sedam padeža –
mnogo ih je
Za I.
jedno misli
drugo govori
a radi sasvim treće
političar
vagu izvodi na gredi
i na strunjači
kolut napred i kolut nazad
a tek na vratilu
i po razboju dvovisinskom
razleti se kao mlada veverica
političar
veštije hoda po žici
nego po parketu
makar bio sto godina star
i dvesta kila težak
političar
od koga li se to naslušasmo
maštarija luđih od Minhauzenovih
u naše uši uživo
sa tribine a ne u beletristici
od političara
ne trošimo dobre reči
ni svoje lepe želje
uzalud
jer ne vredi mu govoriti
ti more soliš
i anđele na vrhu igle postrojavaš
ako bi išta da savetuješ
političaru
kao mokar sapun
iz ruku ti izleće
ne možeš ga ni za glavu
ni za rep uhvatiti
političara
e moj političaru
dokle si nas doveo
da usmrđeni po balegi gacamo
a ti nam veseo letuckaš
nad glavama
i ne prestaješ da cvrkućeš
sa kime to nikad ne znaš
da l’ si doš’o il’ si poš’o
sa političarem
a kada iz politike
te tamne tajnovite šume
kojom krstare zveri
što jedna drugoj o životu rade
s osmehom
i u koju najbolje da ne zalaziš
već da je zaobiđeš glavom bez obzira
kad iz tog kreštanja kričanja i zavijanja
k nama potrči prav čovek i svetao
sa mišlju visokom
i rukama čistim
e o tom ćemo
političaru
možda slavljeničke pesme pevati
ako ga ne ubijemo.
Peščanik.net, 01.07.2012.
