Текст Вује Илића „Popis žrtava u vrtlogu tviter ratova“ је вишеструко користан. Чини ми се да је аутор требао да дода још неколике чињенице.
Пре писања текста аутор је гледао званичан сајт Музеја жртава геноцида али није навео да је са њега „скинуо“ потребне податке. То је прва замерка!
Да је пажљивије читао мој текст могао је да уочи следећи пасус:
„Већ годинама је могуће на одређеним порталима на Интернету пронаћи делове или комплетан попис жртава Другог светског рата 1941–1945. године међу становницима Југославије. Како је све то непоуздано, јер се не зна којим путем су ти подаци стигли до оних који држе поменуте портале, Музеј жртава геноцида, као једна од три институције (поред Завода за статистику и Архива Југославије) обзнањује оно чиме располаже. Свесни смо да ће то изазвати различите коментаре, да се изнето многима неће допасти, да ће вероватно уследити и оптужбе да смо се тим потезом сврстали на противничку страну… Стога наглашавамо: у овом часу нудимо само оно чиме располажемо а то је оно што је добијено ревизијом пописа спроведеном у Музеју жртава геноцида у периоду од 1995. до 1998. као и од 2002. до 2008. године.
Полазимо од тога да сви схватамо како коначне чињенице о жртвама никада неће до краја бити утврђене. Сматрамо да оно чиме располажемо треба да представља основу националног вишегодишњег, научноистраживачког и мултидисциплинарног пројекта.“
И схвати шта је била намера Музеја жртава геноцида. Овако, то му је друга замерка!
Аутор је директор Музеја жртава геноцида.
Peščanik.net, 17.06.2019.
Srodni link: Vujo Ilić – Popis žrtava u vrtlogu tviter ratova
