„Što više ima zakona u nekoj zemlji, to je ona korumpiranija“, često je govorio rimski istoričar Tacit. Grčka ima mnogo zakona. Toliko da verovatno mora biti korumpirana. Ekskluzivni klub moćnika krši te zakone, a onda donosi izmene zakona kako bi retroaktivno legalizovao svoja dela i time se izuzeo od odgovornosti. Mediji bi mogli da otkriju šta se stvarno dešava… čekaj malo, pa to ne može.
Dok pišem ove redove, avanture grčkog časopisa Hot Dog, čiji sam izdavač, tema su u čitavom svetu. Objavljivanje liste imena navodnih imalaca švajcarskih bankovnih računa i moje naknadno hapšenje izazvali su pravu buru. Kada su pre nekoliko meseci Rojters i britanska štampa obelodanili skandale u koje su bile umešane grčke banke, o tome u grčkim novinama nije bilo nijedne jedine reči. Umesto toga, na stranama predviđenim za ovakve skandale pojavili su se oglasi plaćeni od strane onih koji su uništili grčke banke.
U stvari, slučaj Lagard je ekstremni simptom suštinskog grčkog problema. Godine 2010, tadašnja francuska ministarka finansija Kristin Lagard predala je tadašnjem grčkom ministru finansija Jorgosu Papakonstantinuu listu imena Grka sa računima u inostranstvu. Na nekima od njih našao se i crni novac, tj. novac na koji nije plaćen porez ili koji je opran. Papakonstantinu je priznao da je izgubio originalni disk, ali je kopiju predao svom nasledniku Evangelisu Venizelosu, koji je konačno obavestio javnost da je kopija kod njega. Lista do danas nije propisno ispitana.
U poslednje dve godine, rasprava o tome da li treba objaviti imena onih za koje se pretpostavlja da imaju račune u Švajcarskoj potpuno je zatrovala politički život u Grčkoj. Ljudi se ucenjuju politički i finansijski. Kako bi klupko konačno počelo da se odmotava, Hot Dog je objavio imena 2.059 ljudi za koje se pretpostavlja da imaju račune u Švajcarskoj. Pri tome nismo objavili nijedan lični podatak o njima.
Vladajuća klasa je znala šta joj valja činiti. Atinsko javno tužilaštvo je naredilo moje hitno hapšenje. Kao osnov navedena je povreda zakona o zaštiti ličnih podataka, iako nije objavljen nijedan. Samo je rečeno da određeni ljudi imaju račune kod određenih banaka. Nikoga nismo optuživali, samo smo zahtevali da se stvar istraži.
Kontakt sa nekom bankom je nešto što se odigrava u javnosti, a ne pod velom tajne. Postojanje bankarskog računa nije lični podatak. Lični podatak bi bila suma na tom računu ili navođenje vrste transakcije. U Grčkoj je praksa da banke šalju izvode iz računa u kovertama na kojima je odštampan logo banke. Na taj način se javnost obaveštava da banka ima neki odnos sa primaocem. Uprkos tome, objavljivanje obične liste sa imenima i zahtev da se stvar podrobno istraži postala je razotkrivanje ličnih podataka.
U grčkoj mitologiji Pravda je predstavljena sa povezom preko očiju. U savremenoj Grčkoj ona neprekidno namiguje i klima glavom. Lagardina lista je izuzetno informativan materijal. Iz njega se vidi kako su izdavači, privrednici, brodovlasnici, cela vladajuća klasa prebacila novac u inostranstvo, pri čemu su to podaci iz samo jedne banke. U međuvremenu, u Grčkoj ljudi riju po kantama za otpatke u potrazi za hranom. U Bibliji piše: vođi slijepi koji ocjeđujete komarca a kamilu proždirete. Tako se danas u Grčkoj muzu penzioneri, a ovakve liste nestaju bez traga, jer su na njima imena prijatelja i poznanika.
Krizu u kojoj se Grčka danas nalazi nisu prouzrokovali svi, niti svi podjednako snose njen teret. Elita pokušava da se izvuče praveći se da spasava zemlju. Političari čine sve da se građani slučajno ne dosete da je demokratija nešto više od povremenog izlaska na izbore, istovremeno je gazeći zloupotrebom prava koja su im birači poverili. Pravda u Grčkoj ostaje sluškinja politike.
Autor teksta Kostas Vaxevanis u međuvremenu je pušten iz pritvora i sve optužbe protiv njega su odbačene.
The Guardian, 02.11.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 06.11.2012.
