Ove nedelje su svetu obznanjena dva spektakularna naučna otkrića, jedno u Ženevi gde su naučnici CERN-a potvrdili da su primetili tzv. božju česticu, za koju se veruje da je imala ključnu ulogu u stvaranju univerzuma. Praktično u isti dan, u srcu Šumadije, Kragujevcu, uspešno je izveden jedan alhemijski eksperiment, pretvaranje poraza u pobedu. Glavni alhemičar, Boris Tadić, zaštićen FIAT-ovom kacigom i prslukom, obavestio je svekoliki srpski narod da je u poslednjim satima sastanka u Briselu, na kome se odlučivalo da li ćemo dobiti status kandidata, od države Srbije traženo da potpiše papir kojim priznaje državu Kosovo. Naravno, kako to u priči uvek biva, David je na nogama izdržao još jedan udarac Golijata, i papir osta nepotpisan. Predsednikovu laž je spremno dočekao Ivica Dačić i nastavio da je širi dalje. Da se ne lažemo, rekao je potpredsednik vlade, priznavanje Kosova jeste uslov i zato ni u martu nećemo moći da učinimo značajan korak ka dobijanju statusa kandidata. Za razliku od srpske javnosti, Jelko Kacin i Šfefan File su se neprijatno iznenadili, i praktično rekli da naš predsednik laže – da je to verovatno rekao za unutrašnju političku upotrebu – bliže se izbori i valja pobediti. Kada je Štefan File rekao da se od Srbije jedino očekuje da na granici sa Kosovom omogući slobodan protok robe, ljudi, kapitala, ideja… a da spreči slobodan protok molotovljevih koktela i snajperskih metaka, Dačić je mangupski odgovorio – e, nije šija nego vrat. Ako je tako, zašto smo onda uopšte počinjali razgovore o statusu kandidata, kada svaki korak ka uspostavljanju reda na severu Kosova tretiramo kao priznavanje nezavisnosti. Da se ne lažemo, naravno da sve to vodi ka tome da jednog lepog dana, kada budemo primani u punopravno članstvo, moramo da potpišemo i taj papir, ali taj dan neće doći u martu iduće godine, ni one tamo godine; ta decenija nije još započela. Dačić se još požalio da je 2000. međunarodna zajednica od nas tražila samo da smenimo Miloševića, nije pominjala nikakvo Kosovo, a danas, 11 godina posle toga, kaže Miloševićev mali, oni izlaze sa novim uslovima. Koga sada treba da pošaljemo u Hag ili uhapsimo – ogorčeno se pitao Ivica Dačić. U Hag više nemamo koga da šaljemo, a mogli bismo, na primer, da uhapsimo njega. U znak dobre volje, može da bira pod kojom optužbom: od podstrekavanja na rat do netipičnog kruženja novca putem kofera koji je iznet iz njegovog stana.

Svaki zastoj u evropskim integracijama, bilo zbog nakaradne reforme pravosuđa, simulacije borbe protiv korupcije, gušenja slobode medija… pokrivan je time da EU za nas ima specijalne uslove. Tačno je, u odnosu na Bugare, Rumune, Slovake… mi smo prvo imali Hag, plus sve ostale uslove koji važe za druge, a sada imamo Kosovo, plus sve ostale uslove. Problem je u tome što su Hag, odnosno rat, i Kosovo, iz iste priče. Nismo Kosovo izgubili u nameštenoj partiji pokera u Las Vegasu, nego u ratu koji smo sami započeli.

Sve je očiglednije da Dačića, Tadića i sve ostale u stvari brinu baš ti ostali uslovi koje oni, budući da vode organizacije koje više liče na mafijaške porodice nego na političke stranke, nikada ne mogu da ispune. Oni ne mogu i neće ni da uspostave pravnu državu, ni da sistemsku korupciju svedu u kakve-takve okvire, ni da prestanu da kontrolišu medije… Kada to ne mogu, jer bi to značilo da gube vlast, onda je najbolje držati se svetog grala srpske politike – Kosova. Kada bi se sa dnevnog reda skinuo problem balvana, paralelnih institucija, šverca… i počeli pregovori sa EU o suštinskoj reformi države i njenih institucija, moglo bi lako da im se desi ono što i Ivi Sanaderu i HDZ-u, da nestanu u pravcu prvog zatvora ili đubrišta istorije. Dačić, Đelić i ostali nas pripremaju za to da ni u martu nećemo dobiti status kandidata… To je i logično, jer ako osim čuvanja Kosova nemaju ništa drugo da ponude biračima, ko će se od njih usuditi da tokom predizborne kampanje bilo šta potpiše sa Editom Tahiri. Jasno je kao dan da bi ih Nikolić, Vučić, povampireni i osumnjičeni Koštunica i Velja Ilić i ostali članovi patriotskog klana, proglasili veleizdajnicima. Često se navode rezultati raznih istraživanja koji govore da je građanima na prvom mestu materijalna egizstenicija, posao, pristojno zdravstvo… pa tek onda Kosovo. Da, ali će isti ti građani, kada već sve to nemaju niti će u skorije vreme imati, izabrati da fiktivno čuvaju fiktivno Kosovo. Tako će još jednom učestvovati u kolektivnom samoubistvu ove države, koja sve ove unutrašnje i spoljašnje potrese, ovakva kakva jeste, ne može da preživi. Kazna za to će biti, kao što piše u islamskim knjigama, da samoubica u paklu večno ponavlja isti čin kojim je sebi oduzeo život. Kao što onaj koji se otrovao u pakao sa sobom nosi bočicu sa otrovom i iznova i iznova iz nje pije – tako ćemo i mi na drugu obalu poneti mapu Srbije sa Kosovom i iznova, do u večnost, jesti je i daviti se.

Uvek postoji ona ludina nada da tadići i ostali dačići ipak vode dvostruko knjigovodstvo, jedno za narod, u kome se Sunce okreće oko Zemlje, i drugo za sebe, u kome se zna da je to optička varka, da se u stavrnom životu Zemlja vrti oko Sunca. A ako im je knjigovodstvo samo jedno, ovo koje nam svakog dana poturaju pod nos, onda smo u velikoj nevolji.

Na sreću, pojavio se iznenadni izlaz, da će se EU raspasti i sve naše dileme učiniti bespredmetnim. Tadić nam je, iz novog fijatovog modela automobila koji će osvojiti svet, poručio da Srbija mora u Evropu jer nema bolje rešenje, i da bi on, kako je rekao, rado zaokrenuo, ali ne može, nema gde. Možda nam zvezde nisu naklonjene, ali po medijima, kafanama i slavama sladostrasno raspredamo o skorom gašenju svih 27 evropskih zvezdica. Da je Tesla živ, tražili bismo da nam napravi vremeplov u obliku Nojeve barke, da se svi potrpamo u nju i otputujemo u 1389-u. Samo jednom bismo zastali, 1415. na trgu u Konstanci. Tamo na lomači spaljuju Jana Husa koji ne želi da se odrekne svojih ideja; prolazi pogrbljena i bezuba starica sa naramkom drva, zastaje, vadi jednu grančicu i dodaje na lomaču. Jan Hus, sada češki nacionalni heroj, na to je mogao samo da kaže – Sancta Simplicitas – O sveta prostoto!

 
Najava za emisiju 16.12.2011.

Peščanik.net, 16.12.2011.