Ako ste se pitali gde možete saznati šta je to o čemu aktuelni tehnopremijer ćuti i nad čime uzdiše i zbog čega njegov tehnoministar za KIM stenje i reži, pročitajte List za politička i društvena pitanja, geopolitička i strateška istraživanja, koji se zove Geopolitika.
Čitajući ovu novinu kao opsežnu dijagnozu naše antievropske alternative i dijasporne nacionale, najkraćim putem, za samo 120 dinara, doputovaćete u Srce tame. Odjednom će vam se rasvetliti sve nedoumice, sumnje, strahovi i nemiri koje ste osećali godinama unazad. Pognite glavu i pustite da vas prožmu poruke i energija tih kaluđera demokratije.
Voljom Božijom, 19. marta leta gospodnjeg 2008, na promociji Geopolitike u Pirotu, došao sam u posed ovog štampanog sočinenia.
Uvodni komentar glavnog urednika Geopolitike, Slobodana Erića, zrači nezadovoljstvom dosadašnjim rezultatima srpskih institucija u borbi za Kosovo, sa izuzetkom politike premijera, koju naziva besprekorno ispravnom. Erić pohvaljuje i pojedine mere u oblasti prosvete i zdravstva naglašavajući da je sistem “duplih plata” Srba zaposlenih u Pokrajini dao pozitivne rezultate. Sve drugo u ovom komentaru je otvoreni poziv na rat, kojim bi se u roku od pet godina ostvario maksimalni cilj, a to nije samo ponovno zadobijanje suvereniteta nad Kosmetom, već i poraz albanskog separatizma, jednom za svagda. Nadahnuti Erić naglašava da diplomatija više nije dovoljna i poziva na oružje, hvali kupovinu transportera točkaša i preporučuje protivvazdušne sisteme S-400. Ukidanje civilnog služenja vojnog roka i ekonomska blokada prema Hrvatskoj i Sloveniji su logične preporuke, kojima se zaokružuje ovaj promiloševićevski, samoubilački pamflet.
Ako ste se ponadali da će se autori Geopolitike zaustaviti na spoljnopolitičkim merama prema neprijatelju, grdno ste se prevarili, jer akcioni plan, čija se celovita verzija u jednom primerku čuva u Srcu tame, kao Sveti gral, Tamo daleko od izdajnika, sadrži i unutarpolitičke mere opisane perom doktora Srđe Trifkovića. On veli da je vreme da se rehabilituju reči kao što su: zavera, neprijatelj i izdajnik. On daje definicije sva tri pojma i nabraja političke poteze, čiji bi autori mogli da budu logična meta njegovog shvatanja odmazde.
Srđa Trifković, kao i još jedan od autora Geopolitike, Dragan Nedeljković, čije nam je lice poznato sa Miloševićeve TV Bastilje, slove kao društveni radnici koji su profesionalnu afirmaciju i karijeru ostvarili na Zapadu, pre svega u Americi, a danas pljuju po demokratiji, koja ih je lično uzdigla i situirala.Trifković promoviše politički teror i zatiranje demokratije u matičnoj zemlji, iz koje je, kako sam tvrdi, tako dugo izbivao, jer u njoj nije bilo demokratije?!
Akademik Nedeljković, opet, žali za nedostatkom sabornosti i pokušava da principe sekularne države potčini principima Crkve.
Čitajući ove tekstove postalo mi je potpuno jasno značenje reči pokojnog Desimira Tošića, poreklom Piroćanca, koji je posle 45 godina političkog izgnanstva na Zapadu, prilikom našeg prvog susreta rekao: “Sačuvaj me Bože srpske dijaspore”. I zaista, mi smo najteže diplomatske poraze u borbi za Srbiju doživeli izvan Srbije. Od preko milion naših sunarodnika koji žive na Zapadu, tek nekoliko hiljada izlazi na srpske izbore i time pokazuje koliko im je zaista stalo do naše demokratije. Taj prazan prostor, koji svojim glasovima i angažovanjem nisu ispunili bolji i napredniji Srbi iz mlađe emigracije, ispunjavaju svojim idejama mračni umovi autora Geopolitike. Oni su poslednji promoteri one politike, koja je još uvek skrivena od srpske javnosti iza dima paljevina, srče razbijenih izloga, stenjanja, režanja, uzdisanja i ćutanja.
Peščanik.net, 30.03.2008.
