Šokantna je vest da su tri žene 30 godina živele kao robinje u običnoj kući u Londonu. Ali ne bi trebalo da se iznenađujemo: trgovina ljudima je u usponu. Prema nekim procenama, broj robova u savremenom svetu daleko prevazilazi broj odvedenih iz Afrike pre četiri veka.
Za drevni svet ropstvo je bilo neupitna činjenica svakodnevice, od suštinskog značaja za ekonomiju i društvo u većini ranih civilizacija. Prvi gradovi sveta u Mesopotamiji imali su robove. U Talmudu je zabeleženo kako su ljubomorna braća prodala u roblje Josifa.
Ropstvo se razvilo na temeljima tri ideje: konceptu privatnog vlasništva; shvatanju da ljudi, kao i pripitomljene životinje, obogaćuju gazdinstvo; i konceptu zajednica koje međusobno ratuju, a ratne zarobljenike koriste kao robove. U prvobitnim afričkim društvima robovi su bili simbol moći, bogatstva i statusa. Roblje su postajali ratni zarobljenici, dužnici i kriminalci i češće su korišćeni za domaće poslove nego za prodaju.
Portugalci su sa afričke obale 1444. pokupili nekoliko stotina muškaraca, žena i dece, pokrstili ih po dolasku u Portugaliju i prodali na javnoj licitaciji. Do 1460. godišnji uvoz afričkih robova porastao je na hiljadu.
Usledila je pljačka resursa po Novom svetu, a to je značilo skok potražnje za radnom snagom u rudnicima zlata i srebra, a kasnije i na plantažama. Lovci na robove okrenuli su se Engleskoj i uskoro su ulice Bristola noću postale opasne za mlade i naivne.
Ali robovi iz Afrike su bili drugačiji. Bili su vešte zanatlije, umeli da pripitomljavaju divlje životinje i bili imuni na evropske bolesti. Španske vlasti su 1518. potpisale ugovor kojim je jedan flamanski trgovac bio ovlašćen da španskim kolonijama doprema 4.000 afričkih robova godišnje. U Brazilu su Portugalci došli do sličnog zaključka da su im neophodni robovi iz Afrike.
Zahuktao se motor transatlantske trgovine robljem. Bio je to najveći međunarodni posao toga vremena, u kojem je rad afričkih robova održavao novi globalni finansijski sistem. Ovaj biznis će promeniti svet, kao i naše shvatanje ropstva, koje je postalo sinonim za Afriku. Pre početka prekookeanske trgovine, ropstvo nije imalo rasnu dinamiku, ali sa razvojem industrije razvijalo se i njegovo opravdanje rasnom ideologijom.
Engleska se u ovu trgovinu uključila kasno, ali je postala najveća porobljivačka nacija na planeti. Ropstvo je donosilo bogatstvo i moć i u njega su bili uključeni plemstvo, političari, kler i ugledni ljudi.
Kampanja za okončanje trgovine robljem bila je prva kampanja za ljudska prava, koja je postavila okvir za sve buduće. Pre 180 godina, 1833, engleski parlament je usvojio zakon koji zabranjuje trgovinu robljem. Industriji je zadat težak udarac, ali ona je našla načine da se oporavi.
Kevin Bejls, vodeći istraživač indeksa globalnog ropstva koji je prošlog meseca objavila fondacija Hodaj slobodno, izračunao je da je danas cena po robu (u proseku 60 evra) na istorijskom minimumu. Bejls definiše savremeno ropstvo kao potpunu kontrolu jedne osobe nad drugom, upotrebom nasilja, a u svrhu ekonomskog izrabljivanja. Iako je ropstvo svuda zabranjeno, Bejls kaže da danas 29,8 miliona ljudi živi zarobljeno – kroz dužničko ropstvo, ropski rad, prinudni rad, kao seksualno roblje ili kućne sluge. Broj daleko prevazilazi procenu od oko 12,5 miliona ljudi koji su iz Afrike odvedeni u Severnu i Južnu Ameriku i na Karibe – iako su dugoročne posledice vekovne prekookeanske trgovine robljem svakako neuporedivo veće.
U globalizovanom svetu trgovina robljem je naglo porasla. Trgovci transportuju svoju „robu“ s kraja na kraj sveta lakše nego ikada. Tehnološke promene dovele su do porasta globalnog organizovanog kriminala, dok je kraj hladnog rata oslabio kontrolu granica. Kako je procenjeno 2005. godine, 190 miliona ljudi napustilo je svoje zemlje zbog regionalnih sukoba i masovne ekonomske migracije. U takvim uslovima je olakšana trgovina ljudima. Ovaj biznis je postao popularan među kriminalcima: mala ulaganja, minimalni rizik, visoki profiti. A za razliku od droge ili oružja, ljudi se mogu prodavati i više puta.
Međunarodni dan borbe protiv ropstva proglašen je 2010. godine i svest o savremenoj trgovini robljem nesumnjivo raste. Ali mnogo toga tek ostaje da se uradi.
Britanski premijer često ponavlja da je borba protiv trgovine robljem jedan od prioriteta njegove vlade, koja je u avgustu najavila i poseban zakon, koji će biti predstavljen u sledećem kraljičinom govoru. Poslanik opozicije vodi neformalna istraživanja u pripremi teksta zakona koji bi trebalo da bude gotov do kraja godine. Izgleda da se nešto konačno kreće.
Međutim, nove vizne restrikcije koje je uvela ministarka unutrašnjih poslova vezuju migrantske radnike za poslodavce, što ih dodatno izlaže rizicima zloupotrebe i smanjuje izglede da se postojeće zloupotrebe prijave, jer to vodi u sigurnu deportaciju i pobratak u bedu.
Udruženja koja vode kampanje protiv ropstva ukazuju na oblasti koje treba unaprediti: pristupačniji sistem državnih službi za žrtve trgovine ljudima; šira ovlašćenja državne agencije za licenciranje službi za zapošljavanje, koja reguliše biznis najamnog rada; veća podrška žrtvama i jačanje nezavisnog nadzora. Iznad svega, budućem zakonu je neophodan siguran budžetski oslonac, kako bi službe nadležne za sprovođenje zakona radile svoj posao. Ukoliko ovo izostane, nedavno formirani „britanski FBI“ stalno će kaskati za kriminalom.
Dok se tri oslobođene žene oporavljaju, ostatak društva treba da prevaziđe šokantno otkriće ropstva u komšiluku i krene u borbu za okončanje savremenog ropstva.
Danny Smith, The Guardian, 22.11.2013.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 25.11.2013.