Slobodan Tišma dobitnik je Ninove nagrade za roman godine za knjigu „Bernardijeva soba“ (u izdanju Kulturnog centra Novog Sada), saopštio je juče žiri ove prestižne nagrade. Predsednik žirija Vasa Pavković obrazlažući odluku istakao je da se Tišmin roman, u izboru za najbolji roman na srpskom jeziku objavljen u 2011. godini, izdvojio „osobenom perspektivom ljudske izolacije i umetničke samodovoljnosti koja izuzetno uverljivo komunicira sa čitaocem“.

– U pitanju je pažljivo orkestrirana meditativna proza samovoljnog pisca, muzičara i performera čije formalne vrednosti obogaćuju savremenu srpsku prozu, približavajući je najrecentnijim kretanjima u svetskom romanu. Na tragu Kafke i Hamsuna, Bernharda i ranog Crnjanskog, Slobodan Tišma ispisuje odu suvišnom čoveku – a umetnik je u svakom društvu naoko suvišan – rekao je Pavković i dodao da Tišmin junak tragajući za smislom bivstvovanja doživljava tihi preporod koji nudi tračak nade savremenom čitaocu.

Laureat Slobodan Tišma izjavio je da je velika čast dobiti ovu nagradu čiju veličinu i važnost znaju svi.

– Dosta sam uložio u pisanje ove knjige, koja nije obimna ali je nastajala dugo, tačnije oko dve godine. Trud se ipak isplatio – kazao je Tišma i objasnio da je poezija pre svega njegova umetnička inspiracija, a da je prozom počeo da se bavi „pod stare dane“.

– Prvu pripovetku sam objavio oko svoje 50. godine, pre 15 godina. Za mene je u suštini najbitnija poezija a proza je samo forma kroz koju pokušavam da prikažem svoje pesničko i poetsko osećanje – rekao je Tišma i istakao da se on drži načela svog profesora Sretena Marića da je roman dobar samo ako u njemu ima poezije.

On je objasnio da piše svaku knjigu kao da je poslednja i da je neizvesno je da li će ikada više išta napisati. Kako kaže, nije organizovan da unapred priprema neke projekte već je kod njega sve spontano.

– Možda malo staromodno zvuči, ali je za mene bitna inspiracija. Ovaj roman je nastao kao plod trenutnog nadahnuća i jednog uzbuđenja koje je pokrenulo sve. Jedan moj prijatelj mi je tražio da napišem priču o olupinama, to jest starim automobilima, i kada sam je završio znao sam da je ta priča u stvari početak romana – kazao je Tišma.

U najuži izbor u više od 100 dela, koliko je ove godine stiglo na konkurs, ušlo je šest romana. Pored Tišme, tu su bili i „Kontrolni punkt“ Davida Albaharija, „Mein Kampf“ Svetislava Basare, „Oda manjem zlu“ Voje Čolanovića, „Almaški kružoci lečenih mesečara“ Franje Petrinovića i „Sasvim skromni darovi“ Uglješe Šajtinca. Nagrada će biti uručena dobitniku 23. januara na svečanosti u Skupštini grada.

Odluka žirija koji su na čelu sa Pavkovićem, činili: Ljiljana Šop, Mileta Aćimović Ivkov, Vladislava Gordić Petković i Mića Vujičić, bila je gotovo jednoglasna, budući da je samo Šop glasala za roman Voje Čolanovića „Oda manjem zlu“.

– Nema nekih većih dilema, naprosto on je bio drugi na mojoj listi od onih šest iz najužeg izbora. Prvi je za mene bio Čolanović zbog obuhvatnije slike sveta čak i na nivou rečenice. Volim što se pokazalo da nema ne samo jednoglasja nego ni jednoumlja u radu ovogodišnjeg žirija – rekla je Šop obrazlažući svoju odluku. Književni kritičar Danasa Goran Lazičić ukazao je nedavno u našem listu da najviše šansi za nagradu ima upravo Tišma.

M. Krtinić, Danas, 16.01.2012.

Peščanik.net, 17.01.2012.