месечној заради, задатак РЗС-а је да објасни да се ти подаци не објављују на бази политичких обећања, већ да се добијају истраживањем РАД-1, које се сваког месеца спроводи на готово потпуном обухвату правних лица и предузетника. У прилог квалитету тих података говори и евиденција Пореске управе, којом су обухваћена сва запослена лица, а која према првим експерименталним прерачунима даје сличне резултате као и истраживање РАД-1. У плану је да евиденција Пореске управе буде основ за обрачунавање просечних месечних зарада почев од јануара 2018. године, чиме се стичу услови да се укине веома скупо месечно истраживање РАД-1 у месечној динамици.

Још бих напоменуо да статистика никада до сада није добила захтев за корекцију публикованих података или било какву директну сумњу у квалитет објављених података, како од страних тако ни од домаћих институција.

Како су у тексту наведене нетачане информације, молим вас да, у складу са Законом о јавном информисању (чл. 83), ради правилног информисања јавности, ово реаговање објавите.

Директор проф. др Миладин Ковачевић

Оригинал дописа

Пешчаник.нет, 24.10.2017.

Сродни линк: Саша Илић – Вучићев оracle, канцеларија за статистику