Palermo, Sicilija, foto: Ines Tanović Sijerčić
Palermo, Sicilija, foto: Ines Tanović Sijerčić

Dok vlast priča da uvodi digitalizaciju uvela nam je – mafijalizaciju. O prvom vlast trubi kako su nam već stigli leteći automobili iz Kine u kojoj ne postoje. O ovom drugom ćuti kao mafija. A jedina stvarna transformacija koja se desila jeste da se ono poslovično da kum nije dugme sada pretvorilo u: kum, braća, očevi i uopšte familija nisu dugme. Na tastaturi.

Da bi u tome uspeli morali su (čuj, morali) da suspenduju zakone i uvedu – zakon ćutanja. Jedino tako je bilo moguće da više od tri hiljade zaposlenih u Krušiku nije smelo ni crnoj zemlji da poveri kako su im kolegu naočigled svih hapsili ko u američkim akcionim filmovima i odveli nekud na neodređeno vreme. Jer je neveliku javnost uzbunio dokazima da familija potkrada državu.

Zatim su morali (opet ja morali) da ukinu civilizacijske norme i uspostave mafijaške metode. Ko dirne u familiju, već sledećeg jutra će se, umesto sa konjskom glavom u krevetu, probuditi sa – svojim imenom na naslovnicama tabloida. I džabe vam što niste silovali maloletnika, niste tukli ženu niti krali pare iz fonda za lečenje dece, kad se vesti ne sastoje od onoga što se desilo već od onoga šta je ko rekao. A vlast je rekla šta će sve da uradi (i naravno prećutala šta je sve kriminalno uradila) i po ko zna koji put prežvakavala šta je sve zlo uradila opozicija (koja se neće ni kandidovati na izborima!).

A da bi sve to tako i funkcionisalo morali su (za promenu ovo su stvarno morali jer drugačije ne bi moglo) da nokautiraju sve institucije i umesto njih instaliraju instituciju oca, brata i svete familije. I sad ne samo da policija, sudovi, tužilaštva ne smeju da rade svoj posao nego čak ni jedna obična komisija ne sme da obavi svoj posao i potvrdi ono što je već utvrđeno, nego predlaže da se ministru finansija izrekne javna opomena „zbog postojanja elemenata neakademskog ponašanja u doktorskoj disertaciji“. Začudo nisu predložili da se izrekne samo 7% javne opomene.

No, ako plagirani doktorati i hiljade drugih lopovluka kojima se svakodnevno pohara Srbija i nisu izazivali reakciju takozvane međunarodne javnosti, sumnjivi poslovi sa oružjem (i ljudima sa Interpolovih poternica) bi možda i mogli. Ako ništa drugo, nadajmo se da je naša nacionalna mafija stala na žulj nekoj internacionalnoj, pa da će je makar odande stići zaslužena kazna. Kad već odavde neće. Osim, naravno, ukoliko u nekom trenutku ne ustanu, ako ne baš „prezreni na svetu“ a ono bar prezreni u Srbiji „da nas zlotvor taj više ne davi, i misao da ne guši mrak“, kad smo već kod Internacionale.

Peščanik.net, 28.10.2019.


The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)