Od početka nedelje kada je pokrajinski sekretar za poljoprivredu i potpredsednik Vlade Vojvodine Goran Ješić na društvenoj mreži upozorio javnost da Beograd prikriva otkriće aflatoksina u uzorcima mleka domaćih proizvođača, javnost je već dobila uspavljujuću dozu oprečnih i besmislenih izjava.
Na pitanja o prisustvu kancerogenih materija u mleku većine proizvođača, nadležni su odgovarali svojim utiscima o Twitteru kao neadekvatnom mediju za govor o aflatoksinu, čistoći ruku laboranata koji su analizirali uzorke, nepotrebnoj panici u javnosti i istrazi protiv paničara. Publika je zahvalno uzvratila inatom, omiljenim sportom nemoćnih i zbunjenih, šaljivim trendovima na društvenim mrežama i uobičajenim kafanskim ekspertizama. Googlu hvala, svi već sve znaju o aflatoksinu, mleku i kukuruzu.
Najvažnije otkriće u čitavoj aferi – da u Srbiji naprosto nema zainteresovanih za činjenice, čak ni kada se tiču zdravlja, pa tako ni odgovornih da činjenice utvrde i saopšte javnosti – izgubilo se u zaglušujućem šumu lupetanja.
Utvrđeno je da je mleko otrovno samo po zakonu a ne stvarno, da domaće laboratorije primenjuju “takozvanu skrinig metodu ispitivanja na osnovu koje potvrda ne može da se izvrši u našoj zemlji”, da Demokratska stranka koristi “trenutno stanje na tržištu mleka” za rušenje vlade, da mleko nije otrovno ali je povučeno iz prodavnica iako je prisutno na rafovima, te da građani treba sami da odluče da li će ga piti.
Kancerogeno jedinjenje aflatoksin dospelo je u mleko preko kukuruza koji se koristi za ishranu životinja – istog onog koji se prošle jeseni nekoliko dana povlačio po naslovnim stranama srbijanske štampe u borbi protiv podrivanja domaćeg izvoza. Kada je ustanovljeno da nema pouzdane informacije o tome da li je srbijanski kukuruz zbog suše zaražen, baš kao i kukuruz iz bližeg i daljeg okruženja, od zaludne priče se odustalo.
U međuvremenu je buđ ušla u lanac ishrane.
E-novine, 20.02.2013.
Peščanik.net, 21.02.2013.
