Beograd na vodi, foto: Peščanik

Beograd na vodi, foto: Peščanik

Najlakše je početi sa prikrivanjem istine. I najbezbolnije je ako to neko radi umesto vas. Na primer, pustite medije da rastumače Mekalisterov izveštaj o Srbiji predstavljen Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta, tako što će zaključiti da je prepun pohvala, da se u nekim oblastima, poput borbe protiv korupcije, nezavisnog sudstva, zaštite slobode medija, traži “veće zalaganje”, a u 15. pasusu vesti može da se pomene i to da se u izveštaju traži rešavanje slučaja Savamala. Već narednog dana skrenite temu – da li će Hrvatska podnositi amandmane u vezi sa zaštitom manjina.

Kada imate dobro uvežbane medije koji ne pamte i ne pitaju nego zatrpavaju javnost novim virteulnim temama da bi se zaboravila stara neispunjena obećanja – ispunili ste uslove i da direktno lažete, izmišljate kule, gradove, investicije, a potom konfabulirate o tome šta ste zaista rekli, a šta smo mi pogrešno zapamtili. Izgradite virtuelnu zemlju Mubadale, Mercedesa, Sisu FAP-a, pomerite retroaktivno rokove izgradnje kula sorebskih na vodi, razjasnite da nikada niste najavljivali 3,5 milijarde evra investicija. Odbranite doktorsku tezu na temu “Post-istina”.

Kada se uverite da retuširanje prošlosti ima prolaz, vreme je za fazu IIb – preuređenje sadašnjosti. Saopštite pravo u kameru da Srbija ima najveću stopu rasta BDP-a u regionu. Pojavite se na svim TV kanalima na koje možete da stignete kroz saobraćajni kolaps i nerasčišćene ulice kako biste saopštili da je Beograd najbolje očišćen u novijoj istoriji i da (još uvek) ne možete da hvatate pahulje u letu. Najavite 27. decembra da ćete zaposliti “mlade ljude” sa Kriminalističke akademije u Pomoćnoj policiji, usvojite 29. decembra Uredbu o službi u pomoćnoj policiji, a onda 8. januara izjavite da “nijednog pomoćnog policajca nismo angažovali nikada, niti je u planu da bude angažovanja” i ukinite uredbu objašnjavajući da ju je donela neka bivša vlast.

Iskusan lažov može da se oproba i u nešto težim otvaranjima, kao što je gambit – predupredite one koji će vas optužiti da lažete tako što ćete sami raskrinkati laž i, naravno, sakriti se iza veće laži. Na primer – izjavite da ne želite da kažete da su ruski migovi poklon jer će morati da se plati naoružanje i remont, iako su u savršenom stanju. S obzirom na to da se niko ne usuđuje da sumnja (a i ti papiri su sasvim sigurno vojna tajna), možete da saopštite i da je to najpovoljniji dil na svetu. Ili u savremenoj istoriji.

Možete natenane da analizirate kako drugi lažu, onako kako vas secira samo par nesnošljivih portala u Srbiji. Ima li veće sreće nego kada se analiza laži nekog političara pojavi u svim medijima. To što je političar predsednica Hrvatske koja tvrdi da u Hrvatskoj nema ustaštva i fašizma, a mediji su srpski, ne umanjuje vašu sreću. Vas i vaše kolege niko tako neće analizirati, bar ne u Srbiji, pa onda povodom protesta zbog pritvaranja Haradinaja možete da kažete: Ne pada mi na pamet da štitim one koji su činili najteže zločine, i ni drugi to ne treba da rade. Jer je čista post-istina da nikada u savremenoj istoriji niste demonstrirali zbog hapšenja Radovana Karadžića ili lepili plakate podrške Ratku Mladiću.

