Onaj ko se nadao da ćemo skoro osam meseci od tragičnog događaja 1. novembra 2024. godine u Novom Sadu, kada je sa renovirane zgrade Železničke stanice pala nadstrešnica koja je ubila 16 i teško povredila još jednu osobu, imati bar jednu koliko-toliko svestranu optužnicu i zakazan početak suđenja – ponovo se grdno prevario. Naše pravosuđe, u predmetima u kojima izvršno-politička vlast vrši otvoreni pritisak, nije sposobno da funkcioniše kao nezavisno i samostalno. Nažalost, iako je predmet velike pažnje pobunjene javnosti i prvog studentskog zahteva, slučaj Nadstrešnica ostaje – po brojnim nezakonitostima, spornim postupanjima i presedanima – loš primer selektivne pravde i neprofesionalnog postupanja pravosuđa.
Saopštenjem za javnost 18. juna se oglasilo Više javno tužilaštvo (VJT) u Novom Sadu da je „trenutno onemogućeno da završi istražni postupak“. Oni ističu da su od donošenja Naredbe o dopuni istrage 14. aprila kontinuirano sprovodili istražne radnje i to ispitivanje svih svedoka, pa i onih čije je ponovno ispitivanje naredio Viši sud „iako su ti svedoci već bili ispitani i izjasnili se na ista pitanja pre podizanja optužnice“. Ističu da je 29. aprila započeto ispitivanje Komisije veštaka koje je prekinuto usled procesnih predloga odbrane: da se iz spisa predmeta izuzmu pojedini dokazi, kao i da se preduzmu pojedine dokazne radnje koje je tužilaštvo prethodno odbilo smatrajući ih suvišnim. Kako Viši sud nije do sada odlučio o tome, a radi se o pritvorskom predmetu za koji postoji povećan interes javnosti, VJT u Novom Sadu je Višem sudu uputilo predstavku sa navedenom sadržinom. Istovremeno, Apelacioni sud u Novom Sadu je pritvor i za preostalih petoro okrivljenih inženjera, koji su u njemu bili skoro sedam meseci (za razliku od Gorana Vesića i dve okrivljene funkcionerke kojima od početka bila određena mera zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor), zamenio ovom merom. U članu 215 ZKP-a je utvrđena obaveza da ukoliko se do isteka šest meseci ne podigne optužnica, okrivljeni će se pustiti na slobodu.
Rešenje Višeg suda u Novom Sadu o vraćanju podignute optužnice na dopunu istrage, iako je to bilo obećano u saopštenju Službe za informisanje ovog suda – nije objavljeno 11. aprila. Očigledno da ovom dopunom istrage sud nije tražio ispitivanje toka novca i moći nego, saglasno pisanju Forbes Srbija, da se obavi dodatna diskusija povodom građevinskog veštačenja. Zatim je tužilaštvu naloženo da pribavi Komercijalni ugovor sa kineskim konzorcijumom, s obzirom na iskaz svedoka Slobodanke Katanić (optužene u postupku u Beogradu, što je sporan dvostruki status), da je primopredaja objekata vršena u skladu sa odredbama tog ugovora i da se provere neke druge činjenice i okolnosti. Na kraju, sud je tražio da se razjasni protivno kojim propisima i merama zaštite su postupali okrivljeni Goran Vesić i Anita Dimoski i na osnovu kojih odredbi su bili obavezni da obaveste građevinsku inspekciju o otvaranju stanice.
Tada je portparolka suda pročitala novo saopštenje koje se svelo na to da je rešenje o vraćanju podignute optužnice na dopunu istrage doneto poslednjeg dana roka 12. marta, iako je ona podignuta još 30. decembra 2024. godine. Zakonski rok, od osam dana okrivljenima za prigovor i 15 dana sudu za odluku, bio je prekoračen kada je vanpretresno sudsko veće donelo svoje rešenje, a ukoliko je eventualno od strane jedinog od 13 okrivljenih koji se brani sa slobode bilo procesnih zloupotreba ili od strane angažovanih branilaca u smislu prijema tog rešenja – trebalo je o tome informisati javnost. Tako smo dovedeni u situaciju da u međuvremenu ne samo VJT u Novom Sadu već i odeljenje za suzbijanje korupcije tokom februara započinje novi predistražni postupak. I Viši sud u Beogradu je u okviru kampanje borbe protiv korupcije koju je pokrenuo predsednik Republike, pokrenuo i sproveo brzinsku istragu protiv troje okrivljenih, u stvari svedoka u novosadskom predmetu. To je učinjeno na osnovu krivične prijave branioca okrivljene Dimoski, koja je decembra 2024. bila odbačena od strane VJT-a u Novom Sadu.
