Vidim ja odnekud mi poznata ova vlast kad ono – liči mi na dete koje se upiškilo a tvrdi da ga je upiškio opozicionar čije ime niko ne sme da pomene, a ne, pardon, to niko nije smeo da pomene ime onog bivšeg najvećeg narko-dilera. Htedoh reći da ime opozicionara niko ne sme da pomene manje od 50 puta po jednom TV nastupu.
Šta su uradile smrdibube pa sam se iznervirala?
Ministarka za rad je rekla da ona ne poznaje nijednog lekara koji ne preporučuje vakcinisanje. Premijerka je kazala da ona nije videla nastup predsednika Srbije u kojem on umanjuje težinu kriminala u Jovanjici te da je voditeljka to mogla da vidi samo na „tajkunskim“ medijima (otkad predsednik Srbije nastupa na „tajkunskim“ medijima?). Predsednik Srbije je reko-kazao da će se besi o konopče zbog problema koje ima.
Zašto državni funkcioneri vode rekla-kazala politiku i zašto misle da će nas zadovoljiti objašnjenja zasnovana navodno na njihovim ličnim primerima? Osim, naravno, što sa punom odgovornošću računaju na našu neobaveštenost?
I šta je problem što se ovde javna politika kroji i brani navodnim ličnim iskustvom javnih funkcionera? Ako sam ja služio vojsku ima da je služite i vi. Ako ja nisam služio vojsku, vi ima da je služite. Ako mene nije volela Ana iz petog dva, ima da se svetim svim ženama ovog sveta.
Pa problem je, osim očiglednog, to što njihovi lični primeri, čak i kada su istiniti, nisu relevantni. Na primer, izjava ministarke – koja je po obrazovanju predstavnik stručnog a po funkciji izaslanik političkog krila kriznog štaba – mogla bi da bude relevantna za javno zdravlje samo kada bi ministarka lično poznavala sve lekare u Srbiji (a ne zna ih) i iz prve ruke znala (a ne zna) njihov stav o vakcinisanju. I samo da glavni negator virusa i vakcina, a takođe lekar, nije sedeo pored ministarke na konferencijama za medije. Ovako je njena izjava relevantna samo za slavske rasprave.
Jer, evo, na primer ja. Ja ne poznajem nijednog korumpiranog političara pa to ne znači da oni ne postoje. Ne poznajem lično nikoga ko, dok obnaša javnu funkciju, omogućava prijateljima, kumovima, užoj porodici, široj familiji i uopšte svojti da se bogati na račun građana i na račune poreskih rajeva, pa ni to ne znači da toga nema. Ne poznajem ministra koji nezakonito stečene pare pravda tetkom iz Kanade i svakodnevnim letovima tamo i nazad ne bi li napabirčio željeni iznos. Ne poznajem nijednog funkcionera čijem su bratu ukrali ličnu kartu kojom su osnovali firmu koja je bratu uredno uplaćivala prihode.
Moji lični poznanici nisu ni tetkin mali ni tatin mali iz Krušika ni Mali kao takav ni kum iz vetroparkova/elektromreža Srbije/poreskih rajeva ni fratelo iz Asomakuma ni ljubi brat iz Jovanjice ni brat čije su bankovne kartice obavezne ili brat koji dobija bogato plaćane poslove sa državnim firmama, ali – tnnz. A naročito ne znači da se svi oni krišom ne bogate od naših para.
Pa bar da, ko braća Karić, osnivaju firme koje bi već samim imenom ukazivale da je u pitanju porodični biznis i koja porodica je u pitanju. Ovako mora da se 600 novinara iz celog sveta udružuje ne bi li otkrilo koji funkcioner je i gde sakrio pare. Kad ih toliko treba samo za poreske rajeve, koliko li ih je tek potrebno da se utvrdi i ko je srušio Savamalu, helikopter, nadzorne kamere na naplatnoj rampi, dokaze iz Jovanjice, institucije i ceo sistem. Pa i da ih imamo, odakle nam, što bi rekli političari. A i da utvrde, koga briga. Svakako ne bi bila briga javnog servisa ili državnog tužilaštva, kao što nije ni sada.
Peščanik.net, 18.10.2021.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Nadežda Milenković (see all)
- Neću da budem Švabo - 15/04/2024
- Đavo bi ga znao - 08/04/2024
- Fali nam F - 01/04/2024
