Srpska postizborna drama u šest činova
ULOGE: Boris Tadić (Koalicija oko Demokratske stranke, 103 mandata), Tomislav Nikolić (Srpska radikalna stranka, 77 mandata), Vojislav Koštunica/Velimir Ilić (Demokratska stranka Srbije/Nova Srbija, 30 mandata), Ivica Dačić (Koalicija oko Socijalističke partije Srbije, 20 mandata), Čedomir Jovanović (Liberalno demokratska partija, 13 mandata), Various Artists (Mađari, Bošnjaci, Albanci – stranke manjina, 7 mandata).
ČIN PRVI/ KAKO JE ŠAMPANJAC PROGLASIO VELIČANSTVENU POBEDU PROEVROPSKIH SNAGA KOJE SU ZABORAVILE MATEMATIKU:
Svega nekoliko minuta nakon što su objavljeni šokantni rezultati samoproglašenih historijskih izbora, glasači zaljubljeni u Borisa Tadića, Mlađana Dinkića, Vuka Draškovića & njegovu Danicu, Nenada Čanka i, čak takvih pacijenata ima, u Rasima Ljajića – energično su isključili mozak, odlučni da senzacionalni rezultat od 103 osvojena mandata koalicije “Za evropsku Srbiju” praktično pretoče u alkoholnu euforiju koja je u tečnom naletu cunamija kolektivno poništila poslednje ostatke izborne matematike.
Slavlje na beogradskim ulicama, vitlanje partijskim zastavama uz ritualnu vožnju automobilima s nogom na sireni – bili su tek uvod u katarzično okupljanje na Terazijama, ispred prostorija Demokratske stranke, gde se veselnicima obratio Boris Tadić, raspolućen od troprstaških pozdrava, muških udaraca po ramenima, sočnih poljubaca, vatrenih zagrljaja i tradicionalnog macho-bondinga u obliku sportskih grimasa; potpuno zaboravljajući primitivnu operaciju sabiranja koja zahteva da Vladu formira onaj tko skupi 126 mandata – penušavi Tadić objavio je da pobeda njegove koalicije “znači odgovornost i nastavak reformi u svim oblastima života”.
Energičan kakvim ga je bog kilavog dao, ustanovio je “da treba odmah početi da se radi, jer je potrebno što pre formirati Vladu koja će zemlju uvesti u Evropsku Uniju i boriti se za očuvanje Kosova i Metohije”.
Kad mu je nivo šampanjaca u krvi dostigao kosovsku tačku ključanja, Tadić je oko ponoći prisutnima obećao da je “spreman da razgovore o novoj Vladi počne odmah večeras”, zaboravljajući ne samo koliko je sati i da je “večeras” odavno prošlo, već svesno izbegavajući da pomene da razgovore o budućoj Vladi jedino može da vodi sa Vojislavom Koštunicom ili Ivicom Dačićem, što bi u trenutku opštekoalicione žurke sasvim zajebalo i otreznilo atmosferu. Umesto da svojim vaskolikim fanovima pantonimom objasni da većinu neće imati ni ako prihvati omraženi LDP ni manjine svih boja – Tadić se odlučio da otkrije kako je njegova pobeda “najveći uspeh u istoriji demokratije”, ništa pad Berlinskog zida, ništa pobeda protiv fašizma, ništa Francuska revolucija, jedan je Boki Taki u istoriji demokratije!
ČIN DRUGI/ KAKO SMO SAZNALI DA JE SLOBODAN MILOŠEVIĆ BIO POTPUNO NEVIN I UVEK PODRŽAVAO PROEUROPSKE IDEJE KOJE DANAS NASTAVLJA NJEGOV UČENIK IVICA DAČIĆ, POLITIČAR EVROPSKOG FORMATA U SOCIJALDEMOKRATSKIM POLNIM DIMENZIJAMA:
Na krilima mučenog šampanjca, ponedeljak ujutru osvanuo je sa dnevnim listom Danas i retko poremećenim naslovom “Istorijska pobeda evropske Srbije”; najprimitivnija SAO-matematika kaže nam da je zbir od 103 (Tadić) + 13 (Jovanović) + 7 (manjine) jednak broju 123 i da u pitanju nije nikakva “istorijska” pobeda, već očajnički pokušaj da se nešto od 127 mandata Patriotskog Bloka (Nikolić, Koštunica/Ilić, Dačić) prevede na ovu drugu, tobož proevropsku stranu.