Sledeća faza je institucionalna podrška vašim lažima. Neka vam etički komiteti daju potvrde o etičnosti (ne o etničnosti, takvu potvrdu je od SANU dobio vaš bivši lider), sudovi neka presuđuju da niste odgovorni jer je policija čiji ste ministar odbila da radi svoj posao, a onda osam meseci nije utvrđeno ko je naredio da ne radi svoj posao. Mediji, radni ljudi, građani i poštena inteligencija vam veruju i bez presuda i odluka, ali ovako ćete dokazati da su oni drugi lažovi.

Ako ste i ovo doktorirali (ne bukvalno, mada bi se i to moglo), konačno ste spremni za poslednju, najugodniju fazu. Neka država laže umesto vas. Neka u izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23 evropskih integracija uđe podatak da vaša vlada “uspešno realizuje” aktivnost koja je podrazumevala da se do kraja 2015. izmeni Zakon o Narodnoj skupštini i uvede obaveza vlade da izveštava o sprovođenju skupštinskih zaključaka povodom godišnjih izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije. Obrazložite “uspešno sprovođenje”, iako zakon nije izmenjen, time da skupštinski zaključci već obavezuju vladu, a da je vlada postupala u skladu sa njima. Iako je poslednji izveštaj Agencije usvojen 5. juna 2014. godine. I do isteka roka niste izvestili o sprovođenju preporuka. A vaši poslanici nikada posle toga, već dve i po godine, nisu usvojili zaključke o godišnjim izveštajima Agencije za borbu protiv korupcije, Ombudsmana i Poverenika.

Ili neka se u izveštaju o sprovođenju Akcionog plana, povodom aktivnosti koja je podrazumevala da Vlada stavlja na dnevni red sve izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije, Uprave za javne nabavke, Komisije za prava ponuđača, Državne revizorske institucije, Agencije za privatizaciju, Narodne banke Srbije i finansijske inspekcije, konstatuje da je ova aktivnost “delimično realizovana” time što je vlada 29. maja 2015. prihvatila izveštaj o radu Agencije za privatizaciju za 2014. godinu.

I ako neko posumnja da lažete u izveštajima o borbi protiv korupcije, pa u godišnjem izveštaju navede da “za borbu protiv korucije u Srbiji nedostaju i dugoročna strateška vizija i politička volja koja bi podstakla reforme” ili u rezoluciji izrazi “zabrinutost zbog odsustva napretka u borbi protiv korupcije“, biće dovoljno da angažujete majstore iz faze Ia – neka mediji blagougodno interpretiraju izveštaje i rezolucije. I neka ne dozvole da ih činjenice ometaju.

Autor je novinar iz Beograda i saradnik Transparentnosti Srbija.

Peščanik.net, 13.01.2017.


The following two tabs change content below.
Zlatko Minić, novinar zarobljen u telu mašinskog inženjera. Novinarstvom počeo da se bavi na Radio Indexu, najduže se zadržao u Beti, gde je dužio resor borbe protiv korupcije. To ga je kao predstavnika novinarskih udruženja odvelo u Odbor Agencije za borbu protiv korupcije 2009, a potom u Transparentnost Srbija. Voli sve što vole mašinci koji se bave novinarstvom u organizacijama civilnog društva: javna preduzeća, izborne kampanje, posebno funkcionerske, transparentnost lokalne samouprave. Analizirao brojne propise i (loše) prakse, učestvovao u izradi više antikorupcijskih (loše primenjenih) akata, radio kao konsultant, trener. Koautor nekoliko knjiga i publikacija o temama koje su zanimljive samo grupi ljudi koje sve lično poznaje: „Rečnik korupcije“ (sa prof. Č. Čupićem), „Politički uticaj na javna preduzeća i medije“ (sa N. Nenadićem), „Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih resursa“ (sa N. Nenadićem) i „Pod lupom – prva petoletka“ (sa N. Nenadićem, izbor tekstova sa stranice Pod lupom na sajtu Transparentnost Srbija, čiji je urednik).

Latest posts by Zlatko Minić (see all)