Zakasnela odluka Višeg suda u Novom Sadu samo je dodatno zakomplikovala već uspostavljenu krivično-procesnu zbrku. Nije prvi put da se sud i tužilaštvo u ovom predmetu prepucavaju svojim odlukama i postupcima. Naime, prethodno je još u fazi istrage vanraspravno veće Višeg suda u Novom Sadu, odlučujući po žalbi na rešenje o određivanju pritvora okrivljenom Vesiću, ukinulo pritvor određen rešenjem sudije za pripremni postupak. Obrazloženje je bilo da Više javno tužilaštvo u Novom Sadu prema ovom okrivljenom nije dokazalo osnovanu sumnju potkrepljenu dokazima, što je presedan u praksi, posebno u ovakvim i sličnim predmetima. Isto se ponovilo i povodom predloga da se Vesiću pritvor odredi povodom podizanja optužnice, iako su opis izvršenja dela i dokazi identični za okrivljene Vesića i Dimoski koja je v.d. pomoćnika ministra.
Uz to, u javnosti su objavljivani delovi iskaza prvookrivljene J. Tanasković i drugi dokazi koji ukazuju na osnovanu sumnju da je tadašnji ministar za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu u ovim poslovima imao naglašeniju ulogu od uobičajene, i to po nalogu predsednika Republike. Možda je to, na šta smo već ukazivali, osnovni razlog zbog čega je rad na ovom predmetu trebalo usporiti ili čak zaustaviti, uz stvaranje privida da se na sve strane ozbiljno radi, dok neko „smeta“. Da ne bi direktno ukazali ko smeta i utiče, da se rad u ovom predmetu planski cepka i obesmišljava, nastavlja se međusobno optuživanje suda i javnog tužilaštva o tome ko više opstruira istragu.
Ono što smo do sada saznali putem medija je da je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo pritvor svim optuženima za koruptivna dela u ovoj optužnici: optuženoj menadžerki za razvoj investicija AD Infrastruktura ŽS, predsedniku i članici Komisije za tehnički pregled koja je radila u periodu mart-april 2024. godine. Ipak, najmanje informacija ima o predistražnom postupku koji vodi Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK), a koje se – otkako je u februaru dobilo i novosadski i beogradski deo predmeta sa elementima sumnje na korupciju – ne oglašava, osim da je formirana Udarna grupa tužilaca i forenzičara za ovaj slučaj.
Došli smo u situaciju da se pred Višim sudom u Beogradu u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije vodi postupak, a da javnost ne zna ko zastupa optužnicu – VJT u Beogradu ili JTOK koje bi isključivo trebalo da postupa pred Posebnim odeljenjem ovog suda za organizovani kriminal.
Sve navedeno ne samo da obesmišljava čitav postupak koji se vodi u Novom Sadu, već otkriva mnogo veći problem. Tužilaštvo je kao samostalni državni organ napadnuto iznutra i spolja. Iznutra od politički podobnih šefova tužilaštva, a spolja od najviših državnih rukovodilaca. Nije bitno različita situacija ni u sudstvu, s tim da su „oficiri za vezu“ sa izvršnom vlašću predsednici sudova i najviši pravosudni funkcioneri koji uporno o svemu ćute.
To je sumorna stvarnost našeg pravosuđa i dokaz definitivne neispunjenosti prvog studentskog zahteva. Neophodno nam je stoga zdravo javno tužilaštvo i zdravo sudstvo. Ono bi moralo biti nezavisno i samostalno da bi radilo svoj posao, i kada su u pitanju koruptivni predmeti i pri pokušajima da se na njih utiče sa najviše pozicije u Republici Srbiji.
Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji i izborni član Visokog saveta sudstva u prethodnom sazivu.
Peščanik.net, 20.06.2025.
NADSTREŠNICA