Koliko je ds-ludilo uzelo maha, pokazuje uvodni komentar glavnog urednika Danasa Mihajla (nekad: Mihalja) Ramača koji je u sportskom maniru Saveza Komunista napisao vrstu brežnjevljevske skaske u čijim rečenicama sve eksplodira od polne ljubavni glede mudrog Borisa Tadića: “Dobro jutro! Demokratska stranka Borisa Tadića prekoračila je stotku. Kad krene lavina, to je to – evropska lavina. Širi dalje: idemo dalje! Kad voda dođe do vrata, dešava se upravo to što se desilo u nedelju. Ljudi pamte devedesete i znaju ko je nevera. Glas za Koštunicu i Šešelja bio je glas za prošlost. Ostalo je budućnost. Radikali odlaze. Nisu smeli da se otarase Šešelja. Imaju ga. I šta sad? Srbija ide dalje! Evropska Srbija nije zemlja gubitnika. Nije vreme da se pita ko je izgubio. Srbija će biti evropska samo ako dobiju svi njeni građani. Oni to mogu. Mi to možemo. Srbija ide dalje. Dobro jutro, Evropo!”.
Površno iščitavanje teksta druga Ramača, a kako drukčije čitati Ramača nego najpovršnije – otkriva da je DS, u čije ime govori Mihalj zvani Mihajlo, abolirao Socijalističku partiju Srbije od pošasti devedesetih godina: za sve su krivi jedino zli radikali i pomahnitali Koštunica, nigde da se pomene Slobodan Milošević i njegova SPS falanga koja je čitav Balkan terorisala više od decenije i iza koje su ostali stotine hiljade mrtvih, srušeni i granatirani gradovi, koncentracioni logori, pustoš i kal, sve u ime sulude ideje “zaštite Srba” van granice Srbije, što danas, otvoreno, a što ne bi, traži današnja Socijalistička partija Srbije na čelu sa Ivicom Dačićem, kad ovih dana, u uslovima o budućoj Vladi, pominje Republiku Srpsku, Haški Tribunal ili srpsko Kosovo u braku sa srpskom a ženstvenom Metohijom. Privući Dačića k Tadiću – zadatak je ravan Titovom naređenju da “Prozor mora pasti”. I pao je!
ČIN TREĆI/ DETERDŽENT DEMOKRATSKE STRANKE NAJBRŽE UKLANJA KRVAVE MRLJE PROŠLOSTI; SPECIJALNI SISTEM ENZIMA DAJE VAM ČISTO SPS RUBLJE, MIRISNO I SVEŽE, UKRAS ZA SVAKU SRPSKU PORODICU KOJA JE GLASOVALA ZA BORISA TADIĆA:
Nije prošlo ni 24 časa od izbora, a Demokratska stranka već je objasnila da je SPS nešto “sasvim novo” u odnosu na onu stranku koju je vodio Slobodan Milošević i u kojoj je – gle! – Ivica Dačić radio kao portparol od 1992. do 2000. godine! Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović tvrdi da SPS nikako ne treba porediti sa radikalima – što jeste točno, radikali su devedesetih bili u vlasti nešto više od osam meseci, sve ostalo vreme vladao je SPS! Božidar Đelić, potpredsednik tehničke Vlade, isti onaj koji je potpisao famozni Sporazum o pridruživanju sa Evropom, juče je izjavio da Demokratska stranka i SPS imaju “identičnu ideologiju”, iz čega bi se svašta moglo izvući kao zaključak, recimo, znači li to da đeneral Mladić nikad neće biti izručen kao što obećava Ivica Dačić? Ako ovih dana u Požarevac, na Miloševićev grob, u znak pokajanja, ode Boris Tadić – biće to sasvim prirodno.
ČIN ČETVRTI/ OMD ELECTRICITY ILI KAKO JE IVICA DAČIĆ POSTAO NAJVAŽNIJI SRBIN JOŠ OD NIKOLE TESLE: GDE ON SPS VISINOM, SRBIJA BEŽIČNOM DALJINOM:
Ko je takva belosvetska budala pa veruje srpskim novinama i njihovim naslovima, već je viđen za posmatranje: u sredu ujutru naleteo sam na Blic na čijoj naslovnoj strani stoji naslov “Tadić se dogovorio sa socijalistima!”, a odmah, nenamerno, na Pravdu gde Tomislav Nikolić slavodobitno poručuje “Imamo Vladu!”. Ispostavilo se da budućnost države Srbije, budućnost čitavih izjebanih generacija, budućnost u većini priglupih građana, zavisi samo od Ivice Dačića, rođenog u selu Žitorađa, poznatog po tome što je to rodno mesto Cece Ražnatović!
Ako se Ivica prikloni Borisu, eto nas u Evropi! Ako se Ivica prikloni Nikoliću i Koštunici, eto nas u Rusiji!
Sama činjenica da je Srbija došla u situaciju da zavisi od jednog čoveka koji danas sedi i kao zavodljiva i pohlepna mlada prikuplja ponude: hoću predsednika Parlamenta, hoću pet ministarstava, hoću da budem premijer ili makar potpredsednik Vlade, hoću da mi Tadić obeća da će sačuvati Republiku Šumsku, hoću da mi Koštunica obeća da Kosovo više neće biti nezavisno – izgleda kao Horror koji se nije dojmio Ramača u njegovom orgazmičkom komentaru; kad se Srbija probudila, shvatila je da je ama baš sve moguće – da se Tadić prikloni Dačiću ili da se Dačić, u belom odelu, pridruži gubitnicima koji su spremni da mu se seksualno daju ne bi li Koštunica treći put postao premijer a Toma Nikolić konačno izjavio da su nakon godina muka stigli na vlast.
