Šta mislite, da li je Putinovo suzno lice, tačnije samo desni ovlaženi obraz, marketinški pokušaj da, dok traju demonstracije protiv njega, ublaži sliku o sebi kao prejakom vlastodršcu ili autentična ganutost još jednom sigurnom pobedom?

Dok razmišljate, neka uđe u zapisnik da Putin nije prvi zasuzio pred kamerama. To je učinio naš Vuk (Drašković, dakako, ne Jeremić, nažalost), takođe uživo, dok je govorio o tome kako je ”Kosovo” druga reč koju je naučio, (srećom, prva je bila ”mama”), ali kamerman u tom trenutku nije pazio na času pa je voditeljka morala da mu uzbuđeno izda instrukciju što je umnogome umanjilo trenutak.

Ipak, trenutak nije prošao nezapaženo, a izgleda da su ga posebno zapazili u izbornim štabovima. Zainteresovani posmatrač mogao je narednih dana da vidi i Tadića u nekoliko situacija kako, ražalošćen patnjama svog naroda, stiska usne, govori sa velikim pauzama vrteći glavom levo-desno, ali… Suza neće pa neće. E, sad, reći ćete vi, lako je Vuku da zaplače. Pisac, poeta, dovoljno mu je da pomisli na sebe, na muke koje je prošao, na Danu… pa da bude duboko ganut. A šta da radi Tadić – on kad pomisli na sebe, on se neminovno nasmeši.

Dok njihove kolege na zapadu uče i vežbaju široke osmehe koji treba da sugerišu samopouzdanje i optimizam, ovi sa istoka uče i vežbaju ozbiljna lica koja treba da sugerišu njihov ozbiljan pristup rešavanju problema. Naravno, niti su oni prvi stvarno energični i opušteni, niti će se ovi drugi ozbiljno baviti poslom, ali važna je percepcija. A ako ovi naši odluče da nastave Putinovim putem, ne, ne mislim na to što će svakako sve prodati Rusima, nego ako odluče da nastave sezonu plakanja, mart im je idealan mesec za to. Ima dovoljno godišnjica da svako može sebi da nađe makar jedan povod. Deveti mart, smrt Miloševića, ubistvo premijera, početak bombardovanja… Vispreniji mogu da spoje i dva. Ili da ”svako ima svoj bol”, kao što reče Tadić prilikom potpisivanja one povelje skaredno nazvane ”o nacionalnom pomirenju” umesto o dvopartijskom pomirenju.

Mi, naravno, imamo mnogo više razloga i mnogo ubedljivije razloge da neutešno plačemo, ne samo ovog meseca, već čitave godine. Ali neće biti kamera da to zabeleže. Jer će snimati političare.

Peščanik.net, 12.03.2012.


The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)