Rusija je ove godine u Davos poslala najbrojniju delegaciju od osnivanja Svetskog ekonomskog foruma – ponosno su izjavili naši činovnici pakujući kofere za put u Švajcarsku. Budući da je stigao naš red za mesto predsedavajućeg u „velikoj dvadesetorici“, interesovanje za Rusiju će bez sumnje biti veliko – prognozirali su oni. Istina, kofer predsednika Putina za tu priliku nije spakovan, ali on se potrudio da u Davos pošalje svog predsednika vlade Medvedeva, koji je na forumu izgovorio svoj dežurno-optimističan govor o budućim investicionim reformama usmerenim na popravljanje poslovne klime, o zainteresovanosti Rusije za strana ulaganja, o zainteresovanosti stranih investitora za čitav niz veoma privlačnih projekata koje je država Rusija specijalno za njih pripremila, o budućoj privatizaciji širokih razmera i otvaranju novih mogućnosti za razvoj privatnog preduzetništva za koje je vlada spremna da se založi.
Možda bi u nekim drugim vremenima i uslovima njegov govor bio prihvaćen „sa ura“, ali ovoga puta je sve što je Medvedev izgovorio zvučalo (najblaže rečeno) pomalo plitko. Prvo što treba napomenuti je to da je par dana pre otvaranja foruma bio objavljen izveštaj grupe eksperata davoskog foruma (među kojima su i naši bivši ministri liberali Aleksej Kudrin i German Gref), kojim se svetska javnost upoznaje sa tri scenarija razvoja Rusije, pri čemu su sva tri negativna. Negativni rezultat u sva tri slučaja određuju svetske cene sirovina, a bilo kakva mogućnost ozbiljnih institucionalnih reformi u Rusiji se ni u jednom od njih ne razmatra. Zaključke eksperata Svetskog ekonomskog foruma potvrdila je i misija MMF, koja je korigovala naniže svoje prognoze o ekonomskom rastu Rusije i istovremeno dodala da se njena privreda razvija brzinom koja je u ovim uslovima maksimalno moguća. Medvedev je bio upoznat sa sva tri negativna scenarija, pa je prisutne pokušao da ubedi u mogućnost četvrtog, pozitivnog, ali nije ponudio ništa osim lepih želja.
Takođe, čak i da su prisutni poverovali da „tandem“ koji vodi Rusiju još uvek postoji, sada svi znaju ko je u njemu glavni. A taj „glavni“ ne samo da nije došao na forum, nego je neposredno pred njegovo otvaranje imenovao Sergeja Glazeva za svog savetnika i naredio mu da do marta pripremi izveštaj „O kompleksnim merama za obezbeđenje stabilnog razvoja Rusije u uslovima globalne nestabilnosti“. Ako neko slučajno nije u toku, u tom će izveštaju biti napisano kako Amerika grozničavo štampa dolare kojima će otkupiti „naše sve“, a potom i sve ostalo, i kako ćemo se mi tome usprotiviti i u toj borbi na kraju pobediti. Situacija, priznaćete, prilično apsurdna.
Odnos prema Medvedevu i njegovom govoru dobro ilustruje sledeća epizoda: neko od prisutnih je primetio da je Aleksej Kudrin, jedan od autora tri za Rusiju negativna scenarija, za vreme izlaganja premijera Medvedeva sedeo u sali sa slušalicama na ušima. Naravno, može se pretpostaviti da je Dmitrij Anatolijevič zamolio svog starog druga Alekseja Leonidoviča da pripazi na tačnost prevoda njegovog izlaganja, ali to mi ne zvuči ubedljivo. Da bi izbegao opštu nelagodu tokom govora ruskog premijera, pre će biti da je Kudrin prosto pokrio uši slušalicama i isključio ton.
Medevedev je dobio šansu u obliku malog testa. Dopisnik Bloomberg TV postavio mu je pitanje o „slučaju Magnitski“. „On je bio zaposlen kao pravnik ili možda knjigovođa, i radio je štiteći interese ljudi koju su ga unajmili. Magnitski je bio prosto njihov službenik, a ne nekakav borac za istinu“, izjavio je Medvedev, „Ali bez obzira na sve, meni je ipak žao što je svoj život završio u zatvoru, i o tome kako je došlo do njegove smrti država će svakako morati da položi nekakav račun. Sve ostalo su ispolitizovane izmišljotine neodgovornih građana koji se motaju čak i ovde, u Davosu, ne bi li opravdali svoje finansijske i komercijalne operacije na teritoriji Rusije. Ti ljudi su zarađivali milijarde dolara trgujući ruskom imovinom, a u trenutku kada su otkrivene njihove prevare i mahinacije, odjednom su svoju delatnost pretvorili u političku poziciju“. I ranije su u Davosu ruski političari odgovarali na pitanja o sudbini Sergeja Magnitskog. Odgovor Medvedeva se ni po čemu nije razlikovao od odgovora Igora Sečina, koji je 2011. isto tako, zbog zarađenih milijardi prekorevao Vilijema Braudera, osnivača firme Hermitage Capital za koju je Magnitski radio. Odmah posle razgovora sa Medvedevim, sva pitanja u vezi sa investicijama u Rusiju i aktivno reklamiranim liberalnim reformama, za sve potencijalne investitore su postala savršeno nezanimljiva i zatvorena. Test je pokazao da se u Rusiji ništa nije promenilo i da iza liberalne retorike stoje samo visoki rizici uključujući i opasnosti po goli život.
I tako, šta god bujna mašta novopečenog savetnika predsednika Putina nafantazirala, redovi stranih investitora sa džepovima punim sveže naštampanih dolara pred vratima Rusije svakako će izostati. U Davosu su „kapetani svetskog biznisa“ uljudno saslušali Medvedeva, a onda se okrenuli mnogo važnijim pitanjima, kao što su: suzbijanje dužničke krize u Evropi, „budžetska provalija“ koja preti SAD i usporavanje ekonomskog rasta Kine.
Maksim Blant, Ежедневный Журнал, 25.01.2013.
Prevod sa ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 28.01.2013.
