Fond za humanitarno pravo je 11. februara 2011. godine pokrenuo inicijativu za razrešenje sudije Ustavnog suda Republike Srbije Tomislava Stojkovića zbog sumnje da je umešan u otmicu advokata Teki Bokshija, Albanca sa Kosova. U inicijativi, podnetoj tadašnjem predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću, tadašnjoj predsednici Narodne Skupštine Slavici Đukić-Dejanović, tadašnjoj ministarki pravde Snežani Malović, ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću i Opštoj sednici Vrhovnog kasacionog suda Srbije, FHP je zatražio razrešenje sudije Stojkovića i utvrđivanje njegove krivične odgovornosti.

Teki Bokshi, advokat iz Đakovice/Gjakove, otet je 3. decembra 1999. godine na putu od Sremske Mitrovice prema Beogradu. Bio je zatvoren 13 dana u kupatilu garsonjere na Novom Beogradu, u zgradi i ulici koju je Teki Bokshi nakon puštanja na slobodu uspeo da pronađe. Oslobođen je nakon što je njegova supruga predala 100.000 nemačkih maraka (DEM) advokatu Tomislavu Stojkoviću, na graničnom prelazu Merdare, između Srbije i Kosova.

Dana 3. decembra 1999. godine (prvi petak u mesecu),[1] Teki Bokshi se, zajedno sa kolegama Mustafom Radoniqijem i Ibishom Hotijem, vraćao automobilom iz Sremske Mitrovice, gde su kao advokati Fonda za humanitarno pravo bili u poseti kosovskim Albancima, u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Na putu za Beograd preteklo ih je, a potom i zaustavilo vozilo sa policijskim registarskim tablicama, u kojem su bila tri muškarca. Dvojica su prišla vozilu advokata, i pokazujući policijske legitimacije i značke, odvojili Tekija Bokshija, naredivši mu da pođe sa njima. Prethodno su advokatu Hotiju oduzeli mobilni telefon a advokatu Radoniqiju ključeve od kola. Sa Bokshijem u kolima, velikom brzinom krenuli su prema Beogradu. Umesto u zgradu policije, u koju je advokat Bokshi mislio da ga vode, odveli su ga u prizemni stan u stambenoj zgradi u Novom Beogradu.[2] Otmičari su advokatu Bokshiju oduzeli novac, dva para naočara (za vid i čitanje) i zatvorili ga u kupatilo. Stavili su mu lisice na ruke. Nekoliko sati po dolasku u taj stan, došao je muškarac koga su otmičari nazivali ‘načelnik’. On se obratio Bokshiju rečima:

„Gospodine Bokshi, mi znamo sve o tebi. Znamo ko si, šta si, odakle si. Znamo da braniš teroriste, da si separatista, da si blizak sa OVK, da si iz tih struktura, da si autoritativan i uticajan na Kosovu.”[3] Rekao mu je da njegova glava vredi 500.000 DEM, da će OVK sigurno isplatiti tu sumu i da do sutra treba da dobiju novac, inače će ga ubiti i baciti u Savu.

Advokata Bokshija su sve vreme zatočeništva držali u kupatilu, uskraćujući mu vodu i hranu. Dali su mu jedno tanko ćebe. Često su ga vezivali za radijator.

U narednim danima, Bokshija su primorali da telefonom zove neke Srbe koji su izbegli iz Đakovice/Gjakove, koje nije dobro poznavao, da od njih traži da organizuju prikupljanje novca za otkup.[4] Potom su mu dozvolili da zove suprugu, i od nje je saznao da je razgovarala sa advokatom Tomom iz Prištine.[5] Bokshi nije znao ko je Toma, te mu je supruga prenela da joj je „Toma” rekao kako odlično poznaje Tekija, da su u jednom sudskom sporu zastupali suprotne strane. Nakon tri dana od tog razgovora, 16. decembra 1999. godine, Bokshija je supruga preko telefona obavestila da je predala 100.000 DEM advokatu Tomislavu Stojkoviću i da joj je on pružio čvrste garancije da će biti oslobođen.[6]

