Kako razumeti izjavu Kirila Kravčenka, generalnog direktora NIS-a, koji očekuje da će njegova kompanija do kraja ove godine zabeležiti profit iako je u prva tri meseca, navodno, ostvarila gubitak u poslovanju od 11 milijardi dinara, a i kraj 2008. godine dočekala je sa minusom od osam milijardi dinara? Najjednostavnije, njegove reči trebalo bi razumeti tako da on zapravo očekuje da će sve to do kraja godine platiti građani Srbije, jer gotovo je nemoguće zamisliti da će NIS, naprasno, smanjiti troškove poslovanja i tako odjednom izaći na zelenu granu.
To nadalje znači da Kravčenko procenjuje da će Vlada Srbije, nakon superrevizije završnog računa NIS-a o prošlogodišnjem poslovanju, posle 30. septembra „pokriti“ (poskupljenjem derivata, druge nema) gubitke koji su nastali nakon zaključenja famoznog energetskog aranžmana sa Rusijom, koji je „fiksirao“ finansijsko stanje NIS-a na 31. decembar 2007. godine. Zatim, da će Vlada Srbije „susretno“ odobriti povećanje cene prerade nafte u srpskim rafinerijama sa 29 na najmanje 52 dolara po toni, što će, prema formuli u Uredbi o uvozu nafte i derivata, u prvom koraku rezultirati poskupljenjem, od najmanje tri odsto, goriva na pumpama, a kasnije možda i više.
Moguće da Kravčenko računa i da će se u narednim mesecima nastaviti trend postepenog poskupljenja sirove nafte na svetskom tržištu, jer je cena one nafte koju Srbija najviše uvozi (Ural RCMB) samo u aprilu i maju skočila sa oko 48 na oko 56 dolara za barel – a poznato je da poskupljenje sirove nafte svuda u svetu (osim u Srbiji) povećava profite naftnih kompanija. Na kraju, Kravčenko se verovatno u sve to uzda i zbog toga što i njega i nas naš ministar energetike Petar Škundrić uverava da će NIS ove godine biti u stanju da u modernizaciju svojih postrojenja uloži „najmanje 118 miliona evra“ (od onih 500 miliona, koliko je obećao da će uložiti u godinama posle akvizicije). Jer, Kravčenko najverovatnije ne očekuje da će ta sredstva stići „iz centrale“ u Moskvi, koja i inače „gunđa“ da je NIS platila previše, i kao većina drugih investitora u Srbiju, smatra da se novac moraju stvoriti „na terenu“.
Pri svemu tome, Kravčenko možda „zbira“ i sve benefite koje očekuje da će ostvariti „disciplinskim“ povećanjem efikasnosti kompanije i štednjom na tekućim troškovima ali i na „odlivanjima“ novca, kojim su, opšti je utisak, iz NIS-a „nalivane“ privilegije jednog dosta širokog kruga uticajnih ljudi, firmi, sportskih i interesnih klubova i političkih stranaka u Srbiji. Krupni potezi u tom smeru još nisu sasvim vidljivi, ali oni sitniji jesu. Na primer, doskorašnji vodeći menadžeri NIS-a dobili su status referenata, deset puta manje kancelarije i deset puta niže plate. Zatim, zaposlenima u Novom Sadu ukinute su dnevnice za jednodnevna službena putovanja u Beograd (i obrnuto). Ni Vlada Srbije, čini se, više ne dobija na veresiju bonove za benzin, pa su šoferi raznih ministarstava krajem maja točili gorivo u službena vozila o svom trošku i to plaćali kešom – valjda dok se državni budžet ne oporavi, a dugovi NIS-u ne namire. Deo ovih „ušteda“, međutim, odneće navodno basnoslovni troškovi smeštaja novog ruskog menadžmenta NIS-a (na čelu sa Kravčenkom), koji je počeo da zakupljuje vile na Dunavu, uzvodno od Novog Sada, u naselju Kamenjar, koje mnogi Novosađani, iz milošte nazivaju „Dolinom lopova“, shodno ugledu i značaju investotora u „divlju gradnju“ na toj lokaciji i luksuzu zgrada koje su tamo nicale krajem prošlog veka.
Ove godine, izgleda, novi većinski vlasnici NIS-a nemaju nameru da potroše mnogo ni na bogati „socijalni program“ na koji su se obavezali. Rusi su, istina, „međudržavno“ potpisali štedre isplate otpremnina zaposlenima (400 evra po godini staža), ali izgleda da niko u kompaniji zasad ne poteže pitanje njihove aktivizacije, kao što se niko još nije odvažio ni da pita kada će se deliti besplatne akcije zaposlenima i da li će se tog posla, bez odobrenja Gaspromnjefta, prihvatiti Ministarstvo ekonomije. Uostalom, Rusi su ušli u NIS tek pre tri meseca, pa je zebnja u ovom pravcu možda preuranjena.
Ruski menadžment NIS-a, čini se, „raskinuo“ je i sa starom praksom koja je podrazumevala da ova kompanija praktično dotira kupce sirovina iz njene produkcije, reč je pre svega o petrohemijskom kompleksu Srbije. Očekivanje da će oni prihvatiti da konvertuju sva svoja nenaplaćena potraživanja prema ovim fabrikama u vlasništvo NIS-a, zasad se ne ostvaruju. Ilustrativan je primer pančevačke Petrohemije, u kojoj su Rusi zainteresovani samo za neke delove te kompanije (fabriku vode, recimo), dok za sve ostalo traže naplatu potraživanja, što bi, već na jesen, moglo da oteža sistem grejanja gradova Srbije.
Iako je proteklo samo tri meseca otkako je Gaspromnjeft gazda u srpskom NIS-u, već su se raspršile mnoge floskule kojima je srpska politička elita obrazlagala neophodnost ulaska u energetski međudržavni aranžman sa Ruskom federacijom. Na primer, floskula da bi NIS trebalo po svaku cenu prodati onome ko ima sopstvenu naftu, isparila je već posle prvog ovogodišnjeg tendera za kupovinu sirove nafte, koja je kupljena od grčkih posrednika, a ne od Gaspromnjefta. Koliko sutra mogli bismo se uveriti da ni priča da će NIS, uz pomoć Rusa, postati balkanski naftni lider nije naročito precizna. NIS to može postati samo ako Srbija plati ono što Rusi smatraju da je dužna.
Danas, 04.06.2009.
Peščanik.net, 04.06.2009.