Šta god da se desi, kojem god stadu da se pridruži odlutali Dačić – Srbija je u komi: verovati da će Srbija biti na evropskom putu ako on padne Tadiću u krilo, jednako je bezumno koliko i frivolna pomisao kako će Vuk Drašković, kao član Tadićeve klike, objasniti sebi da u Vladi sedi sa svojim SPS dželatima o kojima nikad nije imao nijednu lepu reč; ili je, možda, vlast tako slatka da će Drašković i Dačić izmiriti, svi smo mi Evropljani, ko je koga ubio na ibarskoj magistrali nije bitno, važno je da smo uz Tadića, zar ne vidite da nas Europa podržava, spremna je Evropa da zaboravi Miloševića, stvarno, tko to beše Slobodan Milošević?
ČIN PETI/ IVICA GLJIVICA ILI KAKO SMO SPREMNI DA SVE ZABORAVIMO POSLE IZBORA AKO NAM JE GLJIVIČNO OBOLJENJE NEOPHODNO:
Pred hirurškim izborom: hoćete li da vam amputiramo ruku u času kad se Tadić & Dačić seksualno spoje ili želite da vam odsečemo nogu u situaciji kad se Dačić u krevetu pridruži Koštunici i Tadiću – izbor je logičan: da napustim zemlju u kojoj me suočavaju sa ovakvim izborom. Prizor iz nedaleke budućnosti: da Ivica Dačić, recimo, ministar inozemnih poslova, ode u New York, gde će kenjati o Kosovu i pretiti vojnom akcijom kao što je činio svih ovih meseci, tražeći da vojska i policija krenu u bespoštedni rat za srpske teritorije, a da se svi pravimo blesavi jer je on deo “proeuropske Vlade” ili deo “Patriotskog fronta” Koštunice i Nikolića, izaziva instant mučninu.
Jebeš državu u kojoj sve zavisi od Ivice Dačića!
Taj mali pajac, navodno brinući o radnicima i njihovim pravima, u koaliciji sa Strankom penzionera (koju predvodi Živi Leš nekog dvestagodišnjaka) i nekadašnjim Arkanovim saborcem Draganom Markovićem Palmom, vlasnikom svakog živućeg bića u Jagodini i okolini – danas je lik o kojem govori čitav svet, zbunjen i preneražen činjenicom da od Miloševićevog portparol-jataka zavisi Srpska Budućnost.
Dačićeva stranka je vehementno protiv izručenja ratnih zločinaca Haškom Tribunala; ona, navodno, jeste za evropske integracije pod uslovom da se prizna da je Kosovo deo Srbije (hi-hi-hi), ona je za socijalnu pravdu (a ko nije?), njoj je Republika Srpska centar sveta baš kao i Dejtonski sporazum koji tu Šumsku tvorevinu održava u životu; konačno, Dačićev SPS ovu je kampanju započeo Miloševićevim govorom iz 2000. godine, ne samo da se SPS nije odrekla Miloševića nego će ako bude trebalo mrtvog Miloševića uvesti u ovu ili onu Vladu, kako Ivica odluči.
ČIN ŠESTI/ SPS NIKAD NIJE BIO U VLASTI DEVEDESETIH GODINA ILI KAKO ĆEMO VAS UBACITI U SOCIJALISTIČKU FUCKING INTERNACIONALU:
U već dve kampanje Demokratske stranke koja se zasnivala na zastrašivanju birača da će im se devedesete vratiti – SPS Slobodana Miloševića gotovo da nije bio pomenut. Glavni protivnik Tadićeve DS bili su radikali: oni su optuženi za rat, za inflaciju, za bedu, za redove, za nestašice. Istina je sasvim drugačija: Dačićev SPS je bio zaslužan za sve – za ratove, za novčanice sa trinaest nula, za ubistva, za masovne zločine, za agresiju na tuđe teritorije, za zaslužene sankcije. Ako se sutra, posle svega, ovakav DS baci u Dačićev zagrljaj, samo da bi formirao Vladu, a da sve ovo prećuti – a neće smeti da pisne, biće Tadić manji od makovog zrna – sve priče o brzom ulasku u Evropu, o velikim investicijama, ukidanju viza, izgledaće kao Ramačev tekst, mnogo entuzijazma, bez morala.
A možda nam u Srbiji moral samo smeta?
Zašto ne uskliknemo s ljubavlju svetitelju Ivici: Povedi nas u Evropu, o, ti Pravedniče koji najbolje znaš!
SPS će postati član Socijalističke internacionale, Evropa će se Dačiću ulagivati, ne treba da se vraćamo u prošlost, treba nam Ramačeva budućnost, dobro jutro SPS!
Good morning, SPS Europe!
Feral Tribune, 14.05.08.
Peščanik.net, 15.05.2008.