Posle predaje otkupa, Bokshi je oslobođen. Otmičari su ga posle ponoći, 17.12.1999. godine, ostavili ispred hotela „Beograd” gde su mu rezervisali sobu. Rekli su mu da sačeka jutro, kada će neko doći po njega da ga vozi na Kosovo. Bokshi je sutradan ujutro otišao u Fond za humanitarno pravo, ne sačekavši da neko dođe po njega, kako su mu naredili otmičari. U prostorije FHP-a, oko 10 časova, došao je advokat Tomislav Stojković da prebaci Bokshija do granice s Kosovom. Bokshi je odbio njegovu ponudu. Prilikom izlaska iz FHP-a, Stojković je rekao Bokshiju: „Ne brini za pare. Ti imaš ove Đakovčane u zatvoru, ti ih meni upućuj i ja ću im uzeti po 2.000 DEM. Njih je 150, pola novca ću ja tebi dati i biće sve to u redu.”[7]

Dan nakon puštanja na slobodu, 17. decembra 1999. godine, Teki Bokshi je podneo krivičnu prijavu protiv pet otmičara (neidentifikovanih lica) i advokata Tomislava Stojkovića Gradskom SUP-u u Beogradu, u ulici 29. novembra. Razgovarao je sa inspektorima Goranom Stuparom i Jadrankom Petrićem.

Teki Bokshi i FHP su se u više navrata obraćali MUP-u Srbije da saznaju dokle je stigla istraga. Nije bilo odgovora. U aprilu ove godine, Teki Bokshi je pozvan u Tužilaštvo za organizovani kriminal, gde ga je primio tužilac Mirko Radosavljević.

O razgovoru sa tužiocem Radosavljevićem, Teki Bokshi kaže: „Predao sam CD na kojem je snimak razgovora Tomislava Stojkovića sa mojom ženom o novcu za moj život. Tražio mi je da pokušam da u MUP-u Kosova dobijem dokumenta policije UNMIK-a, ali to nisam uspeo jer se ne zna gde je ta arhiva.”

U inicijativi koju je podneo državnim institucijama Republike Srbije, FHP je zahtevao da ispitaju verodostojnost izjave Tekija Bokshija i podnetih krivičnih prijava protiv Tomislava Stojkovića i petorice otmičara. FHP je zatražio oduzimanje imuniteta sudiji Tomislavu Stojkoviću i momentalno udaljenje od dužnosti (saglasno članu 173. stav 2. Ustava Srbije), kao i utvrđivanje njegove krivične odgovornosti, te ocenu njegove dostojnosti za obavljanje sudske dužnosti u Ustavnom sudu Srbije, a po odredbama člana 15. Zakona o ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, broj 109/2007, u vezi sa drugim relevantnim odredbama Ustava Srbije i Zakona o ustavnom sudu).

Ubrzo nakon podnošenja inicijative za razrešenje, FHP-u su se javile predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović, kao i ministarka pravde Snežana Malović, sa molbom da se inicijativa ne objavljuje u javnosti, uz uveravanje da će nadležne institucije hitno reagovati. Te institucije još uvek ćute.

Fond za humanitarno pravo, 26.07.2012.

Peščanik.net, 27.07.2012.

———–    

  1. „Posete advokata zatvorenicima u Sremskoj Mitrovici bile su dozvoljene samo prvog petka u mesecu. Očito da su otmičari znali našu maršrutu kretanja” – izjava Tekija Bokshija FHP-u, 1.09.2010.
  2. Teki Bokshi je 13 dana bio zatvoren u stanu na Novom Beogradu, u ulici Gandijeva br. 158, prvi ulaz s leve strane zgrade, prizemlje, u garsonjeri na čijim vratima stoji natpis vlasnika „Ušćumlić”.
  3. Izjava Tekija Bokshija Fondu za humanitarno pravo, 1.09.2010.
  4. Prvo su ga naterali da zove Olgu Janjićijević, advokaticu iz Đakovice, koja se nalazila u kolima sa Bokshijem mesec dana ranije prilikom povratka iz Sremske Mitrovice. Tokom ispitivanja, Bokshiju su otmičari rekli da je prethodni mesec išao drugim kolima, na osnovu čega je zaključio da je otmica unapred isplanirana. Drugom prilikom, rekli su mu da zove Natašu Kandić, i kada ju je pozvao i dobio vezu, otmičari su prekinuli vezu. Treća osoba koju su mu rekli da kontaktira bio je Đokica Stanojević, bivši predsednik SO Đakovica – izjava Tekija Bokshija Fondu za humanitarno pravo, 1.09.2010.
  5. Tomislav Stojković, tada advokat iz Prištine.
  6. Predaju novca advokatu Tomislavu Stojkoviću nadgledali su pripadnici policije UNMIK-a i KFOR-a, koji su suprugu Tekija Bokshija pratili od Prištine do Merdara.
  7. Izjava Tekija Bokshija Fondu za humanitarno pravo, 1.09.2010.