Zamalo da u senci Vučićeve buduće kule i najvećeg šoping mola na Balkanu ostane vest o formiranju radne grupe za brzo rešavanje problema srpske pravoslavne crkve u glavnom gradu, koji su se vremenom toliko nagomilali da ih sad već ima najmanje stotinu. Bar toliko, kažu „neki proračuni”, nedostaje bogomolja u Beogradu.
Odlukom donetom u samom finišu privremenog upravljanja gradom, radna grupa će u zadatak dobiti da zajednički razmišlja i konkretizuje, a osim verskog urbanizma na stolu će biti i pitanje crkvene biblioteke koja sad „liči na depo” a potrebno je da izgleda onako kako i priliči javnim novcem finansiranom objektu privilegovane privatne organizacije, kad već za svetovne biblioteke nema dovoljno interesa.
Ipak, ni sva verska kultura i arhitektura neće značiti ništa ukoliko se ne reši najbolniji među crkvenim problemima – činjenica da Teslin pepeo „počiva” u muzeju a ne u okrilju nedovršivog spomenika srpskoj megalomaniji na Vračaru.
Nevolja je ozbiljna, pa je crkva odlučila da bi bilo najpogodnije da preuzme urnu iz muzeja i prenese je u hram svetog Save, „da tu dođe i Nikola Tesla kao predstavnik nauke”. Članovima privremenog organa uprave u Beogradu ostalo je samo da zasuču rukave „na obostranu korist i zadovoljstvo” dok je najiskusniji među njima, Nebojša Čović, inače nosilac visokog crkvenog odlikovanja još iz veselih devedesetih, obećao da će nastojati da problem bude što efikasnije i u što kraćem roku rešen.
Uzgred su pomenuti izvesni zakonski uslovi koji prethodno moraju da se ispune, kao što su posebne saglasnosti grada i republike, saglasnost naslednika i druge zakonske procedure, te zlokobne prepreke ubrzanom razvoju – ali gde ima volje ima i nekažnjivosti.
Kao po komandi, mediji već pripremaju teren: tabloidi su ekskluzivno otkrili mističnu svetlost koja se vidi na Google mapi oko Teslinog muzeja, dok su se takozvani ozbiljni novinari dali u poteru za direktorom muzeja Nikole Tesle ne bi li ga izvrgli ruglu što kao kakav slabić izbegava škakljiva pitanja, kad mu već ionako nema spasa od budućnosti u kojoj su najvažnije odluke već donete.
„Predstavnik“ nauke, Nikola Tesla je kremiran u Njujorku odlukom najbližih članova porodice. Njegov pepeo je položen u urnu sferičnog oblika koja je preneta u Beograd 50-ih godina i zajedno sa ostalom zaostavštinom smeštena u muzej.
Žudnja za ma kakvim simboličkim predmetom moći, kad se već ne može dočepati tajnog oružja, obnovila je popularne mitove o Teslinoj „dubokoj religioznosti“ i to srpsko-pravoslavne orijentacije, a po svemu sudeći nadjačaće i crkvenu dogmu o kremaciji kao nedopustivom obliku sahranjivanja.
Naučna zajednica i laička javnost izgledaju spremno da prećute još jedan poraz.
Peščanik.net, 24.01.2014.